U Svečanoj sali Jugoslovenske kinoteke, od barda srpskog glumišta Ljubiše Samardžića su se pored članova porodice, oprostile mnogobrojne kolege – glumci, reditelji, poštovaoci njegovog lika i dela, ali i ministar kulture Vladan Vukosavljević, kao i šef diplomatije Ivica Dačić. 

Nikola Đuričko, Mima Karadžić, Radoslav Zelenović, Anica Dobra, Voja Brajović, Rada Đuričin, Darko Bajić… prilazili su ožalošćenoj supruzi Miri, ćerki, bratu, unuci… izjavljujući im saučešće.

Prisutnima se najpre obratio direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić:

Nikada nećemo zaboraviti Ljubišu. Živeće u našim srcima, ali i u našim arhivama. Kada smo početkom godine otvorili legat posvećen njemu, stigao sam sa papirom u ruci. Ljubiša me je pitao: „Šta ti je to?“ Rekao sam da je to moj govor. On ga je pocepao i rekao mi da pričam iz glave. Zahvalan sam što nam je Ljubiša za života deponovao sve simbole svoje karijere i zbog toga možemo da kažemo da je ovo njegova druga kuća.

Od Smokija se oprostio i Radoš Bajić ovim rečima:

– Neću iz glave, već iz srca. Polako i neumitno ostajemo sami, zauvek ostajemo bez najboljih od nas. Za više od godinu dana otišli su oni koje smo najviše voleli. Gaga, mladi Madžgalj, Bata, Manda. Usuđujem se da njegovoj supruzi poželim mir i spokoj u nastupajućim danima tuge, ali i ponosa jer su oni bili najdraži najvećem velikanu srpskog filma. U vremenu fejsbuka, rijalitija, silikona, u kolapsu vrednosti u tužnom danu kada nas je napustio neko koga smo voleli, čovek mora da se zapita, sa kim ćemo živeti, koga ćemo voleti, ko će nas učiti profesiji, glumi i životu. Mene je Smoki učio da pucam šmajserom i mitraljezom, sećam se svakog dana koji sam proveo sa njim.

Poslednji pozdrav SMOKIJU  uputila je i Ljiljana Blagojević:

– Najteže se opraštamo od onih koje volimo, zato nam je danas teško s razlogom, jer gubimo muža na kome nam je zavidela lepša polovina, gubimo oca za primer, dedu za obožavanje, čoveka za divljenje, ali baš tu treba tražiti utehu. U sećanju i uspomeni, kolikogod da je taj prostor mali, tu mora niti biti mesta za našeg „dugajliju“: nežnog i elegantnog Smokija, sa osmehom koji razoružava i koji leči. Ljubišin osmeh je trebalo prepisivati kao terapiju i antidepresiv, glumu sa njim kao vrhunsku terapiju, prijateljstvo kao beneficirani staž. Jedan Smoki – treba da se zove nova merna jedinica za prijateljsku podršku i ljubav. Ti si nam došao sa nebesa. Idi kući i naspavaj se pored svog Gage, pa onda zajedno u nebeski bioskop. Tamo te čekaju i bolji filmovi i bolji ljudi. neka ti Gospod da rajsko naselje.

Glumac Dragan Petrović Pele je naglasio da je Ljubiša bio zbirno mesto svih scenskih znakova.

Nije bio samo glumac, bio je producent, reditelj, scenarista, ali i suprug i otac! Verujem da postoje ljudi koji ne mogu da umru, više volim da kažem da Ljubiša trenutno nije dostupan ali dostupan je njegov legat, to je jedan impozantan mozaik koji ostaje iza Ljubiše. Pre izvesnog vremena Ljubiša i Mira su došli u pozorište da gledaju Bodu i mene. Sedeli su peti, šesti red, pri kraju kada je usledio aplauz i Ljubiša je skočio sa mesta i došao na scenu i krenuo taj neki prljavi ples i napravio je novu premijeru. Dobili smo dupli aplauz zahvaljujući njemu. On me je zvao Srećo, a ja njega Ljubiško.

Glumac Milan Vasić, otkrio nam je kako ga je Ljubiša „stvorio“:

– Ogromna čast mi je ukazana. Ja sam već objavio da je Ljubiša mene stvorio, otvorio mi je najteža vrata – vrata filma. Sećam se kada sam prvi put trebao da dođem razgovor sa Ljubišom na kasting za film „Konji vrani“. Nisam razmišljao o kastingu već sam bio presrećan što ću videti Ljubišu. Kad su me zvali za govor razmišljao sam da li ja to treba da uradim, ipak on je veliki čovek. Imao je najlepši osmeh na svetu i najpozitivniju energiju – ispričao je Vasić.

Na izlazu iz sale za sve prisutne kinoteka je obezbedila CD sa poslednjim filmom ovog velikana „PANTA REI“ u kojem Ljubiša govori o svom teškom detinjstvu u rudarskoj porodici, Akademiji i putu ka glumačkom zvezdanom nebu. Od strane porodice, upriličen je koktel za pokoj duše Ljubišine. Slava mu i id Boga velika milost!

Nađa Andrejević Keleri