BILI SU NATO BAZA TOKOM AGRESIJE, PRIZNALI KIM, HAPSILI I TUKLI SRPSKE VLADIKE: Ovo su svi makedonski udarci

Mogućnost da Skoplje podrži Kosovo u nameri da postane članica UNESKO, bila bi još jedna otrovna strela koju je južni sused uputio ka Srbiji

Srbi i Makedonci su dva vrlo bliska i prijateljska naroda. Zajedničkog slovenskog porekla, iste pravoslavne vere, sa mnogo rođačkih, kumovskih i prijateljskih veza. Međutim, u proteklih 20 godina, tačnije od 1996. godine kada je tadašnja SRJ priznala Makedoniju pod ustavnim imenom – Republika Makedonija, a ne pod imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, političke elite iz Skoplja su učinile brojne poteze na štetu Srbije i njenog naroda. U ovoj godini se ti potezi ređaju kao na traci.

Šta Evropska unija kaže o sukobu Srbije i Makedonije?

U danima kada je Srbija bilo izložena neprekidnim bombardovanjima od strane NATO snaga, u Skoplju je narod protestovao protiv agresije Alijanse i prusustva njenih trupa u Makedoniji. Uz saglasnost tadašnjih makedonskih lidera Kira Gligorova i Ljupča Georgijevskog, te 1999. godine NATO je nasledio UNPREDEP, misiju svetske organizacije, kao „faktor stabilnosti“ u ovoj zemlji i samim tim imao nesmetan put da ugrozi južne grance Srbije.

Prema podacima koje je izneo Erik Munjo, tadašnjeg portparola NATO-a u Skoplju, u Makedoniji se nalazilo skoro 13.000 vojnika: Nemaca, Francuza, Amerikanaca i Britanaca u službi NATO-a, dok je kroz tu zemlju prošlo još 15.000 vojnika pre nego što su se razmestili na Kosovu. Naravno, makedonski vazdušni prostor je bio otvoren za prelet NATO aviona na putu za obavljanje njihovih zločinačkih misija.

Srpsko-makedonske odnose opterećuje i odnos SPC i kanonski nepriznate MPC. Iako se činilo da će posle Niškog sporazuma 2002. godine doći do prevazilaženja raskola, potezi koje su vukli makedonski zvaničnici su bili sve samo ne u duhu pravoslavlja.

Naime, Jovan Vraniškovski, arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski, od tada se nalazi pod stalnim pretnjama i pritiscima makedonskih državnih organa. Više puta je bio hapšen, izdržavao višegodišnje zatvorske kazne, dok su on i ostali pripadnici Ohridske arhiepiskopije fizički napadani u više navrata, a crkve koje su sagradile ili koristili su uništene.

Iako su političke elite u Skoplje, kao i ceo makedonski narod imale priliku da se uvere šta znači namera Albanaca da kroz rat, nezakonito otcepe deo suverene države, kao i da imaju sukobe sa njima na svojoj teritoriji 2001. godine, to im nije smetalo da priznaju nelegalnu proglašenu nezavisnost Kosova. Naime, 9. oktobra 2008. godine, nekoliko sati posle Podgorice i Skoplje je priznalo Kosovo.

Osim, što su priznali Kosovo, makedonski zvanični su dali i podršku Prištini da 2015. godine za članstvo u UNESKO, čime su još jednom okrenuli leđa na pruženu ruku saradnje iz Beograda.

Početak ove godine obeležila su politička previranja u Makedoniji. Kako bi došao na vlast Zoran Zaev je prihvatio uslove albanskih partija, koji su uobličeni u takozvanoj Tiranskoj platformi.

Jedna od tačaka u platformi je i insistiranje na pokretanju tužbe protiv Srbije za genocid nad albanskim stanovništvom u Makedoniji početkom 20. veka.

Ništa manje nije bio turbulentan ni mesec maj. Naime, početkom meseca došlo je do zaplene velike količine oružja na jugu Srbije koje je ilegalno trebalo da se transportuje u Makedoniju. U akciji Vojnobezbednosne agencije zaplenjene su puške, mitraljezi, bombe, minobacači.

Vrhunac je dostignut ovih dana. Vlasti iz Beograda su hitno povukle osoblje Ambasade Srbije iz Skoplja, zbog kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić „veoma ofanzivnog delovanja prema srpskim institucijama“. U srpskoj javnosti su procurele informacije da su se obaveštajne službe Makedonije ponašale neprijateljski prema našem osoblju.

Takođe, premijer Makedonije Zoran Zaev je promenio stav kada je reč o aplikaciji Kosova za članstvo u UNESKO. Od stava da će biti neutalni, iz Vlade u Skoplju je saopšteno da će se ponašati kao većina zemalja članica EU po ovom za Srbiju važnom pitanju.

Kakav će odnos dve države biti u budućem periodu, posle današnjeg razgovora Vučića i Zaeva ostaje da se vidi. Šef srpske države je prethodno izjavio da su Srbi i Makedonci dva vrlo bliska i prijateljska naroda, nevezano za to kakvi su im trenutni organi vlasti ili kakvo je raspoloženje jednih prema drugima.

Inače, današnje izdanje makedonskog lista „Sloboden pečat“ objavilo je na naslovnici prve strane beogradskih pisanih medija koji se bave najnovijom političko diplomatskom krizom Srbije i Makedonije, uz naslov „Braćo Srbi, mi vas volimo“.

Izvor: Telegraf.rs/Avalainfo.net