Ovom dokumentu, uručenom u oktobru 1998, a koji ima veliki istorijski značaj, i za koji su neki od najbližih Miloševićevih saradnika potvrdili da su ga videli, izgubio se svaki trag, što je nedavno za Novosti potvrdio i šef diplomatije Ivica Dačić.

Ova priča dobija na težini jer je u sredu na Palama, u kući policajca Željka Kuntoša, pronađen, navodno, originalni primerak Dejtonskog sporazuma, za koji se 17 godina verovalo da je izgubljen. S obzirom na to da se i originalnom primerku, koji je Beogradu uručen posle potpisivanja, od 2000. godine gubi svaki trag, opravdano se nameće pitanje koliko država ozbiljno brine i da li na pravi način arhivira monumentalnu građu iz političke istorije?

Vratimo se na čuvenu Holbrukovu poruku. Prema informacijama najbližih Miloševićevih saradnika, Mira Marković znala je da postoji taj dokument i njena pretpostavka je da je uništen kada je u aprilu 1999. gađana njihova rezidencija u Užičkoj 15 na Dedinju. Ova vila inače je deo Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“, i tu je, između ostalog, čuvana i značajna arhivska građa.

Nažalost, garancije američkog diplomate nisu jedini važan dokument koji je stradao, zaboravljen ili zagubljen u lavirintima arhivskih depoa, preklapanju nadležnosti institucija, smenama vlasti tokom prethodnih decenija.

Dačić kaže da je nečuveno to što je srpski primerak „Dejtona“ netragom nestao kada je DOS preuzeo vlast i da je njihova nebriga o važnoj arhivskoj građi nanela nepopravljivu štetu:

– Kolika je nebriga o našoj diplomatskoj istoriji najbolje svedoči i to što sam nedavno u arhivu MSP tražio pismo engleskog ministra spoljnih poslova Greja Nikoli Pašiću, iz avgusta 1915, u kojem je on Srbiji nudio da, ako Bugarskoj prepusti pola Makedonije, može da dobije Bosnu i Hercegovinu i izlaz na Jadransko more. To pismo nigde nisam našao, a Britanci čuvaju svoj primerak. To najbolje govori kako se odnosimo prema svojoj istoriji.

Šef diplomatije Goran Svilanović svojevremeno je tvrdio da on nije zatekao primerak Dejtonskog sporazuma kada je preuzeo resor posle 5. oktobra i da je dobio objašnjenje da je dokument možda izgubljen kada je arhiva sklanjana za vreme bombardovanja Alijanse.

Živadin Jovanović, koji je 1999. bio ministar spoljnih poslova Jugoslavije, međutim, za Novosti, tvrdi da ništa od arhivske građe MSP nije uništeno tokom napada NATO:

– Koliko znam, u vreme Svilanovića je izbio požar u zgradi MSP, u delu gde je čuvana građa, i pitanje je da li je sporazum možda stradao tada i šta je još od dokumentacije tada uništeno.

Prema nekim informacijama, taj požar izbio je na 4. spratu zgrade u Kneza Miloša, u Službi za istraživanje i dokumentaciju (SID), koja je u međuvremenu ukinuta, ali do javnosti nisu dospele informacije ni o istrazi niti o eventualnoj individualnoj krivici.

Direktor Arhiva Srbije Miroslav Perišić objašnjava da su institucije 30 godina zadužene da čuvaju dokumente koji nastaju u njihovoj nadležnosti. Nakon isteka tog roka, treba da ih predaju Arhivu Srbije.

Razgraničenjem nadležnosti 1981. godine, Arhivu Srbije predata je celokupna arhiva Ministarstva inostranih dela Kraljevine Srbije i njenih diplomatsko – konzularnih predstavništava za period 1854-1918, ukupno 128 fondova. Arhivska građa MIP Kraljevine Jugoslavije i njenih DKP za period 1918 – 1945. predata je Arhivu Jugoslavije. U MSP je i dalje pohranjena Zbirka međunarodnih ugovora, 9.840 fascikli bilateralnih i 1.622 fascikle multilateralnih ugovora.

Izvor: Kurir.rs/Večernje novosti/Avalainfo.net