Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave praznik Sretenje Gospodnje, uspomenu na dan kada je Bogorodica novorođenog Hrista uvela u hram da ga posveti Bogu

Sretenje Gospodnje se kod hrišćana slavi na 40 dan od Božića. Srpska pravoslavna crkva slavi ovaj praznik 2. februara po crkvenom, a 15. februara po gregorijanskom kalendaru. Ovaj praznik slavi se od 554. godine

Sretenje se slavilo kao Dan državnosti Srbije do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, da bi u Srbiji ponovo počeo da se slavi od 2002. godine.

Bogorodica je Hrista 40 dana nakon rođenja donela u hram da ga posveti Bogu. To je čuo car Irod i naredio da ga ubiju, pa je stradalo 14.000 muških beba.

Sretenje Gospodnje je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja Isusa Hrista sa ljudima. Sretenje je praznik Gospodnji kada je Simeon Bogoprimac primio Gospoda Isusa Hrista na ruke.

Bog u telu

Po jevrejskom zakonu, svako dete je donošeno u hram 40 dana posle rođenja. Simeon Bogoprimac je bio starac duhovnik, prevodilac Svetog pisma. Kada je prevodio tekst proroka Isaije iz Starog zaveta, u kome je rečeno da će devojka začeti i roditi sina i nadenuti mu ime Emanuil (S nama Bog) i kad je hteo da napiše „mlada žena“, anđeo Gospodnji mu je zadržao ruku i rekao da će on za života dočekati ispunjenje tog proroštva. I ono se ispunilo kada je Bogorodica donela bebu Isusa Hrista u hram. Preko Simeona, susret sa Isusom Hristom je bio susret ljudskog roda sa Bogom u telu. To za hrišćanstvo znači da se u Hristu, kao novom Adamu, svi iskupljuju iz greha, satane i smrti , piše u bogoslužbenim knjigama.

Predanje kaže da su prvom ulasku Isusa Hrista u hram u Jerusalimu prisustvovali i fariseji i o tome obavestili cara Iroda. Uveren da je to novi jevrejski car, kako su najavili proroci sa istoka, car Irod je naredio da se Isus ubije, posle čega je poubijano 14.000 muških beba njegovog uzrasta. Zahvaljujući upozorenju anđela božjeg, Bogorodica je sa malim Isusom otišla u Misir i tako ga spasla.

Ništa se ne radi

Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana 544. godine. Tada je u Carigradu i okolini vladala epidemija kuge koja je dnevno odnosila 5.000 života, a pustoš je napravio i katastrofalan zemljotres u Antiohiji. Na Sretenje su održane masovne molitve i nesreće su prestale, pa se od toga vremena taj dan počeo praznovati kao veliki praznik Gospodnji. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi.

Slava Sretenja veoma je česta u srpskom narodu, koji za ovaj praznik vezuje svoju tradiciju i običaje.

Dan Sretenja 1804. godine presudan je za istoriju srpskog naroda, jer je tog dana Krađorđe Petrović podigao u Orašcu Prvi srpski ustanak.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je proglašen i prvi ustav kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski ustav, a Srbija na ovaj dan slavi Dan državnosti.

U našem narodu postoji i verovanje da se na Sretenje sreću zima i leto. Ako na Sretenje osvane sunčan dan, a medvedi uplašeni od sopstvene senke vrate se u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja.

Nađa Keleris