DANAS JE TREĆE OBRETENJE GLAVE SVETOG JOVANA, SKIDAJU SE KLETVE: na današnji dan treba da pomislite tri želje

U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra.

Današnji dan poznat je i kao Treće obretenje glave Svetog Jovana krstitelja. U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra.

Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako ulaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene.

U ovoj noći se može otkriti i zakopano blago.

U narodnoj pesmi, koja govori o nečemu što ne može biti, i u kojoj se baca kletva na devojku da se ne uda, devojka na koju je bačena kletva treba ovog dana da se pomoli u crkvi ili manastiru Svetom Jovanu, upali sveću i ostavi skroman prilog hramu. Kletva će biti otklonjena.

Pr­vo, dru­go i treće obre­te­nje gla­ve Sve­tog Jo­va­na Kr­sti­te­lja

Kada česna glava svetog Jovana Preteče bi posečena, dobi je na tanjiru pogana igračica i odnese materi svojoj Irodijadi. Ona onda jezik svetiteljev, koji izobličavaše njeno bezakonje, izbode iglom, i pošto se do mile volje naruga česnoj glavi, ona ne dopusti da je sahrane zajedno sa telom, jer se bojaše da prorok Jovan nekako ne vaskrsne, ako bi se glava njegova stavila uz telo njegovo, i on je stane opet izobličavati. Stoga ona naredi da se telo njegovo baci gde bilo. No učenici Jovanovi dođoše noću i tajno uzeše telo njegovo, i sahraniše u samarijskom gradu Sevastiji. A glavu njegovu Irodijada zakopa u dvorcu svom na nekom skrivenom i beščesnom mestu, duboko u zemlju.

Njena dvorkinja beše Jovana, žena Huze, dvorjanina Irodova. Dobra i blagočestiva Jovana ne mogaše trpeti da glava Božjega čoveka ostane na mestu beščesnome, iskopa je tajno, odnese u Jerusalim i sahrani na Gori Jeleonskoj. Ne znajući o svemu tome, car Irod kada dozna o Isusu kako čini velika čudesa, uplaši se i reče:

„To je Jovan koga sam ja posekao, on ustade iz mrtvih“.

Treće obretenije glave svetog Jovana Krstitelja je hrišćanski praznik. U 8. veku za vreme ikonoborstva glava Svetog Jovana je preneta u mesto Komane, mesto progonstva Svetog Jovana Zlatousta. Ali kada je ikonoborstvo prestalo, za vreme vladavine cara Mihaila i patrijarha Ignjatija, 850. godine, glava Svetog Jovana je preneta u Carigrad i tamo položena u pridvornoj carskoj crkvi.

Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 25. maja po crkvenom, a 7. juna po gregorijanskom kalendaru.

Izvor: Mitropolija crnogorsko – primorska /Avalainfo.net