U razgovoru za naš portal, advokat Minja Nikolić koji zastupa vladiku Andreju Ćilerdžića sasvim otvoreno kaže:

NE PLAĆA SE NEPOSTOJEĆI POREZ !

Da li je moguće, da penzionisani protojerej Todorović i njegova supruga Helena, koji su u Upravi Legata i svojim potpisima upravljaju milionima koje pominju, skrivaju svoje finansijske nepravilnosti i  šire neistine na štetu naše Crkve?

Razgovarala:

Nađa Andrejević Keleris

                                Monaški put vladike Andreja, bio je dug i trnovit. Kao svešteničko dete iz mešovitog braka – Nemice majke Marijane i oca Dobrivoja, koji se kao prognani sveštenik komunizma uhlebio u Diseldorfu, osnovao porodicu i podigao hram Svetog Save srpskom narodu, proteklih godina je na „pravdi Boga“ oklevetan u pojedinim srpskim medijima. Ta kleveta mu je nanale pre svega veliki „duševni bol“, narušavanje ugleda a i velike sudske troškove koji su dosegli 14 000 evra.

Treba li potsećati na staru srpsku izreku da je „pravda spora, ali dostižna“ i kad tad pokuca na vrata svakog od nas!? Vladika Andrej se za pravdu bori već četiri godine, i to bezuspešno, baš kao sa „vetrenjačama“. Ishoda nema, jer se suđenja odlažu, a i glas „moćnika“ je veći i glasniji od srpskog Sudstva.

Ko je vladika Andrej!?

Nakon završene mature u Diseldorfu, otac ga odvodi u Grčku. Prve dane odricanja od lagodnog života provodi na Atosu u Hilandaru i prilagođava se monaškom životu… Dolazi u Srbiju i završava Bogoslovski fakultet u Beogradu. Odlazi u Prizrensku Bogosloviju da službuje, a sabrat manastira Kovilj u Bačkoj bio je sve do izbora za episkopa Remezijanskog. U Patrijaršijskom dvoru je godinama službovao kao sekretar kancelarije za međunarodne odnose SPC … Zahvaljujući vladiki Andreju srpska poratna deca su godinama odlazila na letovanja u bratsku nam pravoslavnu Grčku.  Mnogo je Andrej doprineo SPC, a zauzvrat od strane pojedinih zlobnika – na pravdi Boga ukaljan mu je monaški obraz.

KO STOJI IZA „BLICA“ I „ALOA?“

S obzirom da advokatska kancelarija Minje Nikolića zastupa vladiku Andreja pred Sudom – ne bi li ga odbranila od medijske hajke koja se vodi protiv njega, najpre ga pitamo zbog čega medijski rat protiv vladike ne jenjava ni nakon četiri godine!?

• Odabir tema za medijsku „obradu“ ličnosti iz crkvenog (i javnog života, uopšte), u slučaju pojedinih medija, nekada se ne mogu razumeti primenom profesionalnih i etičkih razloga i merila. Problem je skriven pod velom uređivačkih koncepcija i drugih razloga koje bi, u prvom redu, mogli rešavati sami mediji, ukoliko nalaze da bi na profesionalnom i moralnom odnosu mogli poraditi, u interesu pravilnog i instinitog informisanja javnosti. Ukoliko to ne mogu ili ne žele sami popravljati, na potezu su pravosuđe i novinarska udruženja, koji to moraju rešavati, u okviru zakonske regulative i Kodeksa novinara Srbije.

 Početkom oktobra, zakazano ročište protiv redakcije „Blica“ nije urodilo plodom, već je pomerano par dana. Da li je u pitanju ’’slučajnost’’ ne bi li se poljuljalo  samopouzdanje vladike Andreja ili pak aljkavost našeg sudstva?

