Jačajte Srbiju i ekonomiju, zaboravite EU, NIKAD vas neće primiti!

Nije pametno razmišljati o sustizanju EU, jer je to suviše dalek san. Potrebno je po malo popravljati ekonomsku situaciju, smanjivati nejednakost. Mislim da ste na dobrom putu. Privreda je na putu rasta. Vlasti su sprovele mnoge reforme, ali ima još prostora za sprovođenje reformi, posebno javnih preduzeća. Potrebno je zadržati mlade, stručne ljude u zemlji, obezbediti im privilegije i dobre plate, jer će oni biti nosioci ekonomske aktivnosti u narednom periodu, kaže makroekonomski analitičar Kristofer Dembik.

U intervjuu za magazin Nova ekonomija, Dembik kaže da bi “Srbija trebalo da shvati što pre da neće skoro postati članica Evropske unije”.

– Nakon Bregzita niko više neće da proširuje EU, jer širom Evrope jačaju populistički pokreti i zbog njih niko ne želi novopridošlice. To pak ne znači da ne morate da se reformišete. I dalje morate da sprovodite reforme, ali ne zbog mogućnosti ulaska u EU već zbog sebe – poručuje šef makroekonomskih analiza u danskoj Sakso banci.

Srbija se poslednjih 17 godina trudi da razvija ekonomiju i zakonodavstvo u skladu sa EU. Kakve su nam onda mogućnosti ako nema ništa od članstva u Uniji?

Morate da privučete što više stranih investitora. Imate veliku šansu sa Kinom, koja je spremna da investira na Balkan zbog svoje nove strategije “Put svile”. Takođe, treba da diversifikujete izvore investicija. Dobro je da investicije dolaze iz Kine, ali takođe treba gledati i u bliskoistočne investitore. U Saudijskoj Arabiji, Kataru ima mnogo investitora koji su uložili mnogo u Francuskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, ali i dalje traže prilike za ulaganje i spremni su da preuzmu rizik. Vaš premijer predlaže neku vrstu unije sa balkanskim zemljama i mislim da to ima smisla. Ne očekujem od toga veliki ekonomski efekat, ali je korak u dobrom pravcu. I dalje pregovarate sa EU i jednog dana će vas primiti, ali do tada treba pokušati i druge stvari. Nikada ne treba biti zavisan od jednog partnera, pa makar to bila i EU.

Srbija je u prošloj godini ostvarila privredni rast od 2,8 odsto, za ovu se najavljuje nastavak. Da li je moguće da Srbija raste toliko da se bar približi Evropskoj uniji po životnom standardu kako nam se obećava?

To je veliki san. Pre izvesnog vremena sam sreo bivšeg ministra finansija Poljske iz 1990-ih. Rekao mi je da su tada sanjali o sustizanju EU i Nemačke. Procenjivali su na osnovu ekonomskih pokazatelja da će im za to trebati 20 godina. Nažalost, 20 godina kasnije nalaze se daleko iza Nemačke. Nije pametno razmišljati o sustizanju EU, jer je to suviše dalek san. Potrebno je po malo popravljati ekonomsku situaciju, smanjivati nejednakost. Mislim da ste na dobrom putu. Privreda je na putu rasta. Nisam optimističan kao Vlada koja misli da će BDP rasti 3,2 odsto, ali verujem da je tri odsto ostvarivo i da će se nastaviti i u narednim godinama. Vlasti su sprovele mnoge reforme, ali ima još prostora za sprovođenje manjih reformi koje su lake za primenu. Potrebno je zadržati mlade, stručne ljude u zemlji, obezbediti im privilegije i dobre plate, jer će oni biti nosioci ekonomske aktivnosti u narednom periodu.

Šta je potrebno za podizanje konkurentnosti srpske privrede?

Srbija je na Duing biznis listi napredovala i ima dobru poziciju. Prva stvar je privući strane investitore. Srbija ne može biti konkurentna danas, jer je za to potrebno puno vremena. Potrebno je ulaganje u inovacije i istraživanja, za šta treba puno vremena da se odrazi na privredni rast. Zato je prva stvar omogućiti da stranim investitorima bude lako da investiraju ovde. Najhitnije je privući kapital u zemlju koji će stvoriti novu vrednost, a kasnije možete osvajati tržišta.

Da li postoji rizik da Srbija upadne u zamku srednje razvijenih zemalja, da dostigne neki dohodak i tu zaustavi napredak?

Postoji taj rizik, ali sam optimista jer imate još mnogo reformi da sprovedete.

Kojih?

Prvo je da se srede neefikasna javna i državna preduzeća. Tu nije urađeno mnogo. Kada imate zombi kompanije, to nije dobro za ekonomsku aktivnost. Zauzimaju kapital koji bi mogao biti investiran u zdrave privatne kompanije. Morate da investirate u inovacije. To je lako reći, ali po mom mišljenju država mora prva da investira u inovacije. Država treba da preuzme najveći rizik, a privatne kompanije će da slede. Takođe, potrebno je ulaganje u obrazovanje. Potrebno je što više mladih ljudi koji uče matematiku, fiziku, informatiku. Moraju da se prilagode potrebama tržišta rada. Ne trebaju nam psiholozi, pa ni ekonomisti, potrebni su nam inženjeri, ljudi koji stvaraju novu vrednost. To je problem i mnogih razvijenih zemalja. Imamo visok životni standard, ali istovremeno ništa više ne stvaramo.

Kada Srbiji ide dobro, celom Balkanu ide dobro. Kako vidite ekonomsku budućnost regiona?

Kada Srbiji ide dobro, celom Balkanu ide dobro, pošto je to najveća ekonomija u regionu. Optimista sam jer Kina investira mnogo na Balkanu, posebno Srbiji, jer žele taj trgovinski put preko Kavkaza, Turske, Balkana do Zapadne Evrope. To znači novi kapital i infrastruktura. Nakon toga dolaze novi investitori koji će ulagati svuda, verovatno najviše u industriju i od toga će imati koristi ne samo Srbija, već i ostale zemlje u regionu, Makedonija, Hrvatska… Bila bi propuštena velika prilika kada se ne bi otvorenih ruku dočekale kineske investicije. Naravno potrebno je privući investicije i iz Nemačke, Rusije… Ranije ste mnogo zavisili od EU, sad ne bi trebalo to ponoviti sa Kinom. Nikada nije dobra situacija kada zavisite od jedne zemlje.

Prošlu i ovu godinu obeležile su velike političke promene, Bregzit, izbor Trampa za predsednika SAD, koje mnogi smatraju velikim rizikom za svetsku ekonomiju?

Politički rizik je precenjen na tržištu. Ako pogledamo Bregzit ili izbor Donalda Trampa u SAD, očekivali su se negativni efekti na privredu. Ako pogledamo Bregzit, za sada nema negativnog efekta na ekonomiju Velike Britanije. Globalno, imamo talas izbora, ali na kraju dana to će imati samo posredne efekte na ekonomiju. Marin Le Pen će izgubiti u Francuskoj, jer ne može da obezbedi više glasova u drugom krugu. To znači da neće biti Fregzita. U Nemačkoj ćemo po svemu sudeći imati novu veliku koaliciju između CDU i SPD, tako da će i nakon narednih izbora Merkel verovatno biti i dalje kancelar. Najveći rizik leži u SAD. Nisam optimističan prema Trampovom ekonomskom programu, ali na domaće tržište neće imati tako loš efekat. Neće biti potrebno uvođenje novih poreza, jer je ekonomija u dobrom stanju.

Izvor: Blic /Avalainfo.net