DANAS POČINJE VELIKI VASKRŠNJI POST: Ova zlatna pravila bi svi morali da znate.
Za sve pravoslavne vernike DANAS počinje Vaskršnji post, a hrišćani će u narednih sedam nedelja da se uzdržavaju od mrsne hrane, loših misli i dela. Njihovo telo, duša i um moraju da se pripreme za Vaskrs.
Ovaj post zove se još i Veliki post, ali i Časni post. On obuhvata vreme stradanja Hristovog i njegovog razapinjanja na Časni krst i Velika četrdesetnica, jer je trajanje posta četrdeset dana.
Veruje se da je prva osoba koja je postila bio sam Hrist koji je, uoči golgote i razapinjanja na krst, sebe podvrgao dugotrajnom uzdržavanju od hrane i pića. I svi kasniji mučenici i svetitelji živeli su po ovim pravilima.
Na kraj ovog posta, nadovezuje se post Strasne sedmice, tako da je ukupno vreme trajanja posnog perioda 48 dana, te je ovo najduži post u toku godine, i završava se praznikom Vaskrsenja.
Vernici koji poste ceo post trebalo bi da poste na vodi, osim subotom i nedeljom, kada se dozvoljava post na ulju i konzumiranje vina. Takođe, na praznik Blagovestii Cveti, može da se jede riba.
Poznato je da većina ljudi posti uglavnom prvu i poslednju sedmicu posta, i to na vodi. Treba da znate, da možete izabrati, bilo koju sedmicu u toku posta, koja bi trebalo da se isposti na vodi, i te nedelje se možete pričestiti.
Svi pravoslavni vernici treba da znaju, da se post ne prekida, nepravilno je postiti samo prvih i zadnjih sedam dana, a između praviti pauzu, post se posti ceo ili nikako. Osobe koje zbog zdravstvenih problema ne mogu da izdrže ceo post, trebalo bi da traže blagoslov od svog duhovnika, ali ako ne mogu da se suzdrže od mrsne hrane, svakako mogu od loših dela, duhovni post je ipak najbitniji.
Za one koji strogo poštuju pravila tipika, u skladu sa SPC i dogovorom sa sveštenim licima, prva tri dana ovog posta u ponedeljak, utorak i sredu, ništa se ne jede. Ne zaboravite da post ima dve strane: telesnu i duhovnu.
Telesni post je uzdržavanje od izvesnih jela i alkoholnih pića. Duhovni post podrazumeva odricanje od svake vrste grešnih i zlih pomisli, želja i dela.
Nađa Andrejević Keleris
