Predsednik Opštine Mladenovac VLADAN GLIŠIĆ u razgovoru za AVALAINFO.NET kaže:

“Ideja vodilja nam je bolji život građana, ulaganje u budućnost i vaspitanje naše dece. Samo to će nam doneti boljitak”.

MLADENOVAC  JE  SRBIJA U MALOM

Malo ljudi zna da je Selters banja nekada bila lider u zdravstvenom turizmu. A, jedan od najpoznatijih srpskih brendova je mlekara Granice koja zapošljava preko 250 radnika i kooperanata – poljoprivrednika po selima.

Razgovarala:

Nađa Andrejević Keleri

U severnom delu Šumadije, u samom podnožju Kosmaja na nadmorskoj visini od 113 -628 metara, nalazi se opština Mladenovac. Kao jedna od 17 gradskih opština grada Beograda, ima 24 MZ od kojih su pet gradskih, četiri prigradske i 15 seoskih MZ. Površina opštine iznosi 33904 hektara i ima više 55 000 stanovnika od čeka u samom Mladenovcu živi preko 22 000 građana.

Na Svetog Iliju 2. avgust 1893. god. Mladenovac je proglašen za varoš i taj dan se proslavlja kao Dan opštine. Na daleko su poznate  Koraćička i Selters banja. A mineralna voda zvana Mladenovački Selters datira iz prošlog veka i njeni bunari i danas postoje.  Kralj Aleksandar je bio čest gost Selters banje kada je odlazio na oporavak u Topolu.  Tu su i dva jezera: Markovačko i Rabrovačko – imeđu sela Crkvine i Markovac su posebna lepota ovog kraja.

Mladenovac je na samo  45 minuta od Beograda i 60 minuta od aerodroma u Surčinu. Magistralnim i regionalnim putem povezan je sa Oplencom, Topolom, Aranđelovcom – Bukovičkom banjom, Smederevom …
Mladenovačko gostoprimstvo je na daleko poznato. Ljudi ovde uživaju u svim čulima,  zdravoj hrani  i odmoru. Etno turizam u selu Amerić sve više privlači turiste.  Sela ovog kraja su poznata po svojoj građi, a po svom rasporedu podsećaju na Srbiju u malom.
U ravničarskim delovima ljudi se bave proizvodnjom pšenice i kukuruza. U brdskim delovima voćarstvom i vinogradarstvom. Sela planinska ka Kosmaju  bave se stočarstvom.

Pored prirodnih lepota, opština Mladenovac ima kulturno – istorijske spomenike iz Prvog i Drugog svetskog rata.  Široj javnosti je malo poznato da je despot Stefan Lazarević tu imao svoje manastire. Da je u  selu Crkvine pao sa konja i preminuo. Na tom mestu se danas nalazi  spomenik. Pre šest vekova bio je Mladenovac centar srpske državnosti i duhovnosti.

S obzirom da su Mladenovac  devedesetih godina opustošile loše privatizacije, kakva je situacija danas!?

Bili smo industrijski grad sa gigantima: Petar Drapšin, Keramika, Minel, Šumadija. Imali smo prehrambenu industriju Makovica i nadaleko poznatu Selters banju. Šta se desilo!? Lošim privatizacijama, dugogodišnjim neulaganjem investicija, grad je bukvalno osiromašen i opustošen. Najveći deo naših građana – preko 8 000 radi u Beogradu. Prigradsko – seosko stanovništvo uglavnom se bavi poljoprivredom. Zadnjih desetak godina nekoliko privatnih firmi počele su sa radom . Jedna od najpoznatijih srpskih brendova je mlekara Granice koja zapošljava preko 250 radnika i kooperanata – poljoprivrednika po selima.
Dvadesetak porodičnih firmi su budućnost uspešnog rada. Velike industrije više neće biti, već samo proizvodni porodični kapaciteti 50 – 100 zaposlenih, u kojima radnici imaju realne plate sa ispunjenim kapacitetima. Prioritet nam je razvoj malih i srednjih preduzeća, tzv. porodičnih firmi.

