U ekskluzivnom razgovoru za naš portal, inovator Mitko Tomov sa Klisure, sasvim otvoreno tvrdi da je “rudarenje” po Srbiji štetno i da njegove inovacije, koje su priznate u svetu, neće proizvoditi pod zemljom – već gore na površini “Jadra” između obradivih površina.

Piše: Nađa A. Keleris

Inovacije donose “zlatna vremena” ali ne u bogatstvu litijuma već u bogatstvu energije i ruše strateške interese o litijumu

Da je dolazak Rio Tinta u Jadar podigao Srbiju na noge, potvrdili su mnogobrojni protesti kojih je bilo širom Srbije. I da padanje nadstrešnice u Novom Sadu, nije zasenilo “kopanje litijuma”, ispod koje se nasilno ugasilo 15 života, šta bi se do sada desilo, sam Bog zna!?
Ali, zahvaljujući ljudima koji svoj život posvećuju nauci i pronalazaštvu ne bi li olakšali život ljudi na Zemlji, shvatamo da postoje i drugi izvori energije od onih da narušavamo prirodu i zloupotrebljavamo njene resurse.

Da bismo dokazali da postoje i novi izvori energije, razgovarali smo sa inovatorom Mitkom Tomovim, koji je ceo svoj život posvetio inovacijama. O opasnosti po okolinu koja nam preti od havarije baterija zbog zapaljivosti litijuma, Mitko Tomov, inovator nam se obratio ovim rečima:

– Zbog sporog punjenja baterije, izgleda kao da je elektromobil privremeno rešenje. Potraga za energijom i čistom ekologijom i dalje će trajati, ako se nove inovacije ne uzmu u obzir. Još veća prljavština je rudarenje kojim se uništava prirodna sredina oko čega se vode javne i stručne rasprave kao da se ne zna o lokacijama u svetu uništene prirode od svetski stručnih firmi.

Zemlja će se obrađivati novim energetskim pogonskim mašinama, koje će doneti bolja vremena

Danas ne postoji čvrsta dokumentacija da rudarenje litijuma nije bez opasnosti po životnu sredinu. Ono što postoji je na staklenim nogama pisano iz ličnih razloga. To potvrđuje i podeljenost stručne javnosti, jer su svi oni pisali elaborate po nečijem nalogu iz ličnih interesa. Dobro se zna da svako rudarenje donosi štetu okolini, čak i ugljenokopi.
Što veća proizvodnja automobila i drugih oruđa delatnosti sve više zahteva potrebe litijuma a to znači i većih površina iskopina i veće uništavanje prirode. Proizvodnja litijuma ili natrijuma ne rešava probleme mehaničke i električne energije a automobil zahteva mehaničku energiju i time je rešena ekologija.
Ne treba se zavaravati da tzv. strateški interesi za bogatstvo litijuma mogu doneti preko noći bogatstvo i život nekoga naroda je suluda mašta i lažna obećanja onih koji sanjaju profit i bogatstvo iz ličnih i drugih povlašćenih interesa.
Inovacije donose “zlatna vremena” ali ne u bogatstvu litijuma već u bogatstvu energije i ruše strateške interese o litijumu. Treba se prihvatiti, ostvariti najnovije izvore energije u fabričkim halama na zemlji ali ne u rudarskim halama pod zemljom i treba zaboraviti elektromobile i njegovie litijum baterije.
Nove inovacije neće se proizvoditi pod zemljom već gore na površini “Jadra” između obradivih površina i gde će se zemlja obrađivati novim energetskim pogonskim mašinama koje će doneti bolja vremena budućnosti.

