Novinarka Ljiljana Smajlović kaže da kad novinari javnosti predoče neke nelogičnosti u suđenju, to nije kršenje prezumpcije nevinosti

Inicijativa Advokatske komore Beograda na čelu s Jugoslavom Tintorom neće proći, njihovo saopštenje kao da su pisali branioci šefova DB (slučaj Ćuruvija), navodi i pita zašto Društvo sudija Srbije želi da ućutka novinare.

Advokatska komora Beograda, koju predvodi Jugoslav Tintor, predložila je da se u Krivični zakon, za kršenje pretpostavke nevinosti, uvede zatvorska kazna za novinare do tri godine i novčana kazna.

Od te inicijative ogradila se Advokatska komora Beograda koju predvodi Vladimir Gajić, ali i pojedini advokati.

Povod je bila izjava predsenika Komisije za istraživanje ubistava novinara Verana Matića koji je izneo sumnju u način na koji Specijalni sud vodi postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Reagovalo je Društvo sudija Srbije (DSS)i Advokatska komora Beograda koji su optužili Matića da krši pretpostavku nevinosti i vrši pritisak na sudsko veće.

Novinarka Ljiljana Smajlović je upitala šta novinar sme da kaže, ako to ne sme?

Do inicijative jednog broja advokata, kojom bi bili sankcionisani državni službenici koji iznose neistine, ali i novinari koji takve izjave prenesu, došlo je nakon saopštenja Komisije za istraživanje ubistava novinara da postoji niz nelogičnosti koje ukazuju na to da sud ima nameru da oslobodi optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije.

Kad novinari predoče javnosti očigledne nelogičnosti u nekom predmetu, kao što je to uradio predsednik komisije Veran Matić u ovom slučaju – to nije kršenje prezumpcije nevinosti, smatra Smajlović.

Ta inicijativa gospodina Tintora neće proći, neće postati deo ikakvog zakona i sasvim sigurno na način na koji je on to napisao, sigurna je Smajlović. Ona podseća da je prezumpcija nevinosti već garantovana zakonima.

Nama je važno da se izborimo javno za princip da novinar koji prati suđenje, koji ima uvid u suđenje, sme da iznosi sudove o tome kako suđenje teče, dodaje. Optuženi su ljudi koji su bili šefovi Državne bezbednosti i njihovi saradnici, dakle ljudi koji su imali načine da prepakuju sve dokaze i dosijee, ističe gošća Novog dana.

Smajlović naglašava da se sudi šefovima DB, a da sudija glavne dokaze pokušava da proglasi takvima da nisu stečeni na zakonit način i da se ne mogu uzimati u razmatranje, dok Apelaciono veće dva puta kaže – ne, morate da uzmete u obzir ove ključne dokaze.

„Komisija (za istraživanje ubistava novinara) je izrazila zabrinutost zbog činjenice da sudija uporno hoće glavni dokaz da skloni, i Apelaciono veće daje nam za pravo da pitamo zašto je tako uporna borba protiv glavnih dokaza… Mene je najviše razočaralo što se oglasilo Društvo sudija Srbije koje kaže – ne može da se na taj način kritikuje sud. Može da se kritikuje sud, imam pravo da razmišljam slobodno, zato postoji kontrola javnosti, zato postoji kritika, sloboda govora i sloboda izražavanja – da vi, prateći suđenje, kažete šta vas tu buni i šta vas tu brine i šta vam se tu čini nelogičnim…“

Pita se zašto da se preti kaznom zatvora ako se iznese neki sud o suđenju.

Smajlovićeva podseća da su novinari i UNS bili jako dobri partneri Društvu sudija Srbije 2009. godine u borbi protiv onog što su oni (DSS) smatrali čistkom i kad su se borili da da iznesu svoj sud o reformi pravosuđa.

Kaže da je time razočarana, a da se ne čudi Tintoru. „To je advokatsko saopštenje, ono zvuči kao da su ga pisali branioci šefova DB…“ Kaže da se u tom saopštenju tobož brani pravo oštećenog na fer suđenje, ali da se zapravo Komora bori protiv onoga što je Apelacioni sud presudio – da dokaz bude uvršćen.

