U ekskluzivnom intervjuu za naš portal glumica MILICA MILŠA sasvim otvoreno kaže da je najvažnije ostati zdrav, pozorište neće nigde pobeći, opet će se popaliti reflektori i scena će zaživeti, pa ćemo se družiti

 

Sto evra nam niko ne poklanja, to je novac koji su građani uplatili u budžet, i svako treba da ga uzme.

 

 

 

 

 

 

Razgovarala: NAĐA Andrejević KELERI 

 

 

Srpska glumica Milica Isaković poznatija kao Milica Milša, još kao dete počela je da se bavi glumom i to u filmovima: “Tren”, “Drugarčine” i “Berlin kaput”. Glumu je diplomirala u klasi profesora Bore Draškovića na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu. Otac joj je bio poznati književnik i akademik Antonije Isaković  a majka književnica Leposava Milanin. Iza nje je pregršt pozorišnih i filmskih ostvarenja: „Ženski orkestar“, „Razvojni put Bore Šnajdera“, „Seks bomba“, „Srećni ljudi“, „Porodično blago“, „Bela lađa“, „Ledina“, „Jesen stiže, Dunjo moja, „As pik“…

U ranoj mladosti bila je obavijena oreolom kanske lepotice, jer je bila mis Kanskog filmskog festivala. Uspešno se bavila i manekenstvom – dve godine uzastopno dobila je nagradu „Venera“, kao najlepša i najbolja manekenka SFRJ – po izboru čitalaca lista „Praktična žena“. Bila je i fotomodel – sa preko 300 naslovnih strana.

Ne samo da se bavila glumom i manekenstvom, već se pre desetak godina latila i rediteljske palice. U Pozorištu Timočke krajine „Zoran Radmilović“ sa velikim uspehom režirala je predstavu „Kokoške“(po tekstu njenog supruga Žarka Jokanovića), koja je premijerno izvedena 30. aprila 2009. godine u Zaječaru, a beogradsku premijeru predstava je imala 9. maja 2009. godine u Pozorištu na Terazijama- uz ovacije prepune sale.

Za uspešnu režiju dobila je nagradu Pozorišta – srebrnjak sa likom Zorana Radmilovića.

 

U njenoj režiji je 24. decembra 2009. godine, sa velikim uspehom, u prepunoj sali Doma Sindikata u Beogradu, premijerno izveden Veliki Oskarov kabare, predstava koja se igra u skoro svim gradovima Srbije.

 

Ono što je danas izdvaja od svojih kolega glumaca, jeste najgledanija serija u Srbiji “Igra sudbine”, koja je za kratko vreme postigla neviđenu popularnost. A, nastala je na osnovu predloška kolumbijske serije poznate pod nazivom “Nuevo Rico, Nuevo Pobre”. Trilerski zaplet potvrđuje da su životi svih ljudi komplikovani, bez obzira na društveni status. Adaptaciju scenarija, serije od 170 epizoda, uradio je Žarko Jokanović, dok je režija poverena Mihailu Vukobratoviću i Stanku Miloševiću.

Nakon dva meseca pauze zbog Korona virusa, ovih dana je nastavljeno  snimanje serije “Igra sudbine”. Ekipa je opet na setu, a glavna junakinja serije Ada Kanački – koju bravurozno tumači Milica Milša ne krije da su se svi uželeli snimanja i celokupne ekipe, vreme provodi na setu i uživa u snimanju.

Zato je najpre pitamo kako je ušla “pod kožu” Adi  Kanačkoj, heroini serije!?

• Ada je jedan inspirativan lik, žena koja je i moćna i krhka u isto vreme,  borac za pravdu i porodicu,  ona je heroina današnjeg doba. Žarko je odlično napisao sve uloge i karaktere, tako da je nama lako da ih igramo.

U kolikoj meri je Ada osoba po Vašoj meri? Da li biste se tako poneli u stvarnom životu, s obzirom da je odbacila dete koje je odgajala ceo život, zarad prihvatanja biološkog deteta!?

• Svi bi voleli bar malo da budemo kao Ada, ili da je imamo za prijatelja. Ada je zamenila sinove samo zato da bi ih obojicu zaštitila, Aleksu od bahatosti i da mu se ne desi ista strašna sudbina koja je zadesila Adinog brata, a Luku da ga oslobodi gneva koji je pretio da ga unušti. Teško i bolno je bilo za Adu da donese tu odluku, ali jedino ispravno. Ona i dalje bdi nad oba sina i štiti ih i ima samo jednu želju da njih dvojica postanu kao braća.