Pregled najnovije inovacije

Potraga za novim izvorima energije još traje – kao u beskrajnosti, a već su oficijalno priznati i izdati patenti za pneumatske i vakuum motore. Pneumatski i vakuum motori su najnoviji, trajni i neiscrpni izvori mehaničke i električne energije ekološki čiste inovacije, za koju javnost ne zna. Nezagađuju prirodnu sredinu, skoro bezšumnim radom, kao pogonski motori služe za pogon svih vrsta vozila, pokretnih i nepokretnih oruđa privredne delatnosti poljoprivrede, gradjevinarstva, rudarstva, putarstva, zemaljskih radova, monarstva… svuda gde je potreban motor za pogon orudja.
U sprezi sa elektrogeneratorom pneumatski i vakuum motori jesu trajni i neiscrpni izvori električne energije i mogu se proizvoditi u raznim snagama po potrebi tržista privredne delatnosti.
Jedna sprega od mnoštva radnih cilindara pomoću zajedničkog vratila može doneti da zbir snaga omogući da jedan generator proizvede količinu energije koja može premašiti bilo koji izvor energije, na relativnom malom površinskom prostoru.
Materijalni energent za rad pneumatskih i vakuum motora je vazduh Zemljine atmosfere, koja je pod uticajem gravitacije i ima je u izobilju oko nas. Pneumatski i vakuum motori koriste silu – komprimovani vazduh i vakuum silu u cilindrima ( 1, 2 ) naizmenično promenljivih volumena i naizmenično promenljivih površina klipova (3, 4 ), pri čemu se dobija teorecka razlika pritisaka na klipovima u radnom i povratnom hodu, te se tako razlika kao višak sile pomoću vratila (7 ) može koristiti vani za pogon raznih oruđa.
Promena volumena cilindara (1, 2 ) postiže se naizmenično pomeranjem stranica (8 ) koje su različitih površina i pritisaka pomoću poluge (6) koja uspostavlja vagu sile samo sa gubitcima u trenju klizajućih stranica i tačke oslonca poluge.
Važan vid informacije je da motor (pneumatika) ne ispušta vazduh pod pritiskom u atmosveru. Naprotiv, naizmenično se transportuje (5 ) iz cilindara (1) u cilindar (2) , jedan deo u toku promene volumena cilindara, drugi deo u toku kretanja klipova (3,4 ) u radnom i povratnom hodu. U toku transporta isključene su svake oscilacije pritiska komprimovanog vazduha, jer u suštini nastaje samo premeštanje mase iz jednog u drugi cilindar, skoro bez nekih gubitaka.
Gubitak vazduha kod pneumatskih i prodor kod vakuum motora u cilindrima kroz dihtovane delove, lako se stabilizuje dodavanjem i izvlačenjem destabilizirajuće količine u cilindaru i to sopstvenom snagom uzetom sa vratila. Ključno je da je količina mnogo manja (na pr. za jedinično vreme rada motora od dobijenog rada, što nije postignuto do današnjeg stanja tehnike pneumatskih i vakuum mašina za rad).
Pneumatski i vakuum motori jesu generacija inovacije najnovijih pogonskih mašina, koje u radu ne troše materijalne energenate: ugalj, derivate petroleja, gasove, već vazdušni energent atmosvere ali u komprimovanom stanju ili silu vakuma i jesu trajni i neiscrpni izvor mehaničke i električne energije preko kojih izvora se ne može ići dalje.

Od dugo očekivanog ekološkog automobila, nastao je ekološki elektromobil. Ali očekivanja se nisu mnogo ostvarila iako je ostao ekološki elektromobil čistije prirode. Kao oruđe nije izvor energije, već jedan potrošač mreže nekog izvora energije, i gde prenos od mreže do baterije – rastu gubici u prenosu struje, te se ne može govoriti o ekonomičnosti.

Objavljena studija srpskih naučnika u časopisu Nature o pogubnom uticaju rudnika

Naučnici i profesori sa Univerziteta u Beogradu, objavili su rad „Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji“ u prestižnom naučnom časopisu Sajnetifik ripriot Nejčr (Scientific Reports – Nature).
Kako se navodi, ležište litijuma u zapadnoj Srbiji nije vredno eksploatacije zbog ekoloških rizika, jer je jedino u svetu gde se planira vađenje litijuma u naseljenom i plodnom poljoprivrednom području, a što je najvažnije sigurno će uništiti jednu od samo tri vodonosive oblasti u Srbiji, tvrdi tim naučnika u objavljenoj analizi.
A kompanija Rio Tinto javila im se sa zahtevom za ispravku ili povlačenje rada, ali bez uspeha.
Na sednici Skupštine o litijumu, poslanici Skupštine Srbije nisu usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarenju i geološkim istaživanjima. Za izmene zakona glasala su 84 poslanika, a protiv je bilo 128. Pre toga je odbijeno da se o zakonu glasa javno, prozivkom. Šta vam to govori? Prosudite sami.