SELTERS  BANJA

Zaštitni znak  Mladenovca je čuvena banja “Selters”. U kakvom je ona stanju danas? Šta je sa ostalim firmama na teritoriji Veše opštine?

Što se tiče SELTERS banje ona je sačuvala svoj statut u okviru Instituta za rehabilitaciju u sokobanjskoj. U vlasništvu je PIO fonda. Uspeli su da sačuvaju svoje vlasništvo, kao i u Crnoj Gori: hotel u Prčnju i još neke vile. Sve im je to vraćeno. Očekujemo da će Selters banja vratiti svoj sjaj u smislu zdravstvenog turizma. Malo ljudi zna da je Selters banja nekada bila lider u zdravstvenom turizmu. Bave se sa rekovalescentnim stanjima bolesnika: preloma kostiju, povreda kičme, rehabilitacije lokomotornih organa…
Dve decenije u banju nije ništa ulagano. Potrebno je širiti kapacitete, jer oni imaju dovoljan zdravstveni kadar. Treba investirati u hotele. Uspela je da dobije otvorene bazene koji su u izgradnji.  Prethodna vlast  jeste zaslužna što je Mladenovac dobio status banje, ali mi nismo zadovoljni  samo tim statusom na papiru, već  želimo da pređemo s reči na dela, da to što pre realizujemo u stvarnom životu.
Na koji način ćete to izvesti da ceo Mladenovac bude banja?

Plan nam je da prazne vojne kasarne otkupimo od vojske i ponudimo budućim investitorima za izgradnju novih hotela. Želja nam je da Mladenovac postane centar rehabilitacionog turizma radnika. Uzor nam je Vrnjačka banja. Projektima za rehabilitaciju radnika, želimo da radnici iz beogradskih opština dolaze na rehabilitaciju: iz lazarevačke “Kolubare”, obrenovačke – termoelektrane “Nikola Tesla”, surčinskog  aerodroma. Želimo saranju između opština koju bi podigli na nivo rehabilitacionog turizma. Selters banja je potencijal za razvoj grada.

ŠEST VEKOVA MANASTIRA PAVLOVAC

Koliko Vaša opština posvećuje pažnju turizmu i kulturno – istorijskim spomenicima?

Iz Prvog Svetskog rata imamo memorijalni kompleks  Varovnice, gde se odvijao deo Kolubarske bitke. U istorijskom smislu taj deo je poznat, ali je nebrigom i nepažnjom ljudi koji su se bavili kulturom zapostavljen. Značajno je da su trećepozivci odbranili grad od Austrijanaca. Odatle su krenuli napadi dalje. Poznati smo po Vojvodi Mišiću u Kolubarskoj bitci. Spomenik kulture časnim sestrama iz Škotske je veoma značajan. Naredne godine navršava se sto godina od rođenja doktorke El Singls, spomen kompleks Crkvenac. Mi  već 30. godina obeležavamo Dan kada su časne sestre iz Velike Britanije i Škotske došle u Mladenovac i lečile naše stanovništvo od pegavog tifusa. Doći će njeni potomci, to je na međunarodnom nivou. Dolaze nam ambasadori iz zapadnih zemalja i predstavnici  Vranja, pošto je tamo bila njena prijateljica Esli Hatun. Mi tu tradiciju poštujemo. Sledeće godine ćemo taj kompleks srediti, pošto radimo obilaznicu Braće Badžak. U pitanju je veliki infrastrukturni projekat koji prolazi pored tog kompleksa. Tako da ćemo to srediti kao memorijalni kompleks.

Što se tiče Drugog svetskog rata imamo spomenik koji teritorijalno pripada opštini Sopot ali poznata je Sedma ofanziva i odred koji je učestvovao u antifašističkoj borbi naših građana. Mi ne delimo ljude na četnike i partizane. Smatramo da je to bio građanski rat i sve žrtve poštujemo.
Imamo nekoliko manastira na Kosmaju.

