Kosovsko stanovništvo praznuje Verižnjake zbog kuge, a stočari ih praznuju zbog stoke. Takođe, ko nosi odelo koje je šiveno na Časne Verige, veruje se da će poginuti od groma.
Iako nisu crveno slovo u kalendaru Srpske pravoslavne crkve, Časne verige spadaju među deset najvećih slava.
Ovaj praznik obeležavaju čak i oni kojima nije slava, jer se smatra lošom srećom ako se ne proslavi dan koji označava vezivanje za kuću i blagostanje svih u domaćinstvu.
Časne verige se u srpskom narodu nazivaju još i “Verižnjaci”, “Verižice”, “Kuke i verige”.
Odmah posle smrti Isusa Hrista i vaznesenja počinje proganjanje hrišćana koje je trajalo više od tri stotine godina. Carev namesnik Irod, upravnik Galileje, pogubi Jakova, brata Jovanovog i, na podsticanje Jevreja, zapovedi da uhvate Petra i bace ga u tamnicu.
Petar je u tamnici spavao okovan između dva vojnika, i noć pred izvođenje na sud, zasvetle se cela tamnica i anđeo kucnu Petru po rebrima, probudi ga pa mu reče: “Ustani, obuj se i opaši se, pa hajde sa mnom”.
Petar ustade, a okovi mu spadoše s nogu pa pođe s anđelom. Vojnici su spavali kao mrtvi, pa anđeo provede Petra pored straže, a kad su došli do gvozdene gradske kapije, ona se sama otvori i tako se Petar oslobodi zatvora, i verovatne smrti.
