ŠEŠELJ O RAZGRANIČAVANJU: Zašto da delimo ono što je naše?! Može, mi njima pola Kosova a oni nama pola Albanije!
21. avgust 2017.
Makedonske službe pratile srpske diplomate
22. avgust 2017.
Glumica EVA RAS u razgovoru za Avalainfo.net kaže: „Tadićeva vlada mi je otkinula glavu oduzevši mi staračku penziju, a ovi novi me nisu rehabilitovali, iako sam nedužna… Morali su zakon da promene zbog mog slučaja!?
Razgovarala: Nađa Andrejević Keleri
Malo se koja srpska glumica može pohvaliti da je isto tako dobar slikar i pisac, poput Eve Ras. Žargonski rečeno, Eva je “tri u jedan”. Iz Mađarske je još kao dete došla u Beograd, Srbija je kako kaže vaspitala, školovala i gradila njenu ličnost, genetika je zamenjena vaspitanjem i obrazovanjem.
– Igrajući u madjarskoj kinematografiji bila sam lice sa strane, što u Srbiji nikako nisam. Još sam živa a od toga ništa nije značajnije u mojim godinama.
ŽELELI SU MOJ PRAMEN KOSE
Doajeni našeg glumišta često kažu da se karijera zapravo gradi na “odbijenim ulogama”. Koliko je to Vaš slučaj?
– Nije to moj slučaj, nimalo, jer ne verujem da može biti značajno nešto što se nije ostvarilo. To nije moguće, samo su megalomanske glumačke želje, doajeni ili ne, žele da budu filozofi i tako lupetaju. Razumem šta sugerišu takvim izjavama – da su oni tako veliki, bogomdani talenti, koje čini velikim čak i njihov izbor, da su vidovnjaci koji znaju unapred šta će biti gotivno, grandiozno, kako nikada nisu radili ništa sumnjive vrednosti.To je glupo kao što bi bilo stupidno tvrditi da je kul – keva ona koja je rodila jedno dete – naspram one koja je rodila i podigla desetoro?! Čoveka čine njegova dela, ali pošto je drug Tito dugo vladao ovim prostorima a nije imao dela koja su ga nadživela, njegove pristalice podražavajući ga sebe srozavaju. To su jadni jugonostalgičari!
Uvreženo je mišljenje da se lepe glumice manje trude – kako na sceni, tako i pred kamerama. Vi niste važili za lepoticu i zato ste morali duplo više da se dajete glumi. Da li Vam je zbog toga bilo krivo?
– Ja jesam važila za lepoticu! Vi ste mladi pa ne znate, naseli ste propagandi silama koje me osporavaju govoreći neistinu da su mi oduzeli nacinalnu penziju a ne regularnu staračku, iste one sile koje su me nacifrale otplaćivanjem doživotnog duga za PIO… Tadićeva vlada mi je otkinula glavu a ovi novi me nisu nikako rehabilitovali, iako sam nedužna… Morali su zakon da promene zbog mog slučaja. Novine su pisale: „Eva Ras je pobedila državu!“ To je svima poznato, neću o tome… Ali nema razloga da se pravim skromna!Živimo u vremenima kada se sve falsifikuje ali istorija se ne sme krivotvoriti čak ni kad je reč o uspesima jedne, sada odrtavele glumice u kinematografiji kao što sam ja. “Njurojk Tajms” je pisao 1967. godine posle premijere filma„Ljubavni slučaj, ili tragedija službenice PTT“ na Kanskom festivalu gde sam igrala glavnu ulogu; „Eva Ras je simbol lepote savremene evropske žene.“ Iste godine sam na Pulskom festivalu svojom lepotom i dobrom glumom u tom filmu izazvala pravu masovnu histeriju! Posle projekcije filma na hiljade gladalaca me je sačekalo pred Arenom, svi su želeli da se domognu pramena moje kose ili komadića odeće, policija me je jedva odbranila. U mladosti sam igrala lepotice, cela planeta je klicala mojoj lepoti a ja sam izjavila da se i lepota mora glumiti! Glumica mora da zna kako da isijava lepotu isto kao što zrači tugu kad igra žene sa margine.
