Piše: Srđan Antić

U zrelim igračkim godinama još uvek uspešno šparta rukometnim terenima. Bio je prvi kapiten reprezentacije Srbije najbolji je strelac u istoriji francuske rukometne lige i najtrofejniji sportista ove zemlje svih vremena. To bi u najkraćim crtama bio pregled dosadašnje karijere Mladena Bojinovića.

Harizmatični Banjalučanin još uvek je gladan uspeha i trofeja kao na početku karijere.

– Meni je uvek cilj bio pobeda. To je ono što me guralo napred čak i kada mi nije išlo verovao sam u uspeh. Sada sa istim žarom ulazim u utakmice kao na početku karijere. To me održava da se nosim sa mnogo mlađim rivalima – ističe popularni Dugi.

U Francuskoj ste postali neka vrsta srpskog rukometnog Brenda?

– Kada sam iz Barselone došao u Monpelje mislio sam da ću odigrati jednu do dve sezone a sada je već šesnaest godina kako sam u Francuskoj. Iskreno nisam očekivao da ću napraviti ovakve uspehe. Postao sam najtrofejniji sportista Francuske svih vremena što nije nimalo lako uspeti u zemlji gde je sport izuzetno na visokom nivou. Drago mi je što sam bio i najbolji strelac u istoriji LNH-a iako mi neke golove iz prve dve sezone nisu računali.

Sa navijačima imate specifičnu saradnju. U stanju ste da podignete ekipu kad ne ide a sa tribina da stigne podrška.

– Između mene i publike uvek je postojala posebna vrsta hemije gde god sam igrao. Nikad se nisam štedeo a pravi navijači to znaju da cene.

Šta je neophodno da sportista ima dugu i uspešnu karijeru?

– Samopouzdanje i vera u sebe je na prvom mestu. Bitno je i da izbegnete povrede što se često dešava jer su dueli sve jači. Meni mnogo znači i miran porodočni život sa suprugom Ivanom i sinovima Ivanom i Irinejom.

Da li će Vas sinovi naslediti na terenu?

– Ukoliko žele imaće moju podršku. Sada je još rano govoriti o tome, mada stariji Ivan pokazuje sklonost ja košarci.

Ima li nešto što u bogatoj karijeri niste ostvarili?

– Svakao to je učešće na Olimpojskim igrama. Dva puta sam bio na korak od igara u Sidneju i Londonu nažalost nije me bilo tamo. Nadam se da će biti prilike u nekom drugom svojstvu. Nikad nije kasno.

Uvek ste išli težim putem?

– Od početka karijere to tako ide, jer nikad nisam dozvoljavao da me gaze.

Srbiji ste uvek bili na raspilaganju svakom trenutku…

– Naravno tu nema dileme i kada sam igrao za repezentaciju i kada sam bio van satava uvek sam svim srcem uz državni tim. Nudili su mi da nastupam svojevremeo za neke druge selekcije bivše Jugoslavije, ali sam te ponude odbio. Za Srbiju sam uvek tu ali u budućnosti ne više kao igrač več možda na nekoj funkciji.

Živeli ste Barseloni i Parizu . Gde vam je bilo lepše?

– Velike metropole, divni gradovi. Ali ja se najbolje osim Banja Luke osećam u Monpeljeu. Prelep grad klima fantastična a more blizu, šta čovek više može da poželi.

Karijeru verovatno završavate u Trombleu?

– Za sada je tako ali nikad se ne zna. Mislio sam da ću to učiniti u Borcu gde sam počeo, ali mi je Francuska izgleda suđena.