Pomenuo sam despota Stefana Lazarevića i manastir Pavlovac. Sledeće godine je šest vekova od građenja manastira Pavlovac. On je nekoliko puta spaljivan, rušen i ponovo rekonstruisan. Želja nam je da to podignemo na jedan kulturno – istorijski nivo. Despot Stefan Lazarević bio je tada nosilac državnosti, kulture i obrazovanja. Uspeo je da spasi svoju zemlju iako smo tada bili pod Turskom. Imamo kompleks u zaseoku Crkvine, gde je on preminuo.

MEMORIJALNI CENTAR BATI ŽIVOJINOVIĆU

Rodno selo velikog  srpskog  glumaca Velimira  Bate  Živojinovića je Koraćica koja je u samom podnožju Kosmaja. U narednim godinama želimo da zajedno s porodicom napravimo jedan memorijalni centar u kojem će se prikazivati Batini filmovi. To bi bila kulturna postavka Batinog lika i dela. U tome očekujemo pomoć Vlade Srbije, Ministarstva kulture i grada Beograda.

SELJANČICA

Od kada smo preuzeli vlast pre godinu ipo dana, gledamo da sva naša sela i građane međusobno približimo. Osnovali smo nekoliko značajnih manifestacija: Milorad Petrović Seljančica u Velikoj Ivanči. Nepoznato je da je Milorad Petrović Seljančica, rodom iz Velike Ivanče i da je pisac pesama: „Igrale se delije“, „Ne luduj Lelo“… Pisao je pesme iz naroda i zato su te njegove pesme prozvane Seljančica. Čovek je po tome poznat. Svi misle da su to narodne pesme, a malo ko zna da su njegove. Zahvaljujući tamošnjem svešteniku, koji je to inicirao, na manifestaciji je bilo skoro dve huljade ljudi. Imamo poznati međunarodni festival folklora u selu Vlaška.

Ponosimo se pozorišnim festivalom „Teatar u jednom dejstvu“ u Mladenovcu. Ove godine smo imali najaktuelnije predstave Srbije. Glumci iz JDP su se s takvim žarom trudili  da pobede, što znači da ima šanse da postanemo prestižni.

Što svi misle da su kulturna dešavanja samo u Beogradu, kada u Mladenovcu ima šta  da se vidi i da se čuje na kulturnom nivou!?  

Mladenovac je imao Pikasovu izložbu originalnih grafika, što ni jedna institucija u Srbiji nije imala. Čak i ministar Stefanović je zvao i pitao kako mi to obezbeđujemo? Odgovorio sam – tako što je 24 časa ispred galerije stajao policajac. To je najjeftinije i najsigurnije obezbeđenje. Za koji dan imamo izložbu Paje Jovanovića. Sve vreme nam dolaze predstave iz Beograda koje se igraju u Sali za bioskope koja ima 313 mesta. Trudimo se da priuštimo i građanima Mladenovca kulturna dešavanja, zbog kojih ne moraju da hrle u Beograd.

U kakvom je stanju javni gradski saobraćaj?

Za prevoz naših učenika, angažovali smo Lastu preko javnog  tendera, jer je Lasta u nadležnosti Republike i grada Beograda. Trudimo se da pomognemo. Smatramo da je to naš domaći brend sa kojim treba da sarađujemo. Problem sa neoverenim zdravstvenim knjižicama radnika smo rešili. Nastupili smo zajedno pred grad i Vladu Republike Srbije i uspeli smo da nađemo rešenje.

Sa  Beogradom smo povezani i prugom.  Naša železnička stanica datira pre dva veka, ali je neiskorišćena. Budućnost je povezivanje prigradskih opština lakim metroom. Da imamo još jedan kolosek do Beograda, to bi bilo rešenje svih problema za prevoz studenata, radnika, đaka… Jer, Beograd je kulturni i obrazovni centar.