• Sud je strankama službeno naveo da se ročište početkom oktobra odlaže zbog odsutnosti postupajuće sudije, ali je sud, ipak, u dogovoru sa obe stranke, to odloženo ročište zakazao i održao dva dana kasnije.
•  Ako se ne varam, dobili ste spor protiv redakcije „Aloa“, ali odšteta do danas vladiki nije isplaćena? Zbog čega?
•                     Postoje razlozi da u ovom trenutku spor protiv odgovornog urednika medija „Alo!“ više nije aktuelan, bar za sada. Nažalost, to se ne odnosi i na medij „Blic“, koji, nakon toliko vremena, ne nalazi za shodno da sam (nezavisno od sudskog postupka) ispravi svoju grešku prema mojim klijentima, nakon svih dokaza koji su tom mediju dostavljeni. Iz tih dokaza može se lako zaključiti, da bi bilo profesionalno i pravično, da objave odgovor na veliki broj neistina koje su svojevremeno objavljene u tom mediju.
•                        Bez objavljenog odgovora Vladike Andreja i Eparhije austrijsko – švajcarske, jasno je da moji klijenti u delu javnosti koji taj medij pokriva, i dalje ostaju „krivi“ za ono za šta ih je taj medij neosnovano optužio i uz objavljenu fotografiju Vladike Andreja, čak i naveo, da je lično on krivac za izmišljotine koje su tada objavljene. Dokazi o kojima govorim, nesumnjivo demantuju sve ono za šta su moji klijenti svojevremeno „optuženi“. Simptomatično je to, da su u mediju „Blic“ u tom slučaju pokazali da više veruju u neargumentovane i neuverljive priče svojih navodnih izvora, bez ikakvog dokaza, u odnosu na odgovor mojih klijenata u kome je sve potkrepljeno pisanim dokazima, koji govore suprotno. Za objavljivanje odgovora na objavljene informacije, dokazi nisu ni propisani kao obaveza, već je propisana zakonska obaveza novinara kao autora i urednika medija, da provere istinitost i potpunost informacija koje žele da objave, kao i svoje izvore.

Na osnovu čega Blic navodi da episkop Andrej nije platio poreze Švajcarskoj i da im duguje 100.000 franaka koje je sakupio od prihoda vernika, bogosluženja i prodaje sveća?

• Prava i puna istina koju su moji klijenti dokazali mediju „Blic“ i sudu, po pitanju poreza u Švajcarskoj je da takva poreska obaveza na koju se poziva medij „Blic“, uopšte ne postoji. Jasno je da se nepostojeća poreska obaveza ne plaća. O tome je mediju „Blic“ i sudu dostavljen izvod iz odgovarajućeg propisa Švajcarske o poreskom oslobođenju, kao i odgovarajuća isprava o tome. Za medije koji žele da tačno, objektivno i istinito izveste javnost, kao i za sud, to je više nego dovoljno.

Vladika se optužuje da je zbog utaje poreza Srpska crkva u Švajcarskoj izgubila pravni status Crkve i da je svedena na nivo sekte…

 Srpska pravoslavna crkva u Švajcarskoj, svakako, i dalje postoji i ona nije svedena na nivo sekte, kako je to neistinito i zlonamerno svojevremeno navedeno u mediju „Blic“. To, pre svega, proizlazi iz činjenice, da SPC u Švajcarskoj nije mogla da utaji porez za nepostojeću poresku obavezu, kako sam to već objasnio.

 Na osnovu čega penzionisani protojerej  Draško Todorović tvrdi da je srpska Crkva  u Cirihu stavljena u rang sekte, kada naša Crkva, kao i sve ostale pravoslavne Crkve u Švajcarskoj su organizovane kao Udruženja građana ( Verein). Kao religiozna zajednica , ona je  na osnovu Zakona o porezu, član 171 a, oslobođena plaćanja poreza?

• Penzionisani sveštenik, Draško Todorović najbolje zna čime se rukovodio kada je mediju „Blic“ iznosio optužbe. Kako se sve informacije koje su bile predmet objavljivanja dokazuju odgovarajućim dokumentima (eventualnim rešenjem o brisanju religiozne organizacije iz odgovarajućeg Registra; rešenjem kojim se utvrđuje postojanje poreske obaveze i dr.), to je medij „Blic“, preko svog novinara i urednika, imao zakonsku obavezu (čl. 9 Zakona o javnom informisanju i medijima) da te informacije dobijene od trećeg lica proveri, naravno, preko takvih isprava, koje uopšte ne postoje. Međutim, novinar i urednik medija „Blic“ nisu tako postupili, iako je označeni izvor tih informacija davno penzionisani sveštenik, Draško Todorović, koga ste pomenuli, koji nije član nijednog organa crkvenih opština u Švajcarskoj. Otuda je jasno, da su novinar i urednik imali obavezu da sa dodatnom pažnjom provere istinitost tih informacija, kao i njihov izvor (zahtevom da to lice dostavi dokaze o onome što tvrdi, kao i da argumentuje, odakle mu je to poznato – odgovarajuću odluku o imenovanju ili izboru za člana organa u SPC). Pritom, ovaj penzionisani sveštenik čak i ne zalazi u hramove crkvenih opština SPC u Cirihu, pa je jasno, da ne može ni imati pouzdane informacije o stanju u tim organizacionim delovima Eparhije austrijsko – švajcarske.

 Iako je kancelarija Srpske pravoslavne opštine Cirih 12. maja 2016. uputila demanti dnevnom listu Blic povodom teksta ’’Srpska crkva utajila porez u Švajcarskoj’’ do dana današnjeg ta ljaga nije skinuta sa vladike Andreja, zbog čega? Ko koči sudski spor?

