Zoran Nikolić, rukometni Konan: U Rumuniji se vozim plavim vozom, kao Tito nekada!

Zoran Nikolić, pivotmen rukometne reprezentacije Srbije obeležio je godinu na izmaku odličnim igrama.  Nagrada za odlične partije usledila je pozivom u nacionalni tim za koji je debitovao u junu protiv Mađarske. Mladi kružni napadač će najviše po tome pamtiti godinu na izmaku.

 Iza mene je sjajna godina debija u reprezentaciji. Ispunio sam deo svojih snova kada sam počeo da se bavim rukometom. Kada me je letos selektor Dejan Perić pozvao za mečeve protiv Mađarske bio sam oduševljen. Na meni je sada da dobrim igrama zadržim status reprezentativca i pružim sve od sebe da se naša selekcija plasira na Evropsko prvenstvo – kaže Nikolić.

Početak u kvalifikacijama  je bio odličan?

– Sjajna partija i pobeda u Poljskoj je potvrdila da imamo kvalitet. U takvom ritmu treba da nastavimo. Ne znam šta se desilo protiv Belorusije. Možda smo se malo opustili posle pobede u Gdanjsku i pred svojom publikom očekivali laku pobedu. Opomena je stigla na vreme i sada protiv Rumunije znamo kako treba da postupimo.

Na poziciji pivotmena je jaka konkurencija u reprezentaciji?

– Stojković je fenomenalan. Od njega uvek nešto naučim, kao i od Petra Nenadića. Verujem da ne treba brinuti za budućnost kada su pivotmeni u pitanju, jer ima nekoliko mladih i perspektivnih igrača na toj poziciji

Dobro poznajete narednog rivala pošto igrate u Konstanci?

– Imaju izuzetno kvalitetan sastav, ali ne možemo da ih pobedimo. Verujem u sebe i svoje saigrače. Naša grupa je ujednačena, svako svakog moše da pobedi. To su pokazali dosadašnji rezultati.

Kako ste se snašli u Konstanci?

– Odlično sam prihvaćen i dobro igram. Ekipa je odlična guramo dobro na svim frontovima i verujem da ćemo sezonu završiti sa trofejima. Trener Čirković mi je dosta pomogao da se snađem kada sam došao. Konstanca je lep grad na moru ali nema puno vremena za uživanje jer smo često na putovanjima.

Ruminija je specifićna po tom pitanju. Pošto su putovanja duga?

– Ono što me je iznenadilo kada sam došao je da se na utakmice domaćeg prvenstva putuje vozom. Nedavno smo putovali nekih četrnaest sati. Vozili smo se nekim plavim vozom kao Tito nekada – ha. ha. Atmosfera u ekipi je odlična pa se sve lakše podnese.

Niste nastavili porodičnu tradiciju pošto je otac jedan od fudbalskih legendi Zemuna?

– Ne znam kakav bih bio fudbaler. Možda bi se pokazao kao golman, zbog visine ha, ha. Otac me je usmerio ka sportu, ali nije bio izričit da to bude baš fudbal. Uspeo sam u rukometu tako da je zadovoljstvo obostrano.

Konstitucijom i pojavom podsećaš na rukometnog Konana?

– Lepo poređenje, ali ipak sam Zoran Nikolić. Želim po tome da ostanem upečatljiv – zakljućio je Nikolić.

Srđan Antić