Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku, za noge, na isti način, kao što su njih majke vezivale na Detince.
Majka se pravi da ne zna zašto je vezana, dok joj deca čestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj način se dreši. Na isti način se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolačima, ili nekim drugim slatkišima.
One im se dreše poklonima i pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima itd. Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.
Materice su bile ozbiljniji praznik. Tad deca vezuju svoju majku, ali znaju da zaređaju i po rodbini i komšiluku, i vezuju sve na koje naiđu. U kući Bogdanovića (poznata ribarska porodica) ni kućna pomoćnica, Slovakinja Julka, nije bila pošteđena.
Izabarana deca iz doma ali i poneko drugo siroto dete bili bi odvedeni u dvor da „vezuju kraljicu“ i prime poklone. Njeno veličanstvo kraljica Marija Karađorđević je bila veoma aktivna u proslavi ovog praznika.
Materice su praznik na koji ne treba spremati kuću, usisavati, raspremati kuću…
Novija, doduše neformalna, tradicija nalaže da muškarci i očevi zajedno sa decom spreme nedeljni ručak mamama i bakama koje danas treba da se odmaraju, odnosno kojima je jedina obaveza da mališanima obezbede poklon.
Detinjci, Materice i Oci su naši narodni praznici koje svako pravoslavno dete, žena i čovek, treba da prihvate i obeležavaju kao svoju krsnu slavu. Posebno za vreme posta u susret Božiću, treba okaditi kuću, sa porodicom se zajedno pomoliti, a na Materice mame upućuju i posebnu ličnu molitvu zahvaljujući se Bogu za zdravlje i prosperitet svoje dece i cele porodice.