Rusi su ponosni na to što je Putin dobar diplomata i odličan političar. Svesni su da je danas malo sposobnih ljudi u svetu poput njega koji su u stanju da vode veliku Rusiju.

Ovogodišnji predsednik žirija SILAFESTA na Srebrnom jezeru dolazi iz severo – zapadnog dela Rusije iz banjskog letovališta Kislavosko. Grad je smešten u staropoljskom kraju, nedaleko od Crnog mora. U njemu se nalazi 50 sanatorijuma za lečenje duše. Važi za vazdušnu banju u koju ljudi dolaze već sto godina sa porodicama. Ta tradicija potiče još od Romanovih. Posebno je dobra za duhovnu ravnotežu i duševni mir. Njena mineralna voda leči i mnoge druge bolesti.

Kristina je kako kaže, glavni koordinator u jednoj od državnih fiharmonija „Areja“, jer ih je u celoj Rusiji svega nekoliko. Ona je zapravo menadžer svih događaja i dešavanja filharmonije: koncerata klasične muzike i operskih spektakala. Već 5 godina radi u toj oblasti. Posao joj je povezan sa umetnošću, pre svega sa muzikom. Ponekad ima kontakte sa režiserima i ljudima koji se bave filmom, baš zbog toga je i prihvatila poziv direktora SILAFEST- a Boška Savkovića da predsedava žirijem.

Najzanimljiviji su joj filmovi o prirodi i ekologiji, a manje o turizmu.Ne bih izdvojila ni jedan posebno. Svaki na svoj način je kvalitetan.

Na moje pitanje, kakav je utisak na nju ostavio film „Kristijan“, Kristina kaže:

– Na ovaj festival dolaze ljudi iz različitih zemalja i pripadaju različitim veroispovestima. Za njih je veoma interesantno da vide srpsku tradiciju. Film nije zanimljiv samo za Srbe i nas pravoslavce, već i za katolike i muslimane. Ljudi koji gledaju film ovde u Srbiji više su informisani o pravoslavnim običajima od ostalih. Sviđa mi se kako se neko tako mlad bori da osvoji krst, jer u sebi oseća i ima nešto duhovno. Mi u Rusiji to slavimo malo drugačije. Iako sam hrišćanka, za mene je ovo nešto potpuno novo – to plivanje i borba za Časni krst je pokušaj da osetimo Sveti duh u našoj veri. Za ljude drugih zemalja film je interesantan. U Srbiji sam kroz taj film videla delovanje Svetiog Duha u stvarnosti. Snaga i izuzetnost Svetog Duha ostavlja veliki utisak na gledaoca.Tehnički detalji koliko je film spektakularno urađen manje su bitni od poruke. Mada je film tehnički dosta dobro urađen, ali to nije važnije od same poruke.

Da li u Rusiji postoji sličan festival poput SILAFESTA?

– Naravno, i to ne samo u glavnim gradovima, već i u manjim. Slabo ih pratim jer sam više okrenuta filharmoniji i klasičnoj muzici..

Mogu li umetnici u Rusiji da žive od svog posla, s obzirom da u Srbiji samo preživljavaju?

– Ranijih godina u Rusiji je bio veliki problem i nedostatak finansiranja kulture, ali danas nije tako loše. Trebalo bi poboljšati organizacije koje se bave kulturom. Nove organizacije se osnivaju u Moski i većim gradovima, dok se u manjim gradovima nažalost gase.

Koliko u Rusiji politika utiče na kulturu?

– Uticaj politike na kulturu je veliki. Situacija je ista kao u vreme komunizma. Glavne organizacije koje se bave kulturom su u dorim odnosima političarima na vlasti. Oni usko sarađuju, jer da nije tako, ne bi imali finansije. Situacija je dobra u Baljšoj Teatru i Marinskom. Ali nije dobra u kinematografiji jer autori moraju da nađu sami finansije, jer država ih ne podržava. Tu je situacija komplikovanija. Većina režisera za fim mora da nađe finansijera a to nije dobro. Država svakako finansira jedan deo podobnih režisera, ali s obzirom koliko režisera ima u Rusiji, to je nedovoljno.

Srpski reditelji se uglavnom vraćaju iz Rusije ovenčani „Zlatnim vitezom“. Koliko je taj festival značajan u samoj Rusiji? Srpski laureati tog festivala je pokojni Stevo Žigon, a ovogodišnji je naš veliki dramski pisac i reditelj Siniša Kovačević.

– To je jedan od najpriznatijih i prestižnijih festivala u Rusiji. I obični ljudi znaju za njega a ne samo ljudi iz sveta umetnosti. Svake godine se održava u drugom gradu u Rusiji a njegov direktor je već godinama Nikolaj Burljajev. Ima reputaciju i čuven je. Za njega znaju ljudi i koji se ne bave umetnošću. Pre devet godina je bio u Kislovosku, a prošle godine u Stavropolju. Dokaz da je to značajan festival je i to da se na crvenom tepihu pojavljuju najveća glumačka i rediteljska imena. Pratim to svih ovih godina i s obzirom ko se tamo pojavljuje, festival je zaista prestižan.

Koliko Rusima imponuje ogromna Putinova popularnost u Srbiji?

– Mi smo veoma svesni da je Putin veoma cenjen u raznim evropskim zemljama i širom sveta. Popularan je u svetu i jedan je od najvažnijih ljudi na planeti u ovom trenutku. O odnosu samih Rusa prema njemu, ne bih komentarisala. Rusi su ponosni na to što je Putin dobar diplomata i odličan političar. Svesni su da je danas malo sposobnih ljudi u svetu poput njega koji su u stanju da upravljaju velikom Rusijom. Dosta ga ljudi podržava i drago nam je što ima značajno mesto u svetu.

Srbiju su proslavili mnogi sportisti, umetnici i naučnici. Koga Rusi najčešće spominju?

– Srpski sportisti su strašno popularni u Rusiji, o Novaku Đokoviću da ne govorim, ali Kusturica je najpopularniji, jer većina običnih ljudi zna samo za njega. Muzika je kod nas nešto čemu se pridaje velika važnost. S obzirom da sam ovde upoznala Inspektora Blažu, mislim da bih on bio popularan na svim stranama sveta.

Šta bi poručila svim umetnicima sveta?

– Poručila bih bez obzira iz koje zemlje dolaze: na njihovu nacionalnost ili religiozna opredeljenja, da se osvrnu oko sebe i shvate kojim očima gledaju svet oko sebe. Da mogu svim ljudima sveta biti prijatelji. Kultura može da ujedini ljude celog sveta.

Može li umetnost da menja svet ili da ga samo navedi na razmišljanje?

– Zadatak kulture nije da globalno promeni svet, već da učini da se ljudi bolje razumeju. Da podstakne ljude na razumevanje i da ih međusobno zbliži.