Po čemu je Mladenovac prepoznatljiv, po čemu se izdvaja u odnosu na ostale opštine u Srbiji?

Trenutno smo jedno velikio gradilište obilaznice Braće Badžak – to je južna obilaznica oko našeg grada. Tom obilaznicom tranzit ćemo izmestiti  iz centra grada. Vrednost radova je 180 miliona dinara, izvođač je Direkcija za izgradnju grada. Uspeli smo ove godine da uradimo kopanje bunara. Poslednjih  godina vodosnabdevanje je bilo slabo, jer u letnjem periodu na većim visinama nije bilo vode.

Od kako smo mi na vlasti, taj problem je rešen. Uspeli smo da iskopamo jedan bunar, drugi je u planu. Povećali smo dotok vode. Uštedama smo uspeli da sve te gubitke smanjimo. Dosta smo uložili u rekonstrukciju vodovodne mreže u azbestne cevi. Preko kancelarije za ulaganje Republike Srbije dobili smo 12 miliona dinara sa kojima smo u  Kosmajskoj ulici u Mladenovcu izmenili azbestne cevi. U toku je završetak radova vodovoda u Velikoj Krsni- koja ima preko pet hiljada stanovnika. Vrednost investicije preko 30 miliona dinara. Izvođač je naše Komunalno preduzeće.

ULAGANJE U OSNOVNO OBRAZOVANJE

Planovi za sledeću godinu su kapitalni.  Zakonska obaveza lokalne samouprave  je ulaganje u Osnovno obrazovanje. Na tom polju smo za godinu dana dosta uradili. Jednu od najvećih škola Sveti Sava kompletno smo rekonstruisali: investiciono održavanje, zamena prozora, renoviranje WC – a, podova, igrališta, odvođenje podzemnih voda. Škola je bila u potpunom urušavanu. Vrednost tih radova bila je preko 30 miliona dinara. Bavili smo se OŠ u isturenim odeljenjima. Uradili smo vodosnabdevanje – ugradili smo cisterne u OŠ: Koraćičke livade, u selu Markovac i u selu Pružatovac. U pojedinim školama uveli smo video – nadzor – zaštita i bezbednost dece u Velikoj Krsni u OŠ Bisa Simić. U OŠ Sveti Sava video nadzor, u OŠ Živomir Savković  video nadzor i ogradu.

Najviše se ponosim što smo renovirali OŠ isturena odeljenja: stolariju – prozore, vrata i WC – e u selu Rabrovac, Granice i u selu Mladenovcu gde smo zatekli učiteljicu sa 12 đaka gde loži jedan šporet na kojem je bio lonac sa vrućom vodom. Kada smo pitali šta se to dešava, odgovorila je da zagreva vodu da im pere ruke. Tog istog dana smo ugradili bojler – vruću vodu i uveli smo im grejanje na gas. Ta škola je renovirana i spolja i iznutrai i  sada  izgleda mnogo lepo. Trudimo se da i škole prigradske u isturenim odeljenjima imaju iste uslove za školovanje kao i deca u gradskim školama.

STIPENDIJE  ZA  DOBRE  STUDENTE

Osim obrazovanja stipendiramo studenate sa prosečnom ocenom devet. Stipendije su oko 10 hiljada dinara. Moramo da pratimo odluku Republike Srbije i grada Beograda i te stipendije su tačne u dan. Zadovoljni smo što imamo preko 80 stipendista. Time ulažemo u budućnost. Kada završe fakultete, nadamo se da će ostati ovde i da ćemo imati stručan kadar.

AUTO – SEDIŠTE ZA SVAKU BEBU

Naš doprinos poboljšanju nataliteta je stimulisanje rađanja dece i povećanje članova porodice. Svako novorođeno dete i majku stimulišemo sa 10 hiljada dinara i poklon auto- sedištem. Po tome smo jedinstveni u Srbiji. Sa zahtevom za 10 hiljada dinara, roditelji podnose zahtev i za auto- sedišta od 0 – 0 + kategorije. Bebe su najnezaštićenije u prvih par meseci kada ih roditelji vode na pregled, jer uglavom nemaju auto sedišta.

