„Kada su ljudi duhoviti to je najbožanstvenija stvar na svetu. Ne samo u umetnosti već i u našim životima. Pisao sam bez grča sve do 180 stranice i onda sam stao. Počeli su ljudi da umiru. Ljuba Tadić je otišao, ali sam ga nadrealno ipak smestio u knjigu. Kao javio mi se na Crvenom trgu u Moskvi gde priprema predstavu sa zaslužnim umetnicima Boljšoj teatra“, rekao je Šerbedžija.

Umetnik kaže da je stao sa pisanjem kada su počeli da odlaze ljudi koji su mnogo značili u životu.

„Umro je Ivica Vidović, pa Borislav Vujičić književnik… i sad treba te smrti napisati. Te smrti su me paralisale kao pisca. U pisanju poezije me zaustavila majčina smrt. Od kada je ona otišla 1997. godine nisam napisao ni jednu pesmu. Kao da je u meni nešto zauvek nestalo. To je zato što ja nisam pesnik već emotivno biće. Ubila me je majčina smrt“, rekao je Šerbedžija.

Prema njegovim rečima u to vreme je samo igrao remi u Los Anđelesu kada nije snimao filmove.

„U kafeu kod Adema Jugoslovena iz Banjaluke koji drži Titovu sliku u kuhinji igrao sam remi sa Albancima sa Kosova, Srbima, Hrvatima, Bosancima…sa svima iz bivše Jugoslavije. Nigde na svetu ne igram remi osim u tom kafeu. Postao sam zavisan od igranja remija sa tim mojim prijateljima u tom kafeu i prestao sam da pišem knjigu. Odlično igram preferans i poker, ali mi je gušt da igram sa tim prijateljima taj dosadan remi u malom kafiću u Los Anđelesu. Sedam godina nisam nastavio pisanje te moje nove knjige. Pre par meseci sam nastavio pisanje i verujem da ću završiti knjigu do marta 2017. godine“, rekao je Šerbedžija.

Veliki umetnik nikada u svojoj kući nije čuvao svoje knjige, filmove, nosače zvuka fotografije na kojima se nalazi sa drugim holivudskim zvezdama.

„Bezobrazno se ponašam kao da sam večan. U stvari sam kao otac želeo da sačuvam svoju decu od posebnosti. Čini mi se da sam to dosta dobro uradio. Sa druge strane ništa nisam planirao u životu. Igrao sam Hamleta, ali ništa od Čehova. Kada sam ušao u četrdesete godine života kada se igraju te divne uloge Čehova, ja sam napustio pozorište. Moj teatar na mom jeziku i otišao u svet da snimam filmove“, rekao je Šerbedžija.

Njegova velika želja su bile studije književnosti.

„Nikada nisam hteo da budem glumac. Bio sam odličan na pismenim zadacima iz književnosti u srednjoj školi. Želeo sam da budem pesnik ili pisac, ali eto postao sam glumac. Postao sam glumac jer sam pred odabir studija raskinuo veliku ljubav, pa je ta devojka otišla u Beograd, a ja u Zagreb. Hteo sam u Beograd na studije književnosti, ali me je život tako udesio da u Zagrebu upišem glumu“, rekao je Šerbedžija.

Kaže da je za njega Ljuba Tadić najveći glumac kojeg je video.

„Silno sam ga voleo. Baš silno. On je najveći glumac na svetu. Od njega su svi naučili mnogo. Bio je kontrabas koji je u času znao postati violina. Savršenstvo inteligencije, snage i emocije. Imao je briljantnu tehniku i intuiciju“, rekao je Šerbedžija.

Naglasio je da se veoma raduje koncertu u Sava centru, jer Beograd je poseban grad sa posebnom publikom.

„Biće tu teatra, poezije, muzike na mom nastupu u Sava centru koji je velika dvorana u kojoj je moguće uspostaviti intimu sa publikom. Biće novih pesama, ali svih onih divnih numera uz koje se družim sa publikom svih ovih godina. Što bi rekao Kemal Monteno ‘pusti Rade, dobra pesma je samo ona koja postane stara'“, rekao je Šerbedžija.

Holivudska zvezda najavljuje film „Promis“ koji je snimao prošle godine.

„Igram u filmu koji govori o genocidu koji je Turska izvršila nad Jermenima 1915. godine. Film je sniman po istinitom događaju i uz mene u njemu igra Kristijan Bejl. Verujem da će uskoro biti premijera“, najavio je Šerbedžija.

O Radetu Šerbedžiji i njegovim knjigama govorili su i Dragan Kremer, Borka Pavićević i reditelj Dejan Mijač.

Mijač je rekao da je Šerbedžiju upoznao na Filmskoj akademiji.

„Fasciniralo me je šta je Rade usvojio kao glumac. Toliko inteligentnog odnosa prema igri nisam video do tada i nisam mogao da pretpostavim da postoji takav mlad čovek. Rade Šerbedžija kao glumac me je više puta učinio srećnim. To je buntovan čovek koji ne pristaje na svoju kožu. On pobunu nikad nije oživljavao u destruktivnom maniru. Rade je uspevao da izađe iz svoje kože i da ponosito stoji na vetrometini“, rekao je Mijač.