„Zna se koja ambasada Srbije je bila moguća meta Albanaca“
10. januar 2017.
PATRIJARH IRINEJ: Republika Srpska je delo Božje!
10. januar 2017.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici juče su obeležili praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu – Stefandan.
Sveti Stefan bio je Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prvi je od sedam đakona koje su sveti apostoli rukopoložili i postavili na službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Zato je i prozvan arhiđakonom.
Svojom verom činio je mnoga čudesa među ljudima, a svojim protivnicima Jevrejima suprotstavljao se mudrošću i silom Svetog Duha. Optužen je da je hulio na Boga i na Mojsija, a uz pomoć lažnih svedoka i osuđen.
Svetitelj se, ozaren svojom verom, obratio narodu i govorio o mnogim dobročinstvima koja je Bog učinio narodu Izrailja i nazvao ih izdajnicima i krvnicima Hristovim.
Ubrzo posle toga izveli su ga iz grada i kamenovali. Među mučiteljima nalazio se i njegov rođak Savle, kasnije apostol Pavle. Stefanovu mučeničku pogibiju gledala je sa nekog udaljenog mesta i Presveta Bogorodica sa Svetim Jovanom Bogoslovom i usrdno se molila Bogu za ovog stradalnika istine i vere.
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenik. Telo svetog Stefana krišom je uzeo i sahranio na svom imanju potajni hrišćanin i knez jevrejski Gamalil.
Tropar, glas 4.
Dobar boj si vojevao prvomučeniče Hristov i Apostole i izobličio si bezbožnost mučitelja, kamenovan si od ruku bezakonika, a primio si venac iz Desnice odozgo, Boga si molio vapijući: Gospode, ne primi im ovo za greh!
Narodna verovanja i običaji
Sveti Stefan se uvek slavi 9. januara, trećeg dana Božića i jedna je od većih slava u našem narodu.
Kod Srba postoji veliki broj narodnih običaja vezanih za Stevanjdan. Najrašireniji običaj je da se na Stevanjdan iznosi božićna slama iz kuće, koja se, zbog verovanja u njenu plodotvornu moć, prvo pažljivo pometena i skupljena, ostavlja u štalu, privredne objekte, voćnjak ili među pčele, radi podsticanja roda ili napretka.
U Vojvodini je tradicija da slamu iznose žene, tiho, da se ne bi čulo kako odlazi Božić. One metlu kojom je božićna slama pometena, ne koriste tokom godine, već radi zdravlja čuvaju. A, Badnjak koji se na Badnje veče uneo u kuću, treći dan Božića – na Sveti Stefan se iznosi iz kuće i stavlja na voćke da bi rodile.
Nađa Keleris