S obzirom da ste na snimanju serije provodili po 12 sati dnevno,  u kolikoj meri Vam je prijalo ostajenje kod kuće zbog Korona virusa!?

• Kad radite posao koji volite i još sa dragim ljudima onda je taj posao zadovoljstvo. Mada mi je i prijalo da se malo i odmorim, bilo bi naravno mnogo bolje da je taj odmor bio ne radi pandemije.

Kako ste provodili dane bez šminke, kostima i kamera?

• Bili smo kod kuće, čitali, gledali televiziju, kuvali… odmarali…

U kolikoj meri su Vam nedostajale “daske koje život znače”, s obzirom da ste u ansamblu BDP i da igrate u hit predstavama?

• Ja volim pozorište i pozorište je jedna specifična čarolija, ali najvažnije je ostati zdrav, a pozorište neće nigde pobeći, opet će se popaliti reflektori i scena će zaživeti, pa ćemo se družiti.

Poslednjih godina, sve je više ljudi koji ne veruju da su pojedine vakcine na dobrobit i zdravlje nacije. U pitanju je veliki novac koji se sliva na račun SZO i rađanje autistične dece. Podržavate li vakcinu protiv Korona – virusa o kojoj se na sva zvona zvoni?

• Podržavam vakcine i savremenu medicinu. Iskorenjene su mnoge bolesti zahvaljujući vakcinama, da li želite da se sve te boleštine ponovo vrate?

Najveći Srbin našeg doba Novak Djoković, naišao je na negodovanje kada je izjavio da se on prvi neće vakcinisati protiv Korone, taman ga to koštalo karijere. Da li ćete se Vi vakcinisati?

–  Da, i nadam se da će se vakcina pojaviti što pre.

  Devedesetih ste  bili simbol lepote, igrali ste  zavodnice… na svakom koraku, muškarci su se okretali za Vama. Kako danas gledate na taj period  Vašeg života ?

• Nisam nikada obraćala preteranu pažnju na to, čak mi je bivalo i neprijatno, jer sam dosta stidljiva osoba. Ja se i dan danas postidim kad mi neko udeli kompliment, mada mi bude prijatno, ali se sva spetljam i ne znam šta da kažem.

Nakon dve decenije skladnog braka, i dalje ste lepi i zavodljivi. U čemu je tajna Vaše lepote i dugovečnosti braka?

• Hvala na komplimentu, tajni zapravo nema. U braku je važno imati nekog ko je nastavak vas, neku srodnu dušu, nekog sa kim možete i da pričate i da ćutite, nekog ko vas razume i podržava, nekog ko je tu za vas i vi za njega, nekog ko vam prija i bez koga bi sve bilo besmisleno.

Najveća radost u životu Vam je sin Antonije Isaković kojeg ste rodili na četvrtoj godini studija. Bili ste mu i majka i otac dok niste  sreli životnog saputnika – dramaturga Žarka Jokanovića…

• Kada sam sa bebom napustila svog tadašnjeg momka, nisam bila samohrani roditelj jer sam imala svoje roditelje, tako da sam svom sinu uvek bila samo mama, a kada je ubrzo u naše živote došao i Žarko, onda je on postao tata. Roditelji su oni koji odgajaju, vaspitavaju i vole decu , a ne oni koji su ih samo rodili, roditeljstvo je pružanje i davanje, uživanje i dobijanje, i sreća i radost, dakle ne morate da rodite dete da biste detetu bili dobar roditelj.

 I u Vašem slučaju se pokazalo da biološki roditelj nije roditelj ako ne brine o detetu. Roditelj je onaj ko sve svoje vreme i  emocije posveti detetu. Zar ne?

• Divno rečeno, apsolutno tako.

 “Ono što te ne ubije – ojača te”. Koliko ste danas snažnija i sigurnija osoba, nakon svih životnih iskušenja, pa i Korone?

• Ne znam koliko nas ojačala, ali neko iskustvo sigurno steknemo, a to je zapravo i život, nepredvidiv i neodoljiv. Samo je moglo bez Korone.

 

STO EVRA

 

Slobodni umetnici širom Srbije su najugroženija kategorija ljudi, pogotovu ako iza njih ne stoji Pozorište ili Udruženje. Ovih dana će svakom punoletnom građaninu Srbije biti uplaćeno po sto evra. Da li ćete Vi uzeti taj novac?

–  Naravno, taj novac nam niko ne poklanja, to je novac koji su građani uplatili u budžet, i svako treba da ga uzme. Trošenjem tog novca opet će se kroz poreze taj novac u velikoj meri i vratiti u budžet.