„Ne čudim se advokatima koji brane svoje klijente, ali se svakako čudim uglednoj NVO i jednom esnafskom udruženju (DSS) koje bi moralo ne da štiti svakog sudiju, od svake moguće kritike, već da štiti vrlo važna načela u društvu. Ne može da se nekom zabrani sloboda govora da biste zaštitili sudiju od javne kritike“, kaže Smajlović.

DSS je osnovano jer su bili nezadovoljni stanjem u pravosuđu.

„Oni postoje jer pravosuđe nije nezavisno, ali hoće da zabrane javnosti da kaže da nešto sa ovim konkretnim sudijom, sa ovim konkretnim sudom nije u redu… Mi imamo svi pravo da kažemo da naše sudstvo nije nezavisno i da iznesemo argumente, ni Društvo sudija Srbije ni Visoki savet sudstva ne mogu da spreče pravo ljudi da iznesu mišljenje“, naglašava.

Smajlović kaže da znamo kako se biraju sudije kod nas, i da Veran Matić nema nikakvog uticaja na taj izbor. „Ta sudija – nju očigledno baš briga šta mi mislimo, jer je ona već dva puta odlučila da ne uvrsti dokaze i morala da ih vrati tek na zahtev Apelacionog suda. Na koji način smo mi to nju uplašili“, pita.

Njih ne zanima šta mi mislimo, ali imamo pravo da kažemo da nismo zadovoljni našim pravosuđem, da nam je sumnjivo ovo, i zašto nam ne objasne u čemu je problem, kako mi to možemo da iznosimo svoje mišljenje, kritiku, kaže gošća N1.

„Da li nam je dozvoljeno samo da kažemo da pravosuđe načelno nije nezavisno, a kad je neki konkretan slučaj, da onda ne smemo da kažemo da se ne bi napravio pritisak na suđenje“, navela je.

Prezumpcija nevinosti je najvažnija kad su predstavnici države u pitanju, to je načelo koje treba da spreči državu da nekog proglasi krivim, zato treba da postoji, naglašava.

Kako navodi, Tintor predlaže deo (sankcije) za novinare i urednike, i dodaje da je ružno jer se pozivao na presude suda u Strazburu, a svaka od tih presuda se završila tako što je afirmisano pravo na slobodu izražavanja.

Smajlović kaže da u pojedinim medijima zaista i postoji hajka prema nekim ljudima, ali da je standard da mediji imaju pravo da objave optužnicu, da slikaju i prikazuju ljude kada ih hapse, bez obzira da li će biti optuženi, ali da ne smeju da kažu da je kriv, već samo da mu se sudi ili da je optužen, okrivljen.

Povučena je paralela, na održanoj tribini, između ove inicijative i zakona iz 1998. Ljiljana Smajlović kaže da se dobro seća tog zakona, jer je on donesen da bi se ugasio „Evropljanin“ u kom je i ona tada radila.

„Bio je još jedan zakon 2009, skandalozan i drakonski, koji je Ustavni sud proglasio neustavnim, a koji je donesen da bi se ugasio Kurir. Njime je Mlađan Dinkić ucenjivao Borisa Tadića. I taj zakon se pozivao na pretpostavku nevinosti i tada je to lažno, licemerno pozivanje na to da mediji ne mogu da krše pretpostavku nevinosti. A onda su u tom zakonu, koji je urađen po uzoru na onaj iz 1998, su predvideli da Privredni sud rešava pitanje prezumcije… Iz aviona se videlo licemerje… Kad hoće da vas spreče da govore, oni se sete prezumpcije nevinosti, koju najviše krše državni funkcioneri“, naglašava.

„Da nema novinara, optuženi za ubistvo Ćuruvije uopšte ne bi bili na sudu… Da taj proces koristite kao kraticu da ućutkate novinare da o tome govore to je stvarno posebno nepristojno“, ističe Smajlović.

Na tribini održanoj o ovoj temi, novinari su bili složni i manifestovali snagu uverenja i solidarnost, i skup je bio divan za posmatrati jer smo tu videli jedan esnaf ujedinjen bez obzira na političke afinitete ili provladine stavove, zaključila je Ljiljana Smajlović.

Izvor: N1, Avalainfo.net