Vaskršnji post traje šest nedelja, a oni koji se pridržavaju pravila posta, prve i poslednje nedelje ne jedu čak ni ribu, već drugu posnu hranu, pripremljenu na vodi, bez ulja.

Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji.

Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već samo okupljanje. Veliki četvrtak je u Šajkašu bio je vezan za devojačka gatanja.

Devojke na Veliki četvrtak uveče pod jastuk stave ogledalo, češalj, peškir i pre no što zaspu kažu: „Koji je moj suđenik neka dođe noćas da se obriše peškirom, češljem da se očešlja, ogledalom da se ogleda“.

Verovalo se da koga te noći devojka od momaka sanja, za njega će se udati. Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič. Jedan od najstarijih običaja za Veliki četvrtak vezan je za prečišćavanje vode.

Verovalo se da kupanje na Veliki četvrtak donosi lepotu i zdravlje. Na ovaj dan se deca kupaju, pa čak i odojče kako bi bili zdravi i čisti tokom cele godine. Voda koja se donese sa bunara ili izvora, „čistila“ se ubacivanjem srebrnog novčića u nju. Na Veliki četvrtak kuća se detaljno čisti. Sve mora da bude na svom mestu, obrisano i oribano. Posle Velikog četvrtka, pa sve do iza Vaskrsa – zabranjeno je čišćenje po kući. Dom se ukrašava svežim cvećem.