U Kripti Svetosavskog hrama na Vračaru, sinoć je promovisana knjiga „Oci otaca“, beogradske novinarke Nađe Andrejević Keleris
U Kripti Hrama Svetog Save, sinoć je održana promocija knjige „Oci otaca“ Nađe Andrejević Keleris. U knjizi su njeni razgovori sa skoro svim pravoslavnim patrijarsima sveta, koje predvodi Njegova svesvetost vaseljenski patrijarh gospodin Vartolomej.
Promociju je otvorio Dragiša Simić zdravicom “ Zdrav Srbine, moj ponosu“, nakon čega je autorka istakla da je zahvaljujući blagoslovu patrijarha Pavla uspela da intervjuiše Negovu svesvetost vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, koji joj je otvorio „dveri“ pravoslavnog sveta.
Prisećajući se rada na knjizi istakla je da se bližila dve hiljadita godišnjica od Hristovog rođenja i patrijarhov odlazak u Jerusalim.
– Smatrala sam da je kraj jednog milenijuma vreme za svođenje računa i trenutak da dobijemo odgovor na pitanje šta je dve hiljade godina hrišćanstva donelo čovečanstvu. Pravi odgovor na to pitanje očekivala sam od prvog među jednakima, a to je vaseljenski patrijarh Vartolomej.
Ovako je govorio vaseljenski patrijarh Vartolomej
Odgovor na pitanje – Šta je hrišćanstvo donelo čovečanstvu, pročitao je glumac Branislav Lečić, koji glasi:
– Hrišćanstvo je ponudilo i nastavlja da nudi najverodostojniji model života za čoveka i društvo, jer je u Hristovoj ličnosti otelotvoren najautentičniji dijalog čoveka i Boga i suštinski njegov odnos sa svetom, tako da čovek sačuva svoju duhovnu ravnotežu i da ne sklizne na duhovne stranputice imaginarnih ideoloških ideala ili utopijskog društvenog raja. Društveni realizam hrišćanske poruke nalazi svoje ostvarenje u duhovnom životu Crkve, koja daje najdublji smisao i drugim duhovnim i društvenim čovekovim traganjima.
U kojoj meri se razlikuje izvorno hrišćanstvo od današnjeg, na Istoku i na Zapadu?
– Hrišćanstvo danas potvrđuje autentičnost poruke hrišćanske propovedi prvih vekova, jer je zaista formiralo čvrstu zajednicu hrišćanskih naroda koji, i pored svojih unutrašnjih kriza, ostaju osnovna poluga u duhovnim i društvenim traganjima sveta, istakao je vaseljenski patrijarh Vartolomej.
– Hrišćanstvo danas potvrđuje autentičnost poruke hrišćanske propovedi prvih vekova, jer je zaista formiralo čvrstu zajednicu hrišćanskih naroda koji, i pored svojih unutrašnjih kriza, ostaju osnovna poluga u duhovnim i društvenim traganjima sveta, istakao je vaseljenski patrijarh Vartolomej.
Protojerej Dr Velibor Džomić je istakao da se danas teško i u drugim, po broju većim pravoslavnim narodima mogu naći novinari i javni delatnici koji su imali tu čast i blagoslov da vode razgovore sa patrijarsima sveta na kraju dvadesetog i početkom dvadeset prvog veka, kao što je tu čast i blagoslov imala Nađa Andrejević Keleris.
– Knjiga je nastajala u veoma teškim vremenima istorije srpskog naroda koju su obeležila stradanja, patnje, krv, suze, progoni, izgoni, oluje, siromaštvo, nespokoj i to se oseća gotovo sa svake stranice ove knjige.
Arhimandrit Stefan Vučković, stigao je na sam kraj promocije, jer je imao poteškoće u putu od manastira Velika Remeta, do Svetosavskog hrama.
Patrijarh moskovski i sve Rusije nadahnuto je odgovarao na Nađina pitanja, a citirala ih je uvažena glumica Tanja Bošković.
Kako je govorio ruski patrijarh Aleksej
Kraj drugog milenijuma doneo je mnogo teških i dramatičnih promena u mnogim državama. Da li je sve što su ljudi morali da prežive bilo tako neophodno? Ili je sukob ekonomskih, vojnih i političkih interesa pomagao da se u ljudima probudi čovečnost?