Kao sve lepe žene, i ja sam pala u poznatu stupicu, misleći da nisam lepa, a sad kad gledam filmove moje mladosti vidim da je publika videla što ja nisam – da sam bila lepa. A bila sam lepa za veliki aplauz čim sam se pojavila na sceni Madlenijanuma u Fejdoovoj komediji „Dama iz Maksima“, što je Slavenko Saletović režirao ne tako davno, već sam bila i tada stara kao što sam sada ali Milanka Berberović, kostimografkinja me je fantastično obukla, ceo region je obajvljivao te fotke i bila sam pozivana na kastinge čak i za filmove iz bivših republika Jugoslavije. Ana Karić me je pobedila i dobila ulogu u filmu „Noćni brodovi“, ali ispostavilo se da je ponekad bolje ne dobiti nešto što je čak dobro, jer Ani Karić je ta uloga postala poslednja, nedavno je preminula, a ja koja sam izgubila ulogu još živim! Pitala sam se, na vest o njenoj smrti, da li bih ja otišla sa ovog sveta da sam igrala tu ulogu, jer smo Ana i ja bile istog godišta. Život je čudan, nema odgvora na pitanja koja nam Bog postavlja.
U glumačkom životu nije važno samo zablistati, već trajati. U čemu je tajna Vašeg glumačkog trajanja?
– Naivna sam i verujem da glumačkog bitisanja nema bez blistanja a glumac mora da blista i kad ga štampa gazi, intelektualci pljuju političari osporavaju i kažnjavaju kao mene. Godine su prošle kako se rijaliti Farma, u kojoj sam učestvovala završila, bilo ih je još nekoliko u medjuvremenu, a narod mene veliča sve ovo vreme kao da sam sama bila jedini učesnik te publici toliko mile serije koja se mesecima emitovala po vasceli dan.
Која је то upitna rečenica koju bi voleli da čujete, a niko Vam je ne upućuje!?
– Nema takve upitne rečenice, sve što radim činim da zastupam one koji nisu poznati kao ja, pa stoga ne mogu da kazuju istinu koja ih muči. Ja mogu jer kako god sam nepodobna, koliko god me zaobililaze, uvek se nadje neko ko mi ponudi ulogu, pozove u neku emisiju, gde me pita i daje mi vremena da kažem šta tišti moj narod sa kojim delim zlo, jer dobrog skoro da više i nema. Nema te male uloge koju nisam prihvatila i koja nije odjeknula kao grom iz vedra neba i utešila mnoge koji su u istom položaju kao i ja.
Na žalost, živimo u partijskoj državi u kojoj napreduju samo politički opredeljeni. Kako uopšte opstaju neopredeljeni ljudi poput Vas!?
– Naprotiv veoma sam opredeljena, zastupam siromaštvom obespravljeni narod. Ja sam pobožna Jevrejka i verujem da Svevišnji brine o meni i ne dozvoljava da me satru. Nije moja zasluga što se oporavim posle svih udaraca koje mi zadaju. To je moja sudbina.
Činjenica je da EU ne prihvata zemlje Balkana kao punopravne članice, već kao kolonije. Za to su primer Rumunija i Bugarska, a to je verovatno i budućnost Srbije…
– Ne mogu da se složim kako EU može da bude štetna, pogotovo što je Srbija locirana u Evropi. Ne znam kako bismo mogli sprečiti da pripadamo tamo gde jesmo. Smeta mi ovoliko naše udvaranje! Zbog čega bi EU morala oko nas da igra pipirevku kako ne bismo bili nedostupno pusto ostrvo usred te velike imperije i da se trude kako da nas prisvoje – da ne bi po živom blatu obilazili prostor gde mi obitavamo.
Naši odnosi sa Rusijom balansiraju. Koliko bi pozicija Srbije bila izmenjena ako bi vlast prestala sa raskolom između Vašingtona i Moskve!?
– Balkan je oduvek razapet izmedju Istoka i Zapada i nikako ne mogu da poverujem kako to može da prestane. To ne zavisi od poteza naših vladara koji moraju da slušaju i jednu i drugu geografsku stranu i to sve na štetu nas gradjana Srbije. Ali, ne želim da umrem dok se ne pojavi neki novi Marko Kraljević koji bi umeo da promeni naš položaj cedeći suvu drenovinu u šta se Srbija pretvorila od svakojakih nameta, nezaposlenosti, mrtve privrede i stranih investitora koji su isti kao i naši tajkuni samo se drugačije imenuju i koji gledaju svoj interes a ne interes gradjana Srbije.
Srodne objave
5. decembar 2024.
