MATI MINADORA, igumanija manastira RAJINOVAC nadomak  GROCKE u razgovoru za AVALAINFO.NET kaže:

NIKO NIJE SAVRŠEN, SEM JEDAN BOG!

Svi pitaju da li dolazi Ceca!? Dolazi žena da se spašava! Da je sreće da svako traži spasenje, da se ispovedi, da se pomiri s kim se nije  pomirio, da ne zavidi drugome, da se ne svađa, da ne pravi drugom zlo!

Kako ćeš primiti Hrista ako se nisi pomirio sa svojim bratom? Ako mrziš brata koga vidiš, kako ćeš voleti Boga koga ne vidiš? 

Razgovarala: NAĐA Andrejević KELERI

Nadomak srpske prestonice u ataru Begaljice kraj Grocke, nalazi se manastir Rajinovac, koji je posvećen rođenju presvete Bogorodice. Nadaleko je čuven  po ikoni Bogorodice Rajinovačke, koja pomaže mnogima koji ne mogu da imaju potomtsvo. A Gospod je ovoj Svetinji podario i izvor čudotvorne vode, za koju se veruje da pomaže kod mnogih oboljenja.

Legenda kaže da je nekada davno kod nekog bogataša Bugarčića u Begaljici služio momak iz Bosne po imenu Raja. Kada je odslužio svoje, Bugarčić mu pošteno isplati zarađenu količinu dukata. Raja krene svojoj kući, ali ga kod izvora sačekaju Bugarčićevi sinovi, ubiju ga, novac pokupe, a Raju zatrpaju kladama.

Nakon dve godine, na to mesto čobane privuče čudnovata svetlost. Priđu i međ kladama nađu mrtvo telo. Gazda prepozna svog bivšeg slugu Raju i doseti se da su ga ubili njegovi sinovi, jer je jedan već bio „sišao sa uma“, a i drugi ozbiljno bolestan. Da bi okajao greh koji njegovi sinovi počiniše, Bugarčić za istu sumu dukata, koliko beše isplatio Raji, na svome imanju, nedaleko od izvora gde je Raja ubijen, podigne malu drvenu crkvu – Raji za dušu – sebi za spasenje. U narodu se govorilo da je crkvu podigao Rajin novac, te se ona zato i danas naziva RAJINOVAC.

Izvor kod kojeg je Raja ubijen postoji i danas. Veruje se da mu je voda sveta, pa dovode bolesnike na isceljenje.

Ova Svetinja prvi put pominje se 1528. godine u jednom turskom popisu. Dalja istorija navodi da je crkva nekoliko puta rušena i ponovo obnavljana, a 30 – ih godina 18. veka se pominje kao obična crkva brvnara.

Zabeleženo je da je oborknez Stevan Andrejić Palalija, čiji se grob i danas nalazi u porti manastira zaslužan za prvu zvaničnu i temeljnu obnovu ove Svetinje, koja se zbila 1793. godine. Smatra se da upravo iz tog doba i potiče današnja crkva.

Koliko je poznato, u periodu između 133. i 1839. godine je ponovo obnovljen manastir Rajinovac i to, najpre zahvaljujući srpskom knezu Milošu Obrenoviću, koji je doneo odluku da se sakupi prilog za obnovu manastira.

Manastir Rajinovac, kod Grocke se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture kao Spomenik kulture od velikog značaja. Glavna manastirska crkva je posvećena prazniku Rođenja Bogorodice, a manastir je ženski. Duhovnik ovog manastira je Otac Stefan.

 Zanimljivosti

Kada je u pitanju manastir Rajinovac brojne su zanimljivosti vezane za njega, međutim postoji jedna koja se najčešće pominje. U pitanju je čudotvorna ikona Bogorodice Rajinovačke, za koju se veruje da pomaže onima koji ne mogu da imaju poroda.

 

Ikona Bogorodice Rajinovačke

Među zanimljivosti ove Svetinje spada i čestica trojice Svetitelja, koje se nalaze u manastiru Rajinovac, a među njima se posebno izdvaja čestica Svetog Luke.

Ispod glavne manastirske crkve protiče izvor vode, za koju se veruje da ima lekovita svojstva, te da naročito povoljno utiče na vid, ali i na različita oboljenja, te da je čudotvorna.

Igumanija manastira je mati  Minadora (duhovno ime) a svetovno joj je bilo Milena. Rodom je iz sela Stubo kraj Valjeva. Njen životni put, kako kaže – oduvek je bilo monaštvo.

