Na Sajmu knjiga na štandu Kancelarije za KIM promovisana knjiga OTIMANJE KOSOVA

OTETO JE PROKLETO!

Na Sajmu knjiga u Beogradu, na štandu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, promovisana je knjiga OTIMANJE KOSOVA novinarke Nađe Andrejević Keleris. O knjizi su pored autorke govorili arhimandrit otac Stefan Vučković, iguman manastira Velika Remeta i protojerej dr Velibor Džomić.

„Daću ti zlato, daću ti bisere, samo jedno neću – moje Kosovo sveto!“ Ivana Žigon je ovim svetim rečima otvorila promociju, ističući da ih je napisala devojčica Ivana Stević uoči bombardovanja.

Blagoslovivši promociju, arhimandrit otac Stefan Vučković, iguman manastira Velika Remeta sa Fruške Gore istakao je da sve što je oteto to je i prokleto!

Kao što se u narodu kaže oteto prokleto – ne otimaj ničije, jer ne samo da će biti prokleto ono što je oteto, već i sami otimači. Otimači su ljudi nasilni i u sili, a ona zemlja koja se otima ona je u smirenju, ona je Božja zemlja. Kako car David kaže: “Gospodnja je zemlja i sve što je na njoj i Vaseljena i sve što je u njoj. Kako to možeš otimati!? To se ne otima! Idite sada preko Kosova i pitajte sve ljude tamo treba li otimati – svi će reći da ne treba otimati. Što onda otimati!? A pitaj onoga ko je za to zainteresovan, on će reći zašto ne bi!?

Naše je glavno geslo je da nam Bog pomogne i dobri ljudi blagoobrazni i blagorazumni na Vaseljeni čovečanskoj. Da tu zemlju ne diramo iz jednog ogromnog razloga.

Slavni naš mitrololit Amfilohije Radović je rekao najsažetiju a možda i najozbiljniju reč o Kosovu da Kosovo ne pripada nikome a mi svi pripadamo Kosovu.
( Nakon ovih reči, usledio je ogroman aplauz u prepunoj sali dece beogradskih gimanazija i Republike Srpske).

Šta to znači svi!?
Pogledajte danas čovečanske svetove kad nešto zabeleže na svetu da je lepo. Oni svi tamo dolaze – ne pita se ni ko je ni šta je – to je Jerusalim ili recimo Sinaj. Vi ćete naći tamo ljudi iz svih naroda i niko ništa ne otima. Došli, pogledali i zahvalili se Bogu što je Sinaj visok, Jerusalim lep.
Tako je Kosovo za koje je Matija Bećković, naš uvaženi pesnik i akademik rekao da je mitra Boga (trnova kruna koju je nosio Hristos), od Ovčijih vrata do Gazimestana.
U Jerusalimu, pak , kod Ovčijih vrata ima banja, koja se jevrejski zove Vitezda. Ovčija vrata su na banji Vitezdi u Jerusalimu i tu se leči od svake bolesti. U momentu kada se voda zatalasa, kako jevanđelist Luka opisuje, a on kaže – onda bilo ko da uđe – ozdraviće. Ne pita se ni ko je, ni odakle je, ni čiji je, ništa!
Isto je tako i na Kosovu, kad dođe čovek oslobodi se svih svojih predrasuda, jer dođe na mesto gde je vojska hristoljubiva žrtvovana da bi odbranila narod od nepravde. Da se razume. A njen starešina glavni pečatira tu istinu svojim sopstvenim životom odsečenom glavom!

