Neki su ubijeni, dok uzroci smrti drugih još nisu poznati. Uzroci nekoliko smrtnih slučajeva označeni su kao „srčani udar“ ili pak kao „smrti nakon kratke bolesti“.
– Najupečatljiviji slučaj je ubistvo ruskog ambasadora u Turskoj, Andreja Karlov, koga je ubio policijski službenik bezbednosti na foto – izložbi u Ankari 19. decembra.
– Istog dana, drugi diplomata, Petr Polšikov, ubijen je u svom stanu u Moskvi. Pištolj je pronađen ispod lavaboa u kupatilu, ali okolnosti smrti još uvek su pod istragom. Polšikov je u to vreme služio kao viši službenik u latinoameričkom odeljenju ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
– Ambasador Rusije u Indiji, Aleksandar Kadakin, umro je nakon kratke bolesti 27. januara, a tamošnja policija saopštila je da je bolovao nekoliko nedelja.
– Ruski konzul u Atini, Andrej Malanin, pronađen je mrtav u svom stanu 9. januara, a grčki policijski zvaničnici rekli su da “nema dokaza o provali”. Međutim, Malanin je živeo u veoma dobro čuvanoj ulici. Uzrok smrti se i dalje istražuje. Malanin je inače služio u vreme ublažavanja odnosa između Grčke i Rusije, u vreme kada je Grčka sve više kritikovana od strane EU i NATO.
– Jutro uoči izbora u SAD – u, ruski diplomata Sergej Krivov je pronađen bez svesti u ruskom konzulatu u Njujorku i umro je na licu mesta. Prvi izveštaji pokazali su da je Krivov pao sa krova i imao tupe povrede, ali ruski zvaničnici su rekli da je umro od srčanog udara. Krivov je vršio dužnost konzularnog komandanta, što znači da je bio zadužen za prevenciju sabotaža ili špijunaža.
– U novembru 2015. godine, viši savetnik Vladimira Putina, Mihail Lesin, inače osnivač medijske kuće RT (Russia Today), pronađen je mrtav u hotelskoj sobi u Vašingtonu. Ruski mediji naveli su da je umro od “srčanog udara”, ali su patološki nalazi pokazali da je uzrok smrti “tupe povrede”.
Pored ovih za mnogo sumnjivih smrtnih slučajeva ruskih diplomata, ranije tokom dvehiljaditih desile su se dve smrti, sa manje – više jasnijim motivom.
Prvi je slučaj iz 2006, kada je bivši oficir KGB-a Aleksandar Litvinjenko otrovan radioaktivnim polonijumom, a drugi, koji se desio šest godina kasnije, kada je Aleksandar Perepilični umro od trovanja tokom trčanja u Engleskoj.
Poslednjih dana su svetskoj javnosti rekapitulirani slučajevi smrti raznih ruskih zvaničnika i diplomata, a mnogi stručnjaci pitaju se zbog čega ruski predsednik Vladimir Putin ne reaguje adekvatno na smrti svojih diplomata, piše Independent.
Izvor: Telegraf.rs / Avalainfo.net