GENERAL MLADIĆ JE UBIJEN U HAGU!
5. septembar 2026.
TRIJUMFALNI POVRATAK U PLAVU DVORANU: Otvoren 53. FEST uz potresnu premijeru Zafranovićevog „Zlatnog reza ’42“
Piše: Nadja
Andrejević Keleris
BEOGRAD, 3. oktobar – Sinoć je pred prepunom Plavom dvoranom rekonstruisanog Sava centra svečano otvoren 53. Međunarodni filmski festival (FEST). Ovogodišnje izdanje, koje se održava pod simboličnim sloganom „Ljubav koja traje“, označilo je istorijski povratak festivala pod svodove dvorane koja je punih 40 godina bila njegovo srce i simbol.
Crvenim tepihom ispred svečanog ulaza prošetale su brojne ličnosti iz kulturnog, javnog i političkog života, dok je atmosfera u samom holu odisala glamurom i nostalgijom, podsećajući na zlatna vremena beogradske kinematografije.
Više od stotinu filmova u trci za nagrade
Prisutnoj publici se na otvaranju obratio umetnički direktor FEST-a, Dragan Jeličić. On je istakao da posetioce do 11. oktobra očekuje izuzetno bogat i raznovrstan program sa čak 115 igranih ostvarenja pristiglih iz celog sveta.
Filmovi su ove godine podeljeni u tri ravnopravne takmičarske selekcije: Svetski film, Evropski film, Regionalni film.
Pored glavnih nagrada za najbolji film, režiju i scenario, na festivalu će biti dodeljena i priznanja „Milutin Čolić“, „Nebojša Đukelić“, kao i novouvedena nagrada „Slobodan Novaković“ koja se dodeljuje za najbolji debitantski film.
„Zlatni rez ’42“ rasplakao i uzdrmao Plavu dvoranu
Čast da otvori ovogodišnji program pripala je najnovijem, dugoočekivanom ostvarenju reditelja Lordana Zafranovića, filmu „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“. Rađen prema kultnom scenariju Arsena Diklića i samog Zafranovića koji datira još iz 1986. godine, film donosi duboko potresnu i sirovu priču o stradanju dece u logoru Jasenovac tokom 1942. godine.
Glumačka ekipa predvođena Leonom Lučevom, Renem Bitorajcem, Milanom Marićem, Anicom Dobrom i Irfanom Mensurom briljantno je iznela ovu tešku istorijsku dramu. Eva Ras je briljirala ulogom prkosne žene na vešalima. Monumentalna epopeja koja traje bezmalo četiri sata (249 minuta) ostavila je publiku u potpunom muksu, nakon čega je usledio višeminutni, gromoglasni aplauz i stajaće ovacije za ekipu filma i viziju živog klasika jugoslovenske kinematografije.
Šest živih spomenika na bini Sava centra – Trenutak kada je film ustupio mesto istoriji
Najteži deo posla na premijeri filma „Zlatni rez ’42: Djeca Kozare“ nije bio izdržati epsku i bolnu četvoročasovnu projekciju, već se nakon nje suočiti sa stvarnošću. A ta stvarnost je u Plavoj dvorani Sava centra dobila svoja imena, lica i preteško breme preživelih sudbina.
Onog trenutka kada je na ekranu ispisana odjavna špica, a bioskopski mrak zamenila svetla reflektora, voditeljka programa je učinila gest koji je ovu premijeru izbrisao iz okvira običnog kulturnog događaja i upisao je u istoriju. Na binu su pozvani ljudi čije su lične tragedije i prekinuta detinjstva utkani u same temelje Zafranovićevog ostvarenja.
Pred hiljade posetilaca koji su u tom sekundu, kao po komandi, ustali na noge, izašlo je šest svedoka ustaških logora i užasa na Kozari: Slavko Milanović, Jelena Radojičić, Gojko Rončević, Stojan Subotić, Vlajka Kaurin, Milanko Čekić (predsednik Udruženja žrtava i potomaka Jasenovca).
Duboki naklon autora i dug prema nečujnima
Plavu dvoranu su preplavile suze i višeminutni aplauz koji nije bio upućen glumačkoj virtuoznosti, već čistoj, nepokorenoj volji za životom. U tom dramatičnom momentu, reditelj Lordan Zafranović se sa dubokim poštovanjem i vidnim emotivnim slomom poklonio ovim živim spomenicima istorije. Za čoveka koji je na ovom filmu radio decenijama, ovaj susret pred prepunom dvoranom bio je kruna profesionalne, ali pre svega ljudske misije.
Kako je sa scene naglašeno, ovih šestoro heroja nisu izašli na scenu kao deo filmske ekipe. Oni su se pojavili kao živi dug prema svima onima čiji glasovi nisu sačuvani u paklu logora smrti i kao opomena da ova priča ne prestaje sa gašenjem projektora.
„Stideo sam se što sam čovek“
Sam Zafranović je ranije tokom večeri priznao sa kakvim se demonima suočavao tokom višedecenijskog rada na ovom projektu. Poručio je da je cilj filma bio da na neki način „oplemeni stvarnost, ma koliko ona strašna i jeziva bila“, ali je otvoreno ogolio i sopstvenu umetničku patnju:
„Tokom rada i istraživanja količine zla koju sam morao da prikažem, često sam se stideo što sam čovek“ .
Izlazak dece Kozare na binu poslao je najsnažniju moguću poruku ovogodišnjeg FEST-a. Dok je publika još uvek brisala suze, postalo je jasno da „Zlatni rez ’42“ nije samo film o prošlosti. On je postao bolan, ali neophodan krik za nezaborav i suočavanje sa istinom koji će dugo odjekivati Beogradom.
Šta nas očekuje narednih dana?
Festivalska publika će osim u Sava centru, koji je rezervisan za prestižni „Gala program“, u filmovima moći da uživa na još osam lokacija u Beogradu, uključujući Dom omladine, Dvoranu Kulturnog centra Beograda, Ložionicu i bioskope Cineplexx. Kao jedno od velikih osveženja, po uzoru na nekadašnje Makavejevljeve programe, u pretponoćni termin Doma omladine vraća se selekcija „TBC (Trash, Bizarre, Cult) u sitne sate“, namenjena ljubiteljima ekstremnijeg autorskog izraza.
Ljubav između Beograda i filma ponovo je upalila svetla u Sava centru, a sudeći po prvoj večeri, pred nama je festival o kome će se dugo pričati.