Nemoj to otimati čoveče, dobićeš glasove kletve do devetog kolena – neće te spasiti ništa, to se ne otima i to se ne krade i to se ne prodaje. Jer krv Hristova se ne sme dirati, ističe otac Stefan i dodaje:

Sve je sveto i čestito bilo i Bogu pristupačno kroz Svetu tajnu ispovesti i pričešća. Samodrža crkva (samodržavna) pričestila je veliku vojsku i spremila za odbranu. Njihova odbrana je ustvari velika i časna, jer su ti vojnici sa krvlju Hristovom bili bitku!
Stefan Lazarević piše: “ Beše ta bitka 15. juna 1389. na hrišćanski praznik Vidovdan, nedaleko od Prištine. U tom času, imam samo jednu predstavu, a ne znam da li beše šesti ili sedmi čas. Ne znam, Bog zna!
Ne zna se ni kad je bitka počela ni kad se završila. Taj dan je bio i glavni početak i kraj.

Ako su ti vojnici sa krvlju Hristovom pali braneć tu zemlju, nemoj je otimati, jer tvoji će te unuci proklinjati. Sve što je oteto od nekoga ima svoje posledice proklestva. Prokletstvo je neljudsko, nečovečno i ne pripada nikome. Lepo je rekao blaženopočivši mitropolit Amfilohije da Kosovo ne pripada nikome a mi svi da pripadamo Kosovu.

Kao blaženopočivšem starešini naših duša, poručujemo mu da se moli za nas i za Kosovo da bude mir na njemu i sloga i sloboda.

KOSOVO JE RAK RANA SVIH NAS

Autorka knjige Nađa Andrejević Keleris, novinar i pravoslavni publicista prisutnima se obratila ovim rečima: “Pomaže Bog draga braćo i sestre, drago mi je da ste došli na promociju moje knjige OTIMANJE KOSOVA ističući:

– Svih ovih godina i decenija, kada se od strane dobronamernih i zlonamernih svetskih moćnika krojila sudbina Kosova i Metohije, naše Stare Srbije, često sam odlazila tamo i preživljavala patnje tamošnjih Srba kao svoje. Nisam sa Kosova ali smatram da sam se duhovno na Kosovu rodila, kao i svak onaj ko je Srbin i srpskoga roda. Jer na Kosovu je knez Lazar zarad te Svete srpske zemlje položio svoj život. Nije on sa srpskom vojskom koju je pričestio išao da otima tuđu zemlju, već da brani svoju, ne da tlači tuđi narod, već da brani svoj!

Po povratku sa KIM – a shvatala sam da je u pitanju velika nepravda, da je kosovsko – metohijski problem “rak rana” celog srpstva. Jer Kosovo je pod srpskom vlašću od 1170. godine kada je Stefan Nemanja izvojevao pobedu nad vizantijskom vojskom. Prizren je bio prestonica careva Dušana i Uroša, a Peć sedište Patrijaršije SPC. Dakle, i nakon Kosovskog boja, Kosovo je deo srpske vazalne despotovine Brankovića, a Metohija, manastirska imovina. I kako da je se odreknete!?
Pošto sam često radila intervjue sa najeminentnijim javnim ličnostima današnjice: piscima, akademicima, glumcima, duhovnicima, slikarima, rediteljima, muzičkim stvaraocima… shvatila sam da im je KIM u srcima, tako da smo zalazili i u te glavobolne teme.

Volim svoj narod ali ne mrzim ni jedan tuđi!

Moji sagovornici jesu srpski nacionalisti ali u starinskom značenju te reči. To je najbolje pojasnio naš slikar, pokojni Mića Popović koji je rekao: “Volim svoj narod, ali ne mrzim ni jedan tuđi”. Dakle, moji sagovornici vole svoj narod, ali ne mrze ostale narode koji žive na KIM.
Počivši patrijarh Pavle je istakao da je Kosovo dovoljno dugačko i široko i da na njemu ima dovoljno Božjeg Sunca, kako za Srbe, tako za Šiptare, Rome i sve ostale narode koji tamo žive, ako smo ljudi. Ali, ako smo neljudi biće nam malo pa da nas je svega četvoro na Zemlji, poput naših praroditelja Adama i Evem kad zli Kain skoči i ubi brata Avelja. Čega mu je bilo malo? Zločincu je uvek malo.

