Đoković se na teren vraća posle šest meseci pauze zbog povrede lakta desne ruke, a u dvodelnom intervjuu za portal „sport360.com“ otkrio je da ima velike ambicije.
U prvom delu razgovora osvrnuo se na teških godinu i po dana, dok je u drugom istakao da želi ponovo da se vrati na sam vrh ATP tura.
„Lagao bih vas, ali ne bih bio iskren ni prema sebi, kada bih rekao da želim išta manje od prvog mesta i Grend slem trofeja. Znam da sam to činio u prošlosti, dokazao sam sebi da mogu, pa zašto ne bih uradio to ponovo? Prvenstveno, imam veliku želju, a to je najvažnije. Potrebno da stvarno želite nešto, da verujete i posvetite se tome, zato ja jesam. Ali nisam samo ja i to je veoma važno, već i moja supruga, deca, roditelji, braća… Svi su mi velika podrška i daju mi neophodnu energiju“, rekao je Đoković.
Prvi turnir posle pauze biće mu egzibicija u Abu Dabiju, potom nastup u Dohi, pre odlaska na Australijan openu.
„Za sada je plan da igram Abu Dabi, Dohu i Australijan Open. Naravno i sve velike turnire koji slede. Pod znakom pitanja je jedino da ću kasnije nastupiti u Dubaiju ili Akapulku, a nisam siguran ni za Dejvis kup, stvarno ne znam. Sve zavisi kako će lakat reagovati na treninge, a onda i na mečeve. Nadam se da ću ceo mesec igrati dobro i da ću stići daleko na Australijan openu. Ciljevi su uvek visoki, svestan sam šta mogu da ostvarim, ali prvi put imam zadršku jer znam u kakvom sam stanju. Ako me pitate, igrao bih svaki dan, ali želim da postupam pametno. Što se kalendara tiče, on je kao i prethodnih godina“.
Karijere u tenisu mnogo su se produžile – Federer blista i sa 36 godina, a njegovi trener Andre Agasi i Radek Šćepanek igrali su do kasnih tridesetih.
„Mislim da ću ja igrati i duže. Ne želim da postavljam granice. Zašto bismo verovali da kada napunite 30 godina više nećete biti na vrhuncu… Ko to kaže? Džimi Konors je sa 40 igrao polufinale US opena, Federer osvaja Grend slemove sa toliko godina… Verujem da smo tvorci vlastite sudbine i da je naš put ono što mi želimo da bude. Ali šta je to? To je uvek pitanje. Za sada, ja sam srećan i zahvalan što imam porodicu i igram sport koji volim. U takvim situacijama mogu da sijam. Ako bih danas završio karijeru i pomislio da li sam zadovoljan ostvarenim, naravno da jesam. Ali ako me pitate je li to dovoljno, rekao bih da nije. Srećan sam zbog onog što sam ostvario, ali znajući da mogu više, nisam potpuno zadovoljan“.
Zatim je opisao kako izgleda sarađivati sa jednim od najvećih tenisera svih vremena.
„Andre je neverovatan, ima pametan i mudar pristup tenisu i životu generalno. Pomaže mi da steknem drugačiju perspektivu ko sam i šta želim da postignem u tenisu. Ono što me najviše impresionira kod Agasija je njegova mogućnost da izuzetno kompleksne razgovore pretoči u konkretne, precizne informacije koje se kod vas zadržavaju i usmeravaju vas baš u onom pravcu koji je potreban da ostvarite željene ciljeve. Ta njegova osobina je impresivna i Radek i ja mnogo učimo od Andrea. Druga stvar je što se konstantno drži kovanice ‘veruj u sebe’. Traži od vas da budete svesni koliko ste dobri, koje kvalitete posedujete i šta je drugim igračima potrebno da prođu kada igraju protiv vas. Obično smo mi teniseri samokritični kada smo na terenu – prolazimo kroz svakakve situacije, borimo se sa emocijama i često nismo zadovoljni onim što smo učinili. Mislimo da možemo bolje itd. Zato je povremeno potrebna drugačija perspektiva i razumevanje da smo mi samo dvojica igrača na terenu, kao i da posedujemo toliko kvaliteta da se na njih uvek možemo osloniti. Na to me uvek podseća i mislim da je veoma mudro sa njegove strane“.