Danas je Sveta mati Angelina koja se proslavlja u Donjem Sremu u Kupinovu. Manastir OBED posvećen je ovoj zaštitnici siromašnih i ugnjetavanih

Prepodobna mati Angelina, pre nego što se zamonašila zvala se Angelina Branković i bila je ćerka Đorđa Arijanita Komnina, srednjovekovnog gospodara oblasti Konjuha i Škumbe i supruga Stefana Brankovića, sina srpskog despota Đurađa Brankovića.

U narodnoj tradiciji ova srpska svetiteljka je upamćena kao izuzetno obrazovana, mudra i lepa žena koja još od detinjstva nije „ispuštala knjigu iz ruku“.

Za slepog Stefana, izgnanog srpskog despota, se udala novembra 1460. Kratko su živeli u Albaniji dok su posle život proveli u siromaštvu u Italiji.

Život Svete srpske mati Angeline bio je izuzetno težak – nadživela je muža, oba sina i ćerku Maru. Tri puta je bila prinuđena da prenosi mošti svog muža, a dobar deo života je bila prognana od strane ostale srpske vlastele.

Ne zna se pouzdano kada se Angelina zamonašila. Zna se da je, uprkos siromaštvu, bila ktitorka velikog broja manastira i da je ostatak života provela u molitvi i tišini, bdijući nad moštima supruga i sinova.

Preminula je 1520. godine i sahranjena je prvo u svom manastiru Sretenju, a potom su njene mošti prenete u manastir Krušedol i položene u kovčeg zajedno sa moštima njenog sina Jovana.

Turci su 1716. zapalili manastir Krušedol zajedno sa moštima svih Brankovića.

Ipak, narod nije zaboravio ovu hrišćansku mučenicu! Kult Prepodobne mati Angeline u Srbiji se javio veoma rano – njeno prvo žitije pojavljuje se već u 16. veku, a slično je i sa službom.

Zbog ljubavi i blagosti kojom je zračila za života, ova svetiteljka se kroz celu službu i danas oslovljava kao – mati, prepodobna, preblažena, prisnoblažena, dostoblažena, blažena…

Prepodobna Angelina pominje se i u Službi njenog sina – svetog Jovana – i u Zajedničkoj službi svim Svetim Brankovićima, a njen lik se pojavljuje na svim ikonama ove srpske mučeničke porodice.

Kako je dobar deo života provela u bedi i teškom životu, seleći se i bežeći, mati Angelina danas se smatra zaštitnicom siromašnih i ugnjetavanih.

Ona sve vernike uči, a o tome svedoči i njen čitav život, da fizička beda nije važna dokle god je srce ispunjeno.

Duhovna beda je mnogo opasnija i zato, narod kaže, da na današnji dan svako u molitvi treba da pomene Prepodobnu mati Angelinu kako bi nam ona pomogla da život dovedemo u red.

Posle Stefanove smrti Angelina je sa decom živela u oskudici i siromaštvu. Da bi olakšala deci svojoj ona se obrati s molbom ugarskom kralju Matiji Korviny, i on se smilova i pozva ih kod sebe. Angelina je krenula sa dvojicom sinova, i noseći mošti svoga muža, preko Beča i Budima, za Srem, gde je stigla februara 1486. godine. Ugarski kralj Matija dade njoj i sinovima na uživanje sremski grad Kupinovo na Savi. U Kupinovu, ona je podigla crkvu Svetog apostola Luke i položila u nju mošti svoga muža Stefana (15.2.1486.).

Mađarski kralj Matija podario je bio starijem sinu Angelininom Đorđu titulu despota i neke sremske oblasti na upravu, no on se ubrzo toga odrekao u korist svoga mlađeg brata Jovana i sam se zamonašio (1495.) u manastiru KUPINOVU, dobivši na monašenju ime Maksim.

On je postao mitropolit Beogradski i Sremski i zajedno sa majkom Angelinom podiže na ograncima Fruške Gore divan manastir Krušedol posvećen Blagoveštenju Presvete Bogorodice. Tu sveti Maksim prenese iz Beograda svoju episkopsku stolicu i na taj način obnovi Sremsku arhiepiskopiju. Uskoro i on počinu u Gospodu (18.1.1516.godine, kada se i slavi njegov spomen), i bi pogreben u svojoj zadužbini Krušedolu. Prepodobna mati naša Angelina primi ovde u Sremu monaški čin, u ženskom manastiru kod Krušedola, zadržavši na monašenju isto ime Angelina (što znači: Anđelska). Hroničari beleže da se posle monašenja još više predala molitvi i delima milosrđa. Aktivno je učestvovala u popravljanju svetih hramova i pravoslavnih manastira u Sremu i okupljala pobožan narod. Zbog svih tih svojih mnogobrojnih dela, ona je, kao savršena hrišćanka, supruga, majka i monahinja, od naroda s pravom dobila naziv „Majka Angelina„.

Mati Angelina poživevši tako sveto i bogougodno, ona najzad počinu od trudova svojih i mirno usnu u Gospodu 30. juna 1520. godine i bi sahranjena u ženskom manastiru blizu manastira Krušedola, a nekoliko godina posle, kada su njene svete mošti projavljene, prenete su u crkvu manastira Krušedola i položene u isti ćivot (kovčeg) sa moštima svetog joj sina Jovana despota. NJihove svete mošti Turci su zajedno sa manastirom Krušedolom palili 1716. godine, ali bi sačuvana leva ruka Svete Majke Angeline.

Nadja A. Keleri