U Beogradu je posle duge i teške bolesti preminuo glumac Tihomir Tika Arsić

Tihomir Arsić je dve godine bolovao od raka pankreasa. Rođen je 1957. godine u Zemunu, glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića.

Tihomir Arsić je skrenuo  pažnju na sebe 1981. godine kada je u Narodnom pozorištu odigrao ulogu Romea u Šekspirovoj drami „Romeo i Julija“, u režiji Steve Žigona.

Od 1984. godine postao je stalni član glumačkog ansambla.
Uvek je bio veran svom pozorištu, koje je neizmerno voleo i u kome je odigrao više značajnih uloga u klasičnim i savremenim komadima.
Svakako najvažnija pozorišna uloga, za koju je i sam govorio da mu je najdraža i najbolja koju je odigrao je Rogožin, u „Idiotu“ Fjodora Mihajloviča Dostojevskog, u režiji Steve Žigona. Za maestralno tumačenje Rogožina, kolekciji brojih priznanja koje je dobio tokom karijere, pridružio je i dve najznačajnije nagrade koje je osvojio upravo sa tom rolom – „Zlatnog viteza“ u Moskvi i Nagradu „Raša Plaović“ za najbolje glumačko ostvarenje.
Kada je reč o Arsićevom angažmanu u Narodnom pozorištu, svakako se izdvaja i nastup u kultnoj predstavi „Solunci govore“, po tekstu Antonija Đurića i u režiji Cisane Murusidze.
Arsića će publika pamtiti i po monodrami „Tako je govorio Broz“, sa kojom je početkom devedesetih godina prošlog veka nastupao širom nekadašnje Jugoslavije odigravši je više od 300 puta.
Veoma zapažene uloge odigrao je i na filmu i televiziji.
Debitovao je u filmu „Sinovi“ Slavoljuba Stefanovića Ravasija 1975. godine, a zatim su usledili upečatljivi nastupi u „Dečku koji obećava“, „Igmanskom maršu“, „Velikom transportu“, „Pejzažima u magli“, „Lageru Niš“, „Balkan ekspresu“, „Boju na Kosovu“, „Uslovnoj slobodi“… kao i serijama „Ne tako davno“, „Vuk Karadžić“, „Tragom Karađorđa“, „Šesto čulo“, „Ubice mog oca“, „Kralj Petar Prvi“.

Devedesetih godina Arsić se prvi put povukao iz sveta glume, jer je kako mi je rekao na predstave odlazio „kao na klanje“.

Snimio je nekoliko filmova: „Solunci govore“, „Devojka s lampom“, „Udri jače manijače“, „Pokondirena tikva“, te seriju „Teatar u Srba“. Okušao se i kao producent u filmu „Uslovna sloboda“ iz 2006. Ponovo je bio producent, ovog puta u seriji „Šesto čulo“. Međutim, zbog nesporazuma, serija je ugašena nakon šest epizoda.

Kasnije je tumačio načelnika u filmu „Ma nije on takav“ iz 2011, kao i vladiku Nikolaja Velimirovića u „Stojte galije carske“.

Televizijska publika imala je priliku da ga vidi u ulozi Barona u drugoj sezoni popularne serije „Ubice mog oca“. Tokom 2018. glumio je u seriji „Šifra Despot“, te filmove“ Zaspanka za vojnike“ i „Kralj Petar Prvi u slavu Srbije“.

Arsić je takođe bio i u političkim vodama. Do 2008. godine bio je član Demokratske stranke Srbije, a iste godine pridružio se novoosnovanoj Srpskoj naprednoj stranci. Bio je savetnik za kulturu premijera Aleksandra Vučića. Bio je član predsedništva stranke, a 2018. i državni sekretar u Ministarstvu kulture.

Tihomir Arsić je za sobom ostavio suprugu Jelenu, ćerke Milicu, Lenku i Veru, sina Arsenija i unuku Nou.
Komemoracija Tihomiru Arsiću biće održana kada se za to steknu epidemiološki uslovi.

Nađa Andrejević Keleri