EVA RAS je dobitnik nagrade Saveza jevrejskih opština Srbije za roman GALAKTIČKA JEVREJKA!

Omiljena glumica Eva Ras, iako je ovih dana ovenčana nagradom Saveza jevrejskih opština Srbije za roman GALAKTIČKA JEVREJKA ne krije da su nagradi prethodila odbijanja i šikaniranja. A o anonimnom konkursu pod šifrom umesto svog imena otkriva nam da nije jedina. I Danilo Kiš je dobio tu nagradu! I on je učestvovao na anonimnom konkursu pod šifrom umesto svoga imena! A ime u koverat ako se žiriju dopadne delo. Tek tada!  A šta je prethodilo nagradi?!

„Odbijanja i šikaniranja, ali ja oduvek znam, moje je da nudim a da bih ponudila moram pre toga da napišem“.

Celu prethodnu godinu obijala je Eva pragove izdavača za roman „Temura“. Jer  odbijanje ne treba nikoga da zaustivi. Jedna se vrata zalupe druga će se otvoriti. Mnogi koji ne pišu romane pomisle kako ova baba Eva štancuje romane, a štancovanje podrazumeva nešto lako, što se turi u kalup i za tili čas  se istrese i gotov je! A romani se pišu kao što ratari obrađuju oranice, redom  kako treba da bi pšenica nikla i rodila. Vidno zadovoljna, Eva za Avalainfo kaže:

Sad mogu i da umrem, odužila sam se svojim precima, dve književne nagrade za 2018. godinu – jer nagradu za roman TEMURA, smatram za najveću književnu nagradu u Srbiji; biti na spisku za otkup knjiga Ministrastva za kulturu i informisanje!

Ovih dana hoda Eva ulicama Beograda i po Zemunu. Gura se po javnom prevozu, jer obožava praznike. Doček Nove godine je širom planete  prihvaćen praznik. Da je ona, kako kaže – neka kraljica, sve bi učinila da ljudi stalno nešto slave.

“U mom narodu je tako od pamtiveka, najveći jevrejski praznik je subota! Šabat! Uprkos tome nam je svake nedelje taj praznik za koji cele nedelje skupljamo najlepše stvari kako bismo je proslavili u najvećoj radosti, okupamo se još pre zalaska sunca u petak, obuvamo najudobnije cipele, najlepše haljine, kuvamo najukusnija jela da dočekamo praznik i toga dana ništa ne radimo! Skoro dve hiljade godina su Jevreji opstali bez države zahvaljujući baš  Šabatu, nisu se utopili u tugu, nisu se odrodili od svog identiteta jer su svake nedelje slaveći Šabat pamtili ko su i nadali se da će jednog dana ponovo biti narod koji ima i svoju državu.

Nađa Keleris