Na ovaj dan je, prema verovanju, najbitnije širiti ljubav prema bližnjima, rešiti stare nesuglasice i vratiti dugove. Badnje veče se provodi u krugu porodice, a mnogi običaji koji se na ovaj dan poštuju inspirisani su težnjom da se u narednoj godini obezbede sreća i napredak porodice.
Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, u jednoj većoj šerpi ili tiganju rastopi se mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne ugleda svoju glavu, dogodine će umreti – jedno je od narodnih verovanja.
Uveče domaćin sa sinovima u kuću unosi pečenicu, badnjak i slamu. Kada pređe preko praga, pozdravi domaćicu i čestita joj badnje veče, na šta ga ona blagosilja i posipa domaćina i ono što unosi pšenicom.
– Po slami ne valja ići bos, jer će ukućane boleti noge. Na Badnje veče stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.
– Posle večere uza zid se poređaju kašike po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će sledeće godine umreti.
– Na Badnje veče ne treba zaspati dok badnjak ne izgori, jer će onda ukućani umirati bez predznaka. U nekim krajevima veruju da će biti dosta meda u narednoj godini ako iz badnjaka iskaču varnice. Ako se na badnjaku koji gori u ognjištu nakupi dosta pepela, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.
– Kada ukućani legnu da spavaju, baba ili neka druga starija žena zabada nož u vrata iznutra ili stavlja glogov kolac iza vrata i na njega obesi luk da bi ukućani bili sigurni od uroka, veštica i nečistih sila.
– Vatra na ognjištu na Badnji dan i Božić ne treba da se raspiruje duvanjem da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne bi nadimala od trave. Umesto toga, vatra se raspiruje lisnatim granama.
– Na jugu Srbije verovalo se da će momci i devojke koji za Badnje veče prespavaju na slami usnuti budućeg supružnika.
– U nekim krajevima se veruje da božićnu sveću ne valja gasiti duvanjem, već hlebom natopljenim vinom.
– Na Badnji dan valja posaditi neku biljku, jer se veruje da će se sigurno primiti.