• Sudije koje postupaju u predmetima po tužbama Vladike Andreja i Eparhije austrijsko – švajcarske protiv odgovornih lica medija „Blic“ u određenim slučajevima su se menjale. U Višem sudu u Beogradu prisutno je i opterećenje sudija relativno velikim brojem predmeta. Međutim, uprkos ovim objektivnim okolnostima, u nekim slučajevima je nejasno i pravno neprihvatljivo, da se na presudu u ovakvim hitnim sporovima čeka više od četiri godine, uprkos tome što su moji klijenti dali sve potrebne dokaze o osnovanosti njihovih tužbenih zahteva. Prisutne su, nažalost, i druge subjektivne okolnosti kod suda, na koje se, za sada, u Srbiji (ali i u drugim državama u okruženju) ne može efikasno uticati, čak i kada za to postoje uverljivi razlozi. U pojedinim predmetima stiče se utisak, da se druga strana ne mora mnogo ni truditi, jer o tome brine neko drugi.

Sav novac koji je naš narod više decenija davao Crkvenoj opštini, prebacivan je na račun Legata, koji je osnovala nekadašnja Uprava, uz saglasnost ili bez saglasnosti tadašnje Skupštine. Malo je čudno da u Upravi Legata nema ni jednog člana Crkvene opštine, osim bračnog para Todorović?

• Okolnosti oko Legata o kome govorite nisu mi najbolje poznate, jer to pitanje nije bilo predmet objavljivanja u mediju „Blic“. To bi mogla biti zanimljiva tema istraživačkog novinarstva, jer se odnosi na lice koje je u slučaju mojih klijenata bilo „izvor informacija“ i ukazuje na moguće razloge spornih tekstova. Naravno, i tu bi trebalo da važi zlatno pravilo novinarske profesije – pouzdani izvor informacije.

Čovek – monah koji je ceo život posvetio Crkvi, monaškom životu i odricanjima, nije sposoban ni za kakve finansijske malverzacije. Kuda ide ovaj svet, kada se i takvi ljudi blate? Kome je u interesu da kleveće SPC ?

•  Na sreću, SPC i njeni predstavnici retko se mogu opravdano kritikovati, bar u odnosu na moja saznanja. Ovo je jedan od čestih slučajeva neopravdanih optužbi. Postoje interesne grupe kojima je cilj da neosnovano napadaju SPC i njene velikodostojnike ili to, jednostavno, samo preterano žele. U današnje vreme nije teško naći ljude koji su spremni da sebe stave u funkciju takvih težnji, prema već poznatim mehanizmima. Jednima i drugima, argumenti ne znače ništa. Na javnosti je da se sama postavi u takvim situacijama, prema svojim, a, posebno, prema propisanim merilima. Deo javnosti je „zahvalna publika“ po predubeđenju. To je ono što problem čini i dalje aktuelnim. Dok je tako, bićemo i dalje zasipani neistinama. Ne može se sporiti pravo svakoga da čini i ono čega se u svetlom činu savesti može postideti.

Kako je moguće da u Srbiji jedan tužilac nakon četiri godine muka ima rashod 14 000 evra, bez putnih troškova!?

• Ukoliko je reč o ukupnim dosadašnjim troškovima postupaka, prema evidenciji SPC, Eparhije austrijsko – švajcarske, treba imati u vidu činjenicu, da je u cilju zaštite prava i interesa Episkopa Andreja i SPC, Eparhije austrijsko – švajcarske sredinom 2016. godine, pokrenuto ukupno 10 različitih sudskih postupaka. Ovo, iz razloga, što su predmetne povrede prava izvršene u dva različita datuma, u po dva izdanja dva različita medija.

MONAŠENJE U MANASTIRU VISOKI DEČANI

Andrej Ćilerdžić se zamonašio decembra 1986. godine u manastiru Visoki Dečani. Episkop zapadnoevropski Lavrentije (Trifunović) ga je rukopoložio u čin jerođakona u Diseldorfu marta 1987. a vikarni episkop moravički i administrator bački Irinej (Bulović) u čin jeromonaha, isto u Diseldorfu oktobra 1990. jula 1999. postao je protosinđel u Eparhiji bačkoj, a avgusta 2002. izabran je za arhimandrita u manastiru Kovilj.

Episkop

Za vikarnog episkopa remezijanskog izabran je na redovnom majskom zasjedanju Svetog arhijerejskog sabora koje je trajalo od 16. do 27. maja 2011. godine. Bio je vikar patrijarha srpskog.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ga je na svom redovnom majskom zasjedanju 24. maja 2014. izabrao za episkopa austrijsko – švajcarskog.