ŠKOLSKI SPORT

Što se tiče sporta, doneli smo odluku o finansiranju mlađe kategorije sportskih klubova. Svim klubovima koji se bave mlađim selekcijama, po konkursu plaćamo njihova takmičenja i lekarski pregled. Želja nam je da stimulišemo školski sport – odeljenja u školama u: odbojci, rukometu, košarci. Naš prioritet je amaterski sport da detetu školskog i predškolskog uzrasta  omogućimo da se bavi onim sportom koji želi. Uspeli smo da napravimo projekat sufinansiranja škole plivanja u Sportskom centru. Na opšte zadovoljstvo roditelja i naših građana oko 300 dece je naučilo da pliva po ceni od  1000 dinara mesečno. Ostali deo je dotirala opština sa oko 3000 dinara. Škola se odvijala dva meseca i za to vreme oko 300 dece je naučilo da pliva. U pitanju su deca predškolskog, prvog i drugiog  razreda OŠ. Smatram da je to za nas veliki i dugoročni uspeh. Po nekim istraživanjima u našem gradu više od 60 odsto stanovnika su neplivači.

Koliko pažnje posvećujete ekologiji i zdravoj životnoj sredini?

Ekologija nije u našoj nadležnosti, pripada gradu. Borimo se da od grada dobijemo tu nadležnost, jer po Statutu grada ekologija pripada gradskoj upravi. Trudimo se da uspostavimo normalan odnos grđana prema životnoj sredini. Kao i svuda u Srbiji, treba da postoje pravila i norme, način razmišljanja o životu, ophođenje prema prirodi. Zagađuju se vodoizvorišta, nehigijena je zastuljena na svakom koraku , ali imamo naše Javno komunalno preduzeće, koje se trudi da naš grad bude čistiji.

Na koji način?  

U samom centru grada smeće se odnosi u dve smene, kontejneri su uvek prazni. U svim gradskim sredinama zastupljeno je pranje ulica. Kada smo pre godinu ipo dana oprali ulice, građani su nam čestitali i zahvalili se na tome. To je dužnost i obaveza Javnog  preduzeća. Od kada smo preuzeli vlast, ideja vodilja nam je bolji život građana, ulaganje u budućnost i vaspitanje naše dece. Samo to će nam doneti boljitak.

Svakog petka primam građane. Time se trudim da budem posrednik između gradskih institucija, republičkih i naših opština i građana. Nekada postoji greška u sistemu i malom urgencijom ljudima za njihov problem mnogo znači. Svakom je svoj problem najveći! Sve službe su tome posvećene. Od 50 – 80 građana  svakog petka zatraži moju pomoć.

Ako se ne varam, svakog petka je sve više građana kojima je Vaša pomoć neophodna?

-Smatram da radimo dobro delo, što je dobar put za budućnost Opštine. Ubrzavanjem rešavanja njihovih problema,  stiče se poverenje u instituciju predsednika Opštine i mene lično. Velika je odgovornost i velika sreća kada pomognete porodici koja ima lični problem. Samo ubrzavanjem rešavanja njihovog problema – vi njima puno pomažete.

Postoji  li  u  vašoj opštini Azil za pse lutalice, jer svakim danom na ulicama je sve više napuštenih ljubimaca?

– U našoj opštini pre desetak godina je postojala želja da se napravi prihvatilište za pse. Krenulo se sa tim projektom, novac je uložen na teritoriji gde nema vodovodne i kanalizacione mreže. Tu postoji nedovršen objekat, koji je poslednjih deset godina čardak ni na nebu ni na zemlji. Udruženje za zaštitu životinja, je sve – samo ne zaštita životinja. Ono je tu već šest – sedam godina. Brine za 200 pasa, a finansiraju ih Nevladine organizacije. To nam je veliki ekološki problem. Grad je odustao od gradnje tog prihvatilišta.

