Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik posvećen sećanju na Svetog Jovana Zlatoustog, velikog svetitelja i reformatora koji je poznat i kao najčuveniji propovednik u istoriji crkve.

Rođen je u Antiohiji 354. godine kao sin vojvode. Učio je grčku filosofiju i shvativši grčko neznaboštvo, usvojio je hrišćansku veru. Krstio ga je antiohijski patrijarh Meletija, a malo iza toga i njegovi roditelji primiše krštenje.

Po smrti roditelja, Jovan se zamonašio, napisao knjigu „O sveštenstvu“, a ubrzo potom patrijarh ga je rukopoložio za sveštenika. Proslavio se svojim podvigom, blistavim umom i snažnom rečju, a po želji cara Arkadija Jovan je izabran za patrijarha carigradskog. Šest godina upravljao je Crkvom mudro i revnosno i za to kratko vreme  mnogo učinio.

Poslao je misionare neznabožačkim Keltima i Skitima; raširio milosrdnu delatnost crkve; suzbio simoniju (prodaja oprosta za novac) u crkvi; napisao naročiti čin svete Liturgije; postideo jeretike i izobličio caricu Evdoksiju; rastumačio Sveto pismo i ostavio mnoge dragocene knjige svojih beseda.

Upokojio se na Krstovdan 407. godine. Mošti mu počivaju u Vatikanu a glava u Uspenskom hramu u Moskvi.

Ovaj svetac se slavi kao krsna slava u našoj zemlji. On se smatra jednim od najučenijih svetitelja, pa bi trebalo danas da uzmete u ruke neku knjigu i pročitate bar nekoliko rečenica.

U nekim krajevima Srbije još se i danas veruje da na današnji dan žene ne smeju da u ruke uzimaju vunicu, konac ili igle, jer Jovan Zlatousti ne želi da one na njegov praznik rade.

Pored toga u nekim krajevima postoji verovanje da onaj ko na današnji dan prekine nit, time ugrožava svoj život.

Tropar, glas 8.

Blagodat iz tvojih usta zablista kao svetlost ognja i prosvetli Vaseljenu, svetu steče riznicu nesrebroljublja i nama pokaza visinu smirenoumlja. Zato učeći nas tvojim rečima, oče Jovane Zlatousti, moli Hrista Boga Logosa, da spase duše naše.

Nađa Keleris