Svi moji sagovornici su istakli da se nikako ne odričemo Kosova, jer sve što je oteto to je i prokleto i kad tad će se vratiti, a čega se sami odreknemo, to je zanavek izgubljeno. Možda će nas ovo poniženje ipak obnoviti, jer sveti oci kažu: “Sto puta padni, ali se uvek diži i nikad ne posustaj!”
Veličina jednog naroda se ne meri dubinom njegovog posrnuća, već brzinom njegovog uspravljanja. Uzdam se da će moj skromni novinarski poduhvat dati mladom naraštaju izvesna uporišta. Taj mladi naraštaj će kroz moju knjigu videti kako su se o kosovsko – metohijskom pitanju izjašnjavali najznamenitiji Srbi na pragu trećeg milenijuma, zaključila je Nađa.

Na Kosovu se meri rusko vreme

          U knjizi je intervju sa doajenom srpskog glumišta Stevom Žigonom, ali i sa njegovom naslednicom Ivanom Žigon, istakla je voditeljka Loreta Andrejević i dodala da je gluma jedina umetnost koja ima noge i može  da dođe tamo gde je potrebna – kao melem na ranu, potvrdila nam je Ivana Žigon. Mnoge godine svog života posvetila je Kosovu i Metohiji.  Njihova glumačka razmišljanja su proročanska. Srevo Žigon je pre dve decenije rekao da će Srbija osvanuti bez obraza ukoliko izgubi Kosovo. Isticao je da ne ulazimo u Evropu da bi procvetali sa njom, nego da bi bili u evropskom zatvoru. Da se okrenemo Rusiji, Kini i Indiji.

Uvažena glumica Ivana Žigon, pročitala je deo svog intervjua pod naslovom: „Na Kosmetu se meri rusko vreme.“

 

-Ubeđena sam da bi svaka slika ili pesma (da imaju noge) otišli tamo gde sam bila. A glumac sa sobom nosi i pesme  i slike. Mene je upravo gluma odvela  u kosovska sela. Imala sam veoma dobar instinkt da još u ono Đinđićevo vreme, kada su Kosovo i Rusija bili zabranjena tema  da shvatim da je ključ spasenja KIM u rukama Rusije. Malo znanja iz istorije, i ako nisi umno zaostao znaš valjda  ko je na tvojoj strani, a ko ne! Zvaničnike Rusije je dočekivalo Društvo srpsko – ruskog prijateljstva, umesto naših predsednika. U Rusiji smo animirali javnost  nastupima „Kosovskih božura“ na ruskom jeziku, dovodili decu koja su bila najveći argument Rusiji… Jer, laž je da u politici vladaju samo interesi. U Rusiji su za tom decom zaplakali i zvaničnici i novinari, i direktori kampova i kuvarice koje su im  pravile po jedan obrok više.

 

 

Nađa je očuvala žižu svetlosti Kosova

O Nađinom doprinosu da se Kosovo i Metohija nikada ne zaboravi govorio je uvaženi protojerej dr Velibor Džomić.

 

– Trudila se da da svoj doprinos onoliko koliko je mogla, a čini mi se da je dala i više nego što je mogla u pogledu očuvanja Kosova i Metohije i očuvanja te žiže, te svetlosti kosovsko – metohijske i ovde u Beogradu i širom onih granica nevidljivih dokle dopire srpski jezik i ćirilično pismo.

U ovoj knjizi zapravo koja je nastajala godinama, koja ima lep naslov i od koga ne treba bežati, zapravo vidimo šta je srpska duhovna, kulturna i intelektualna elita u svoje vreme mislila o KIM – iji, kako je promišljala o KIM – ji, kako je doživljavala KIM i kakav je stav o KIM – iji lično zauzimala i javno se zalagala. Ovde su u ovoj knjizi tri celine. U prvoj su duhovnici, u drugoj su akademici i profesori a u trećoj glumci, umetnici i javni delatnici.