Nismo nadležni za zoo – higijenu a imamo problem pasa lutalica. Bavićemo se sistemskim rešenjem tog problema. Najpre ćemo da rešimo status Azila. Uradićemo kanalizacionu i vodovodnu mrežu, ući u posed koji je naš i preuzeti  staranje o Azilu. Da li će to raditi Veterina Beograd kao ovlašćena i postaviti svoju strukturu ili ćemo mi napraviti svoju jedinicu, videćemo. Druga stvar je organizovana vakcinacija i kontrola pasa lutalica. Osim obeležavanja i vakcinacije, bavićemo se i kontrolom. Voleo bih da napravimo službu koja će u interesu građana pokupiti pse lutalice, zbrinuti ih gde god su se pojavili, očitati ih i videti čiji su. U 90 odsto su vlasnički psi.

Sve to mora da prati kaznena politika, ne možete šetati psa bez povodca. Želja nam je da u sledećoj godini to pokrenemo sa mrtve tačke. Imamo planove, elaborat, način, kada to pokrenemo bićemo veoma poznati u javnosti.

Ekskluzivno vam kažem da nećemo pse ubijati. Staraćemo se o njima na ljudski način. Mora da postoje i gradski psi koji šetaju po gradu slobodno. Oni su čistači koje građani vole. Obućićemo ih u razne prepoznatljive boje da svi znaju da su to naši psi.

Kao prvi čovek Vaše opštine. Šta ste sebi zacrtali za cilj da uradite za dobrobit Vaših građana?

To je bolji život građana u svakom smislu. Ne želim da se poredimo ni sa jednom opštinom. Svaka opština ima dobrih i loših strana. Preuzeli smo opštinu pre godinu ipo dana u veoma lošem stanju. Nasledili smo uništena i prezadužena javna preduzeća sa dugom preko 500 miliona dinara. Dugovalo se za plate iz 2012. god. Kad zateknete Opštinu koja je finansijski na izdisaju sa svim aferama i urušavanjem same funkcionalnosti opštine…

 Šta reći?

Od tada do danas smo uz pomoć grada Beograda i Vlade Republike Srbije uspeli da vratimo dve trećine dugova. Sada su naša preduzeća konsolidovana. Uspeli smo da reprogramiramo dugove i da vratimo kredit za javnu rasvetu koji datira pre sedam – osam godina. Cilj nam je da u 2017. god. Opština Mladenovac i javna preduzeća ne duguju nikome ništa.  Da svi krediti budu isplaćeni. Sav taj novac koji smo uzaludno bacali treba da utrošimo za infrastrukturu i bolji kvalitet života u selima.

Želja nam je da Mladenovac bude prepoznatljiv  po lepom životu. Trudimo se da obezbedimo nova radna mesta kako bi mladi ljudi mogli da planiraju porodice. Već dosta radimo na oživljavanju privrednih giganata. Jedan deo fabrike Petar Drapšin preuzeo je vojnu industriju. Nekoliko investirora iz Turske je zainteresovano za našu privredu. Imamo tehničku školu koja proizvodi kadrove za šivenje i tkanje, jer nekada smo bili poznati po kožnoj galanteriji. Želimo da mnogo toga poboljšamo, da smanjimo broj nezaposlenih na taj način što ćemo ulagati u mala i srednja preduzeća koja su budućnost. Poboljšaćemo kapacitete u banjama zarad zdravstvenog  i rehabilitacionog turizama. Sve to uz kulturno – istorijsku ponudu kako bi ljudi shvatili da smo destinacija  blizu Beogradu. Planina Kosmaj je veoma interesantna, neistražena, sa puno znamenitosti. Blizina Beogradu omogućava razvoj vikend turizma, možda i zimskog turizma na Kosmaju i u tome vidimo naš prosperitet i razvoj.