Ljudi me često pitaju – zašto si ceo život, celu karijeru proveo u Romi? Rim je za mene svet. Ovaj klub, ovaj grad – to je moj život.

Legendarni kapiten Rome Frančesko Toti pobedom protiv Đenoe sa 3:2 oprostio se od dresa rimskog kluba, najverovatnije i od fudbala.
Na rasprodatom „Olimpiku“ Toti je ušao u igru u 54. minutu umesto Mohameda Salaha, odigrao više od pola sata i kasnije se emotivno oprostio od navijača i terena gde je debitovao još 1993. godine.

Sa svog prestola otišao je u 40. godini gde je četvrt veka uspešno vodio svoj “principat”.

‘Princ’ je rekao zbogom svojoj najvećoj ljubavi kojoj je bio veran 25 godina.

Odbijao je veće, bogatije i primamljivije ponude, ali je uspevao da se odupre i najvećim izazovima.

Mnogi se pitaju kako? U svetu u kom je najbitniji novac i gde mnogi fudbaleri svoje karijere nastavljaju u dalekim klubovima gde se ne igra tako dobar fudbal kao u Evropi, ali se odlično plaća.

Toti nije želeo novac, svojim fudbalskim talentom i odanošću Vučici’, u ‘Večnom gradu’ svoje ime je ispisao zlatnim slovima.

Iako sa Romom nikada nije osvojio Ligu šampiona, on je ponosno vodio svoj klub, sa kojim je osvojio samo jedan Skudeto, dva Kupa i dva Superkupa. Na tom putu odigrao je 785 utakmica i postigao 307 golova.

„Rim je moj dom 40 godina. Kao fudbaleru Roma mi je dom 26 godina. Kad god sam igrao, bilo da je to bila prvenstvena utakmica ili meč u Ligi šampiona, nadam se da sam predstavljao Romu i njen grb što sam bolje mogao i da sam njen barjak držao visoko. Nadam se da sam vas učinio ponosnima.
Možete reći da sam ja čovek u čijem se životu red oduvek znao. Nisam se iselio iz porodične kuće dok nisam verio moju ženu Ilari. Kada se osvrnem i pogledam šta će mi nedostajati, znam da će to biti ona rutina, oni svakodnevni detalji koji se ponavljaju iz dana u dan. Sati treninga, razgovori u svlačionici. Mislim da će mi najviše nedostajati šoljica kafe sa saigračima. I to svakog dana. Možda ako se jednog dana vratim kao sportski direktor, možda će opet biti tih dana.
Ljudi me često pitaju – zašto si ceo život, celu karijeru proveo u Romi?
Zato što je Rim moja porodica, moji prijatelji, ljudi koje volim. Rim je grad, Rim je more, Rim su planine, spomenici. Rim su, naravno, Rimljani.
Rim je žuto i bordo.
Rim je za mene svet.
Ovaj klub, ovaj grad – to je moj život.
Sempre (zauvek)“.

U gradu u kom je rođen počeo je da gradi blistavu karijeru. Toti je za rimski klub počeo da igra u mlađim kategorijama, da bi ubrzo njegov talenat bio primećen.

Frančesko Toti rođen je 27. septembra 1976. godine u glavnom gradu Italije, tačnije rođen je i odrastao u delu Rima pod nazivom Porta Metranija.

Prema rečima njegove majke, koja je imala veliki uticaj na njegovu karijeru, prvi kontakt sa fudbalskom loptom dogodio se u desetom mesecu života. Još kao dete više je voleo da gleda fudbalske utakmice nego crtaće, pa je svima bilo jasno čime će se baviti u budućnosti.

Ipak, na fudbalski teren dospeo je iz čudnih razloga. Deo Rima u kojem je Frančesco odrastao bio je poznat kao jako buran i nemiran deo grada. U strahu da se ne prepusti ulici, njegovi roditelji Enco i Fjorela odlučili su da ga upišu u najbližu fudbalsku školu.

Zbog neverovatnog talenta često je igrao u selekcijih starijih decaka. Ubrzo je dobija prvu ponudu i to, ni manje ni vise, nego od Milana, koji je prvi zapazio njegov talenat.

Milan nije uspešno proveo pregovore sa porodicom Toti, budući da je njegova majka insistirala da Frančesko nikada neće napustiti Rim.

“Neko je pokucao na vrata našeg stana u Rimu. Moja mama, Fjorela, krenula je da ih otvori. Oni koji su pokucali, ispostaviće se, odredili su moju fudbalsku karijeru. Kada je otvorila vrata, grupa muškaraca joj se predstavila. Rekli su da su fudbalski skauti-direktori. Ali, nisu bili iz Rome. Nosili su crno i crveno. Bili su iz Milana. I želeli su da me odvedu u Milano, da igram za njih i nisu pitali za cenu. Moja majka je podigla ruke u vazduh. Šta mislite da je rekla ovoj gospodi?

‘Ne, ne, ne, rekla je ona predstavnicima Milana. Bilo je to sve što je rekla. Žao mi je, ali ne, ne ne’ (Mi dispiace, no, no, no). To je bio kraj. Moj prvi transfer je odbijen. Kasnije tog vikenda otac je mene i brata odveo na utakmice. Od ponedeljka do petka u kući je komandant’ bila mama. Bilo je teško odbiti Milan. Dobili bismo mnogo novca. Cela moja porodica. Ali, tog dana majka me je naučila lekciju. Dom je najvažnija stvar u čovekovom životu“, rekao je Toti.

Avalainfo.net