U istraživanju koje je sproveo Univerzitet u Ajovi navodi se kako džangrizavi ljudi umiru ranije, imaju problema sa spavanjem i još niz posledica. Ljutiti muškarci između 20 i 40 godina imaju 1,5 puta veću šansu od smrti 35 godina ranije od onih koji su smireni. Naučnici veruju da se ovo događa zbog određenog broja faktora koji su povezani sa stresom.

Adrenalin koji pokreće stres uništava DNK, što može da izazove smrtonosne bolesti. 

Zbog toga što im je veliki pritisak u amigdali, delu mozga koji je povezan s instinktom za preživljavanje, ljutice budu nervozne. Amigdala „misli“ da je organizam u opasnosti kada se pojavi ljutnja i šalje signal za povećanje protoka krvi u udove i srce, zbog čega je opuštanje organizma skoro nemoguće. Upravo zbog toga ljutice ne mogu da spavaju.

Ljutnja izaziva i glavobolje. Emocije poput uzbuđenja ili ljutnje povećavaju ispuštanje hormona kortizola, adrenalina i testosterona. To dovodi do povećanja protoka krvi u mozak, što dovodi do oticanja krvnih sudova i živaca koji okružuju mozak.

Bes može uzrokovati i bolesti pluća. Naučnici s Harvarda testirali su pluća 2.000 muškaraca tokom osam godina i utvrdili su da su pluća mnogo gora kod onih koji se često ljute.

Ljutnja vas čini anksioznim i depresivnim. Hormoni šalju signale za brži protok krvi i povećava se broj otkucaja srca i napetost u mišićima. Takođe, dolazi do naprezanja neurona u hipotalamusu, centru za kontrolu stresa, zbog čega ne može doći do opuštanja. Hormon sreće serotoinin je znatno snižen.

Ove osobe češće obolevaju jer previše kortizola u organizmu dovodi do poremećaja u balansu nivoa šećera u krvi, pritiska štitnu žlezdu i smanjuje gustinu kostiju.

Uz sve navedeno, ljutice imaju veću šansu da obole od srčanih oboljenja, imaju problem s probavom, ali imaju i više bora, zbog čega izgledaju starije nego što jesu.

Stručnjaci savetuju da ne potiskujete svoja osećanja, već da razgovarate ili pišete o njima kako biste izbacili negativnu energiju iz sebe i sprečili moguće posledice koje bes izaziva.