Kakvi vetrovi budu duvali DANAS, prognozira se kakvo će vreme biti u toku godine, a sve zbog Tri jerarha, svetaca koje SPC proslavlja, a koji se među Srbima smatraju zaštitnicima ljudi i životinja od mraza, hladnih i zlih vetrova.
Praznik je ustanovljen 1076. godine i to 30. januara po starom, ili 12. februara po novom kalendaru.
Sveta Tri jerarha u našem narodu se slave kao krsna slava, a slave je i mnogi manastiri i crkve kao svoju slavu. Takođe, oni imaju svaki posebno svoj dan praznovanja u mesecu januaru i to: Vasilije Veliki 1. januar, Grigorije Bogoslov 25. januar i Jovan Zlatoust 27. januar i 13. novembar.
Čobani u zapadnoj Srbiji i Republici Srpskoj okupljaju se tog dana i sviraju u frule
Sveti Vasilije Veliki je poznat kao veliki svetovni i duhovni učitelj crkve. Sveti Grigorije Bogoslov je i prozvan kao Bogoslov jer je nenadmašno tumačio dogmu, a sveti Jovan Zlatousti je upamćen kao nedostižan propovednik Jevanđelja, zbog čega je tako i nazvan.
Svaki svetac imao je svoje pristalice, te se tako podeliše na tri tabora: vasilijevce, grigorijance i jovanovce.
Vasilijevci su svetog Vasilija Velikog nazivali visokoglagoljivim i po vrlinama anđelima ravnim, koji kao da ničeg ljudskog nije imao.
Grigorijanci su hvalili svetog Grigorija kao velikog poznavaoca grčke nauke i sastavljača mnogih bogoslovskih spisa.
Pristalice svetog Jovana isticali su ga kao slatkorečivog govornika i dobrog učitelja.
Jednom nastade rasprava u narodu oko toga, ko je od ove trojice najveći, ali su se episkopu grada evhaitskog Jovanu u snu javila sva tri svetitelja. Tada su mu rekli da ni jedan od njih nije veći u odnosu na drugog, već da su ravni i jednaki i da su svi poslati radi ljudskog spasenja.
Zato im episkop Jovan, pošto im se svakom ponaosob pomen čini u januaru mesecu, odredi 30. januar (12. februar po novom kalendaru) kao zajednički praznik, sastavivši im kanone i tropare i tako ustanovi nov praznik Tri Jerarha. Nakon smrti tri istočna maga, njihove relikvije su odnete u Carigrad, gde ih je pronašla Sv. Jelena, a odande su kasnije prenete u Milano i konačno u Keln u najljepšu nemačku katedralu, gde su i danas.
Darove je čuvala Bogorodica Marija do svog Uspenja. Krajem 4. veka car Arkadije je preneo darove iz Jerusalima u Konstantinopolj u saborni hram Svete mudrosti gde su se čuvale sve do pada Carigrada pod Osmansku vlast. Od tada se one čuvaju u manastiru Svetog Pavla na Svetoj gori.