Njen monaški put kaže nije bio težak jer ga je sama izabrala i volela od 21.godine svog života. Duhovni otac joj je bio otac Justin u Ćelijama, koji je po njenim rečima – bio dobar duhovnik i propovednik, kao roditelj.

Nakon kraćeg snebivanja, izustila je mati Minadora da su njeni roditelji bili protiv toga da se zamonaši. „Otac se samnom nije pomirio 18. godina. Kada se razbolio i teo da umre, otišla sam u bolnicu da ga posetim i tako smo se pomirili“. Ima mati Minadora tri brata. Sva trojica imaju svoje porodice, a ona je u Rajinovcu od 1969. godine. Rainovac je ženski manastir i njegovo sestrinstvo čini šest monahinja: Sara, Olimpijada, Marina, Irina, Serafima i mati Minadora. Duhovnik im je otac Stefan.

Kako protiče Vaš manastirski život? Čime se sestrinstvo bavi!?

– Godine su nas stigle, malo je poteže sada. Otac Stefan se bori da održi manastir. Mi smo već stare i obolele i ne možemo više da poslujemo kao što smo mogle. Otac Stefan održava manastir. Živimo od dinara koji neko metne u Crkvu.

Dok su bile mlađe, držale su stoku. Sad su starije i ne mogu time da se bave, ali voćarstvo im je budućnost. Posadile su mlado voće i u njega polažu veliku nadu. Nešto zemlje su dale napolicu.

Blagdani su u toku i iza nas je veliki Božićni post koji je trajao 40 dana. Prema rečima igumanije Minodore, u manastiru se prva i poslednja nedelja postila na vodi, i svaka sreda i petak takođe.  Subota i nedelja je na ulju. Za vreme posta, sestrinstvo je uglavnom jelo povrće: pasulj, grašak, boraniju, kupus, krompir i voće.

U manastiru se za najradosniji praznik sestrinstvo priprema kroz molitvu i post. Za Badnje veče pali se badnjak i tu noć – na Badnje veče, nakon liturgije vernici koji su postili se pričešćuju. Pre pričesta obavezna je ispovest, kako bi se dobilo razrešenje od greha i primilo Telo Hristovo.

Za Božićnu trpezu ljubavi spremaju se mrsna jela: gibanica za predjelo, podvarak, sarma, riba, salata, torta i rolati.

Vladika Nikolaj je govorio da tokom posta se ne odriče samo od mrsne hrane, več i od ružnih pomisli i zlodela. Treba činiti dobročinstva. Za to se zalažu i monasi, duhovnici i naše pravoslavlje, zar ne?

– Ljudi treba da u tim danima jedni drugima praštaju, da čine dobra dela, da se kaju, ne treba se samo odricati od hrane, već od svega, od svakog zla. Ne treba nanositi čoveku zlo, svađati se, ogovarati i osuđivati. To su veliki gresi i veći od jela mrsne hrane.

KAKVI DAN, TAKVA I ČAST!

U mnogim našim krajevima, pogotovo u Sremu, za Svetog Nikolu, za trpezom ljubavi je prase – iako je to posna slava!?

– Ako je krsna slava posna, ne sme da se mrsi! Ako krsna slava spada u sredu i petak – isto je posna. Kakvi dan, takva i čast. Ako je sreda i petak uvek je posno. Postoje trapave sedmice kad može da se mrsi, sve drugo sreda i petak se posti. Nema tu izgovora! Ako domaćim napravi mrsnu slavu na postan dan, to je greh! Sve što gosti pojedu mrsno ide na njegov greh! Bolje da ne slavi, onda bi samo on bio grešan, a ovako i oni ljudi koji ne bi jeli –  jedu mrsno i sav greh pada na njega.

Kaže se da Bog sve prašta. Postoji li neoprostiv greh?

– Ne postoji neoprostiv greh. Ako Bog oprosti, zašto čovek ne bi mogao oprostiti.

Kako pred Bogom da se čovek iskupi od greha?

-Kod sveštenika, sveštenici su dužni da razreše. Ako si grešio, treba da se ispovediš svešteniku da ti da epitimiju. U Svetom pismu piše: „Što je svezano na zemlji, biće svezano i na nebu! Ono što je razrešeno na zemlji, biće razrešeno i na nebu!“ Preko sveštenstva da se spašavamo, preko ispovesti, molitve i pričešća.

Mati, recite nam koja su pravila pre pričešća!?

