- Kontaktirajte nas!
- office@avalainfo.net
DANAS JE SVETI ANDREJ PRVOZVANI: Patron Romanovih i slava Karađorđevića
Vučić: Važno je da se vežemo za Francusku!
12. децембра 2017.
KARAĐORĐEVIĆI PROSLAVILI KRSNU SLAVU SVETOG ANDREJA PRVOZVANOG
14. децембра 2017.DANAS JE SVETI ANDREJ PRVOZVANI: Patron Romanovih i slava Karađorđevića
Prema narodnim verovanjima, Sveti Andrej se smatra zaštitnikom velikih životinja. Sa njima razgovara, a one su mu pokorne
Srpska pravoslavna crkva obeležava danas praznik posvećen Svetom apostolu Andreju Prvozvanom.
Sveti Andrej, prvi Hristov apostol, zbog čega je prozvan prvozvani, bio je i apostol Carigrada i Rusije i patron ruskog carstva i doma Romanovih.
Prema predanju, Sveti Andrej bio je stariji brat apostola Petra i učenik Svetog Jovana Krstitelja, a Jevanđelje je propovedao u Vizantiji i Trakiji, u dunavskim zemljama, a potom u Rusiji i oko Crnog mora, u Epiru, Grčkoj i Peloponezu, gde je stradao.
Svojim čudesnim moćima iscelio je mnoge bolesne, među kojima i ženu carskog namesnika u gradu Patri, koju podiže iz postelje, te je ona prihvatila hrišćansku veru.
Zbog toga se silno razgnevio namesnik Eteata i naredio da se Sveti Andrej razapne na krst i izbode kopljima, što je i učinjeno. Ali ni tada nije odustao Sveti Andrej, već je tako ranjen i izmučen i sa krsta delio narodu korisne pouke, propovedavši veru hrišćansku.
Usrdno se moleći Bogu, svoju dušu mu je predao u 62. godini. Kako je za života isceljivao uboge i bolesne, tako je nastavljeno i nakon njegove smrti delovanje njegovih čudesnih moštiju, kažu predanja.
Svetiteljeva glava sad se nalazi u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.
Iako razapet, sa krsta se obraćao okupljenom narodu, propovedao hrišćanstvo i molio se Bogu sve do smrti.
Uoči Andrejevog dana, kuva se kukuruz za medvede, ili poseban kolač – mečkina pobojnica, kojim se tobože zavezivala čeljust medvedu, da ne kolje stoku.
U istočnoj Srbiji dan Svetog Andreje naziva se Mečkin dan. U krajevima gde ima medveda, uoči ovog dana, kuvao se kukuruz „za medvede“, koji se ostavlja da prenoći na krovu, pa ako ga „mečke ne izjedu“, onda ga ukućani pojedu ujutru.
Po planinskim selima pravili su „mečkin kolač“ – mečkina pobojnica, koji deca rano odnesu na „mečkina mesta“, da medvedi ne kolju stoku. Veruje se da na taj dan medvedi ne čine štetu i ne diraju ljude, zato tada ne valja ići u lov na njih.
Za ovaj dan su vezane i mnoge zabrane: u Šumadiji ne štavi se koža niti se bilo šta sa njom radi, a u Homolju ne radi se ništa sa odećom – da ga mečke ne bi pocepale.
Vodeničari skupljaju priloge u brašnu, od koga prave „hleb za mečku“, za koji tvrde da ostaje svež godinu dana.
