Na nedavno završenom Berlinalu poljska rediteljka Malgoržata Šumovska odnela je Veliku nagradu žirija – Srebrnog medveda u glavnom takmičarskom programu za film „Lice“

U ovoj bajkovitoj tragikomediji Šumovska otkriva površnost i dvoličnost jednog malog provincijskog grada u Poljskoj, kritikujući istovremeno i celo poljsko društvo.

 Priča je delimično inspirisana pravim događajem- poljski grad Švjebođin upisao se u Ginisovu knjigu rekorda 2010. kao dom najveće statue Isusa Hrista na svetu- veće i od one u Riju.

Izgradnja kolosalne statue u malom poljskom gradu inicira priču filma Lice- protagonista Jacek radi na gradilištu statue. Jacek ima dugu kosu, tetovaže, sluša hevi metal, vozi svoj mali auto kao na reliju, i zabavlja se sa devojkom koja voli žurke. Jedina osoba koja ga ne kritikuje zbog ekscentričnog izgleda i ponašanja je njegova sestra, zarobljena u životu koji sputava njene ambicije. 

Jacekov život se drastično menja kad doživi jezivu nesreću na gradilištu i pukom srećom ostaje živ, zahvaljujući brzoj intervenciji doktora koji na njemu izvršavaju prvu transplantaciju lica. Jacek mora da se izbori sa dugim procesom zalečenja, rastućim bolničkim računima, ali i iznenadnom slavom i medijskom pažnjom.

Možda ipak najgore od svega je činjenica da Jaceka više niko ne prepoznaje- ni njegovi sugrađani, ni rođena majka, a ni on sam ne prepoznaje svoj odraz u ogledalu. U međuvremenu, rad na statui Isusa se nastavlja i bez Jaceka, iako bi ponašanje lokalnog sveštenika i sugrađana prema njemu bilo dovoljno da natera i samog Mesiju da posramljeno skloni pogled.

„Mislila sam da je ovo interesantna metafora: kako ljudi tretiraju čoveka nakon transplantacije lica. Htela sam da ispričam priču o čoveku koji gubi svoj identitet i društvu punom predrasuda koje ga odbacuje samo zato što više ne može da ga prepozna,“ izjavila je rediteljka.

Nedavni trijumf u Berlinu samo je još jedan u nizu za ovu talentovanu rediteljku, jednu od najznačajnijih evropskih autorki današnjice. Šumovska je osvojila Srebrnog medveda za režiju i za svoj prošli film, Telo, koji smo imali prilike da pogledamo na 44. FEST-u.

 Nađa A. Keleris