Ovaj praznik prethodi sutrašnjem velikom prazniku Bogojavljenju i preksutrašnjem Svetom Jovanu – Jovanjdanu, koji su u crkvenom kalendaru upisani crvenim slovom.

Na današnji dan se posti za dobro zdravlje.

Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.

Takozvani nekršteni dani se završavaju 19. januara verskim praznikom Bogojavljenjem. Tih dana kada se ne vrši obred krštenja nose određenu simboliku, jer u ta doba ni Gospod naš Isus Hristos nije bio kršten.

Bogojavljenje, u narodu poznato još i kao Vodice ili Vodokršće se praznuje 06. januara po Starom, odnosno 19. januara po Novom kalendaru.

Toga dana se u crkvama osveštava Bogojavljenska vodica za koju se veruje da ima lekovita svojstva. Običaj je da svaki vernik uzme po malo ove vodice i odnese je svojim ukućanima da se umiju, kako bi bili zdravi tokom cele godine. Ono što od Bogojavljenske vodice preostane se čuva kao svetinja i koristi kod raznih tegoba.

Nekada su mlade devojke na Bogojavljensko jutro odlazile na netaknuti izvor, bacale po koje zrno pšenice i kukuruza u njega, izgovarajući: „Kako ide voda, tako da ide i berićet u naše njive.“ Zatim bi zahvatile vodu i odnosile je do kućnog praga gde su ih čekali ostali ukućani. U nekim delovima Srbije je postojao običaj da se ovako zahvaćena Bogojavljenska voda daje ostalim ukućanima da piju preko sekire, kako bi se izbegle svađe među njima tokom naredne godine.

Prema narodnom verovanju, na Bogojavljensku noć se otvaraju nebesa. Zato valja tačno u ponoć pogledati u nebo i zamisliti želju, jer se veruje da se svaka želja zamišljena tada, ispunjava.

Za Bogovaljenje su, kao i za Božić vezana brojna verovanja. Po nekima su to praznoverice, ali ipak navodimo neke od njih. Pa ko želi, može da pokuša.

Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati. Takođe se u pojedinim krajevima mlade devojke zanimaju još jednim „običajem“. Naime,  tog dana se umesi testo od brašna i vode, pa se od njega naprave tri loptice. U svaku od loptica se ubaci papirić sa imenom neke simpatije, a jedan se ostavi prazan. Zatim se te loptice ubace u kipuću vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom budućeg životnog saputnika te devojke. Ukoliko je to prazan papirić, znači da još nije upoznala svog suđenog.

Običaj plivanja za Časni krst je već tradicija u Srbiji. Krst bi trebalo da se pravi od zaleđene prošlogodišnje Bogojavljenske vodice. Zatim se on baca u vodu, a uglavnom mlađi muškarci se takmiče ko će ga prvi pronaći i izvaditi iz vode. Veruje se da će tu osobu tokom cele godine pratiti naročita sreća.

Nekada su starije žene u srpskim selima vodile računa o vremenskim prilikama za Bogojavljenje, kako bi znale kakvo ih vreme očekuje.

Verovalo se da ako za Bogojavljenje bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako, pak bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava. Ako duva vetar sa severa, biće rodna i zdrava godina, a ako pak duva sa juga, godina će biti rodna, ali će je pratiti razne bolesti.

Koliko krajeva, toliko i običaja… Nadamo se da smo bar neke od njih uspeli da otrgnemo od zaborava.

Nađa Keleris