-Promene su, naravno, bile neizbežne posle pada ranijih političkih sistema, zasnovanih na grubom nasilju nad voljom naroda. Druga je stvar što su se reforme poslednjih godina takođe ponekad obavljale bez dužne pažnje prema interesima i nadanjima običnih ljudi, uzdajući se u čudesnu moć određenih političkih i ekonomskih modela. I kao rezultat – ili iz naivnosti, ili zbog nečije zle volje – milioni ljudi su prinuđeni da pate zbog socijalne nepravde, zbog međuetničkih i građanskih sukoba. Razlozi ovih patnji su u ogorčenoj borbi za vlast, za imetak, uticaj, to jest u elementarnom grehu. Iako ljudi osećaju lišavanja, gube svojinu, zdravlje, čak i život – znači da se vektor reformi ne može smatrati u potpunosti ispravnim sa moralnog stanovišta. Da li se to moglo izbeći?
Ne znam, ta niko još, u čitavom nizu velikih država, nije vršio tako korenite reforme. Ali danas je moguće i neophodno da se učini sve kako bi se uklonile napravljene greške. Crkva poziva sve koji imaju vlast da to učine.
Bilo kakve promene u životu naroda ne smeju da uništavaju duhovni život ljudi, već obrnuto: potrebno je da stvaraju tlo za preporod vere, za ostvarenje uzvišenog ideala. Ubrzo posle Oktobarske revolucije 1917. godine, moj veliki prethodnik sveti Tihon, patrijarh moskovski i sve Rusije, pisao je da samo Bog „može da nas spase i izbavi od nesreća koje su svugde oko nas“. Potrebne su, naravno, i reforme, potrebne su i promene. Ali glavna stvar nije u tome. Glavno je – preporod naše duše, za to se treba najpre pobrinuti.
-Promene su, naravno, bile neizbežne posle pada ranijih političkih sistema, zasnovanih na grubom nasilju nad voljom naroda. Druga je stvar što su se reforme poslednjih godina takođe ponekad obavljale bez dužne pažnje prema interesima i nadanjima običnih ljudi, uzdajući se u čudesnu moć određenih političkih i ekonomskih modela. I kao rezultat – ili iz naivnosti, ili zbog nečije zle volje – milioni ljudi su prinuđeni da pate zbog socijalne nepravde, zbog međuetničkih i građanskih sukoba. Razlozi ovih patnji su u ogorčenoj borbi za vlast, za imetak, uticaj, to jest u elementarnom grehu. Iako ljudi osećaju lišavanja, gube svojinu, zdravlje, čak i život – znači da se vektor reformi ne može smatrati u potpunosti ispravnim sa moralnog stanovišta. Da li se to moglo izbeći?
Ne znam, ta niko još, u čitavom nizu velikih država, nije vršio tako korenite reforme. Ali danas je moguće i neophodno da se učini sve kako bi se uklonile napravljene greške. Crkva poziva sve koji imaju vlast da to učine.
Bilo kakve promene u životu naroda ne smeju da uništavaju duhovni život ljudi, već obrnuto: potrebno je da stvaraju tlo za preporod vere, za ostvarenje uzvišenog ideala. Ubrzo posle Oktobarske revolucije 1917. godine, moj veliki prethodnik sveti Tihon, patrijarh moskovski i sve Rusije, pisao je da samo Bog „može da nas spase i izbavi od nesreća koje su svugde oko nas“. Potrebne su, naravno, i reforme, potrebne su i promene. Ali glavna stvar nije u tome. Glavno je – preporod naše duše, za to se treba najpre pobrinuti.
Promociji su pored mnogobrojnih građana, prisustvovali sveštenici, lekari, profesori… a među njima i dr Branimir Nestorović.
Promociju su muzički obojiti: Dragiša Simić, čuvar srpske tradicije, vokalni solisti Jefimija Sredojević i Dr Maja Petrović Vićentijević, kao i mali Lazar iz manastira Presvete Trojeručice. A promociju je vodila Nika Keleris.
OCI OTACA
Ono što Nađu Andrejević Keleris izdvaja od ostalih srpskih novinara, jeste činjenica da je jedino njoj pošlo za perom da intervjuiše sve pravoslavne patrijarhe sveta. Te razgovore pretočila je u knjigu „Oci otaca“, koja je doživela drugo dopunjeno izdanje. Pored intervjua sa duhovnim ocima u knjizi su „Kratka istorija hrišćanstva“ i „Pravoslavna geografija“. Iako spada u srednju generaciju autora, nije pogrešno reći da je obavila posao karijere, izjavio je recenzent knjige profesor dr Radomir V. Popović.
Avalainfo.net