Na stranicama ove knjige srešćete likove iz naših filmova, iz naših serija, iz javnog života. Mnogi, čija se imena nalaze u ovoj knjizi nisu više među živima na Zemlji, ali nadamo se da su među živima na nebu.

Ova knjiga je važna zbog toga što ona ostaje kao jedna hrestomatija, kao jedno svedočanstvo svega onoga što mi jesmo bili u tom trenutku oličeni u svojoj duhovnoj, kulturnoj i umetničkoj eliti ili u onim lepši izraz da upotrebim srpski – narodnim prvacima iz različitih oblasti našeg srpskog kulturnog života.
Ima ovde u ovoj knjizi odgovora i na druga pitanja, ne samo na pitanja o KIM – u, ali je interesantno da je Nađa svakoga od svojih sagovornika, u ono zaista lepo i veliko vreme pitala – šta će se desiti ako izgubimo Kosovo i Metohiju!?

Svi moji su za odbranu Kosava i Metohije

Danas sam sa nekim prijateljima razgovarao o nekoj dokumentarnoj seriji. Pokušali smo da stavimo neka imena na papir ko bi šta mogao da kaže. Jedva smo došli do broja deset. Tako smo nešto utanjali u ovo vreme, a opet ovde skoro 60 je ličnosti i uglednih ljudi.

Nisam baš najzadovoljniji sa njihovim promišljanjima o Kosovu i Metohiji, ali to smo mi , to je slika ovog vremena u kome smo živeli. To ostaje kao jedno krajnje svedočanstvo za istoriju. Ovako je bilo rasuto u raznim časopisima NIN – u i drugim listovima u kojima je Nađa objavljivala te intervjue .
Pred nama je sabrano njihovo razmišljanje na jednom mestu i ostaje za buduće istraživače, jer tema KIM – e jeste tema koja je trajna, nezaobilazna i koja će kao takva ostati.

Hvala ovim našim mladim ljudima što su ovde došli, što su čuli ovaj glas Kosova i Metohije. Mene je negde neki u Crnoj Gori pitao – pa šta ti pričaš o Kosovu kad ti nisi sa Kosova!? Kažem, nisam nažalost sa Kosova i Metohije rodom, nisam ni nažalost svojom službom bio na KIM – u, ali je svako moj bio za odbranu Kosava i Metohije. Ja nemam pravo da idem drugim putem, tako da je to lepa poruka sa ovog našeg sabranja. Bog blagoslovio ovu decu, da budu pravi i istinski čuvari našeg stradanja.

 

Delove iz knjige kazivala je vrhunska umetnica Ivana Žigon ističući da je njen otac Stevo poručivao mladima – da ne ćute, da se bune! Život postoji samo kada ga probudimo. Ne slušajte ih kako trtljaju o Evropi, ona je mnogo stara i usamljena i uskoro će se raspasti. Pametnije vam je da upisujete svoju decu u škole gde se uči ruski. Rusija, Indija i Kina biće uskoro gorostasi. Zatrebaće vam ruski jezik, ne samo za čitanje najveće svetske literature.Nacija nije samo ekonomija, nacija je pre svega kultura, nacija je svest o sebi i svojoj ispravnosti. Ako to shvatiš, onda imaš šansu da bar u duši ne budeš rob!

 

 

 

Najveći događaj promocije bila su deca koja su s neobičnim interesovanjem došla da slučaju sveštenike i glumicu i ponavljali za Ivanom stihove o Kosmetu. Potom su došli da uzmu blagoslov od oca Stefana, a razredna je plakala što su upravo njeni đaci imali tu sreću i čast da prisustvuju i na takav nalin učestvuju u prezentaciji knjige „Otimanje Kosova.“

Vokalni solisti na čelu sa Katarinom Nenadović ulepšali su promociju pesmama o Kosovu, a zdravičar Dragiša Simić zdravicom o KIM zatvorio je promociju.

 

Loreta Andrejević, 
foto: Studio Nikolašević i Lola