Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Bogojavljenje (19. januara po Novom kalendaru, odnosno 6. januara po Starom) i ovaj praznik označava kraj nekrštenih dana kada se u crkvama ne vrše obredi krštenja.

Ovaj verski praznik je izuzetno značajan jer se proslavlja u čast podsećanja da misija Isusa Hrista nije započeta rođenjem, već njegovim krštenjem sa 30 godina, kada su se zajedno pojavili Otac, Sin i Sveti duh po prvi put (otud i naziv Bogojavljenje).

Na današnji dan u svim pravoslavnim crkvama osvećuje se voda koja se nosi kući i pije radi zdravlja i prosvećenja duše i tela. Ta bogojavljenska vodica nikada se ne kvari, jer u njoj prebiva sila Duha Svetoga.

Kad je Jovan pogružavao Hrista u vode reke Jordana, čuo se s nebesa glas Boga Oca: „Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po Mojoj volji“. U Jordanu je stajalo drugo Lice Svete Trojice, Sin Božji, kao Bogočovek, a nad Sinom Božjim lebdeo je Duh Sveti u obliku svetlosnoga goluba. To je bilo Bogojavljenje. Tu se javno otkrio Bog kao Otac, Sin i Duh Sveti, kao Sveta Trojica. Bog se javio i vaseljenu prosvetio, ovim rečima se mitropolit Amfilohije obratio vernicima u izjavi za avalainfo.net.

Bog se javi

Došavši iz nedaleke Judejske pustinje, sveti Jovan je na reci krstio mnoge, radi očišćenja od greha i ponovnog, duhovnog rođenja, pozivajući ih na pokajanje. Hristos je došao iz Galileje, da bi i sam bio kršten. Tada se desilo Bogojavljenje: kada je Isus izašao iz vode, po jevanđelju, otvorila su se nebesa i pojavio se Duh sveti u vidu goluba, koji je sišao na Njega. Glas odozgo je govorio: Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji!

Za ovaj veliki praznik vezuju brojni običaji i verovanja:

1. Bogojavljenska vodica

U pravoslavnim hramovima širom zemlje se na ovaj dan osveštava Bogojavljenska vodica. Za nju se govori da ima lekovita svojstva, a običaj je da vernici uzmu malo ove vode i odnesu je kući.

Da bi bili zdravi tokom cele godine treba da se sa ukućanima umiju njome. Takođe, i trudnicama valja dati Bogojavljensku vodicu, pogotovo onima koje su prebacile termin ili ne mogu lako da se porode, kako bi se iznenada otvorile (poput neba) i rodile zdravu decu.

2. Zamišljanje želja u ponoć

Staro narodno verovanje kaže da se na Bogojavljensku noć, tačno u ponoć, otvara nebo, a srećnicima koji to primete i u tom trenutku zamisle želju, sam Bog im je ispunjava.

Takođe, trebalo bi da zapamtite san koji ste usnuli u noći između 18. i 19. januara, jer oni predstavaljaju poruku od Boga i svojevrsno predskazanje događaja koji slede.

3. Neudate devojke

Ako neudate devojke žele da se udaju, tokom ove noći mogu da saznaju ko će im biti mladoženja. Naime, u noć uoči Bogojavljenja treba da stave ogledalo pod jastuk i sanjaće muškarca koji im je suđen.

Tu je i verovanje u pojedinim krajevima zemlje koje je vezano za četiri loptice. Naime, neudate devojke treba da umese testo od brašna i vode, pa da od njega naprave četiri loptice i u tri ubace imena simpatije. U četvrti stave samo prazan papir i ubace sve u kipuću vodu, a prva loptica koja izbije na površinu sadrži ime suđene simpatije. Ukoliko se u loptici nađe prazan papirić, devojka još nije upoznala potencijalnog supruga.

4. Voda sa netaknutog izbora na Bogojavljensko jutro

U nekim krajevima je sačuvan običaj da na Bogojavljensko jutro devojke odlaze do netaknutog izvora vode, u koji bacaju nekoliko zrna pšenice ili druge žitarice, a zatim kažu: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive“.

Posle toga zahvataju vodu i nose je svojim ukućanima. Ponegde se još sačuvao običaj da ukućani popiju malo te vode i to preko sekire, jer se veruje da će tako izbeći svađu u porodici.

5. Kupanje u reci za zdravlje i trka za Bogojavljenski krst

Na Bogojavljenje se pred samo svitanje kupalo u reci zarad boljeg zdravlja, ali ovaj ritual mogli su da izvode samo zdravi ljudi. Iz tog običaja je proistekla i trka za Bogojavljenski krst.

Naime, u reku se baca Časni krst, a mladići i neretko devojke, se takmiče ko će prvi da stigne do njega. Onoga ko prvi dopliva do njega pratiće sreća cele godine.

6. Predviđanje vremena

Starije žene u nekim krajevima na Bogojavljenje predskazuju kakva će godina biti.

Naime, ako tog dana bude mraza i snega, veruje se da će godina biti rodna i suprotno – vedro vreme znači sušnu godinu.

7. Pepeo i ukrštanje vetrova

Na Bogojavljenje valja izaći na neku vetrometinu sa malo pepela u ruci. Zatim se pepeo pušta da bi se odredilo koji vetra se zakrstio, tačnije koji vetar je bio pobednik na Krstovdan. Ako duva istočni vetar godina će biti sušna, južni vetar predskazuje kišnu godinu, a zapadni rodnu godinu.

Nađa Keleris