– Obavezna je ispovest da primiš čist Hrista. Kako ćeš primiti Hrista ako se nisi pomirio sa svojim bratom. Ako mrziš brata koga vidiš, kako ćeš voleti Boga koga ne vidiš? To je najosnovnije.

Koliko Vas verujući ljudi posećuju u manastiru?

– Šta da Vam kažem. Nije to neka masa ljudi. Malo češće dolaze za pričest od kako je došao otac Stefan. Nema ekskurzija, jer nije napravljen put za ekskurzije i autobuse. Dođu oni koji znaju za oca Stefana da se ispovede i da se pričeste. Za molitvu i razgovor sa duhovnikom.

Manastir često posećuje Ceca Ražnatović. Koliko je ona doprinela da više ljudi dolazi u manastir?

– I Ceca je žena živa i Božje stvorenje. I za nju je Gospod krv prolio, kao i za mene i tebe i za svakog čoveka. Dobro je što se ona setila da dođe da se ispovedi. I njoj treba spasenje. Jer, Gospod ne voli nikako da čovek pogine i ode u pakao. Hvala Gospodu da je i njoj došlo do svesti da se ispovedi, ako već priznaje svoj greh, da se ispovedi, pokaje i pričesti. Blago njojzi, da se spase i ona i njena porodica. Ne da će se samo ona spasti, nego se spašava i porodica. Ako ona već prilazi Bogu i zna da je nešto zgrešila, zašto da se ne ispovedi. Svi smo ljudi i svi mi grešimo. Nema čoveka bez greha! Niko nije savršen sem jedan Bog! Svi pitaju da li dolazi Ceca! Dolazi žena da se spašava. Da je sreće da svako traži spasenje, da se ispovedi, da se pomiri s kim nije se pomirio, da ne zavidi drugome, da se ne svađa, da ne pravi drugom zlo.

Koliko je kod nas u pravoslavlju loša kletva. Ako majka kune dete ili uopšte ako Vas neko proklinje. Koliko to utiče na samu osobu?

– O tome treba sa sveštenicima popričati. Nije dobro majka da kune decu, roditelji uopšte. Umesto da ga blagosiljaju, oni ga kunu!?

Ovde se događaju Božja iscelenja… Voda majke Božije je čudotvorna. Neki su na česmi progledali, neki štake bacili!?

– I mi smo svedoci da je 1969. jedan čovek došao nepokretan na kolima. Skinulo ga je njih četvoro. Kada se sveštenik počeo moliti on je odmah ustao i otišao svojim nogama. Nastavlja priču mati Minadora da su im doveli devojčicu paralizovanu od 16. godina i to iz Šepsina.Devojčica je imala zgrčene ruke i mogla je samo da pokreće palčeve, a drugi prsti su joj bili nepokretni.Stavili su je ispred čudotvorne ikone Majke Božije u manastirskoj crkvi i sveštenik je tu pročitao molitvu za zdravlje devojčici.Nakon molitvi, devojčicu su njeni umili svetom vodom sa česme Presvete Bogomajke i njene paralizovane, zgrčene ruke su se otvorile. Mogla je da raširi do tada nepokretne ruke i da mrda svim prstima.

Godine 1973. doveli su njeni roditelji devojčicu pet-šest godina iz Smedereva u našu Svetinju. Ta devojčica nije imala kontrolu nad svojim telom. Mišići su joj otkazali, bila je sva, što bi narod rekao „mlitava“. Nije mogla da hoda, niti da drži glavu uspravno i pored svega, bila je nema. Uneli su je u manastirsku crkvu i stavili na mali dušek ispred čudotvorne ikone Majke Božje. Dete je preležalo celo služenje Božanstvene liturgije.Zatim je sveštenik pročitao molitvu i devojčicu su umili na česmi izvora Majke Božje celebnom vodom koja tu izvire i leči one koji se iz sveg srca obrate sa verom i nadom za ozdravljenje.

Dobro se sećam, kaže mati Minadora, padala je velika kiša, a ta devojčica je zdrava i prava, svojim malim ručicama i na svojim nogama, potpuno izlečena, išla je i čistila stakla kola koja su tu bila parkirana. Kada je došla kući njene prve reči od njenog, Bogom razrešenog jezika bile su: „Bako, deko, evo sam ozdravila“. To su nam ispričali roditelji te male devojčice koji su bili ispunjeni dubokom zahvalnošću. Otac Stefan je čitao molitvu jednom dečaku koji je od raka na plućima bolovao. Izlečio se, ima devojku i hoće da se ženi.