Večeras u BDP  premijerno će biti izvedena predstava “POMORANDŽE ZA ZBOGOM” po romanu Biljane Popović, pod rediteljskom palicom Nenada Gvozdenovića i dramatizaciji Andreja Šepetkovskog.

Zadivljujuće je da u predstavi Milica Milša tumači čak šest likova: Nataliju, oficirku OZNE, Luciju, partizanku i svekrvu i prodavačicu! Svih šest likova iscrpljuju glumca na sceni. Zato je pitam s kojom energijom ulazi pod kožu svima njima?

Svaka od tih žena je različita i svoja. Posebna. Zato je ova predstava za mene zaista izuzetan glumački izazov. U filmu ’’Živana’’, čiji scenario je napisala moja majka Leposava Isaković Milanin, koja je film i režirala, igrala sam pet uloga. Ovaj put – nadmašila sam taj svoj lični rekord. A sada je taj zadatak, na neki način i mnogo teži, jer je ovo pozorišna predstava i u veoma kratkom roku, često i samo nekoliko minuta kasnije, ti si neko drugi, potpuno različit od onoga ko si bio koji minut ranije. U drugom kostimu, sa drugom energijom i emocijom. Čas sam prostodušna prodavačica belog veza i liciderskih srca na saboru, potom blagorodna i vesela svekrva, onda sam surovo zla i izopačena ustaškinja Lucija. Trenutak kasnije sam Natalija – žena koja rutinski vrši abortuse vretenom, a potom istinski, iz duše, plače nad mrtvim telom žene koju je ubila. Na kraju sam pomalo naivna i u suštini jako čestita partizanka, da bih predstavu završila kao opasna i stroga oficirka OZNE. I to je ta lepota i čarolija pozorišta – koje ti daje mogućnost da u izuzetno kratkom vremenu – budeš sve.

S obzirom da si u ansamblu BDP, da li si u obavezi da prihvatiš svaku ulogu ili je to stvar tvog ličnog izbora?

– Glumac uvek može da odbije ulogu, jer gluma mora da bude zadovoljstvo, a ne odlazak na prinudni rad. U tom slučaju misija umetnosti gubi svoj smisao.

 Za gubitak voljene osobe nikad nismo spremni, mada svi znamo da životu jednom mora doći kraj. Samo pre par meseci, ostala si bez majke Leposave Isaković, za koju si bila mnogo vezana…

– Odlaskom roditelja gubiš ulogu deteta. Niko te više ne može zvati ćerkom. Bol je neizmerna i neprolazna, samo moraš da naučiš da živiš sa njom. Ponosna sam na svoju majku, kao i na svog oca. Na sve ono što su uradili i na to kakvi roditelji su bili. Kroz život nastavljam sa najlepšim sećanjem na njih, sa neprolaznom ljubavlju i najvećom tugom što ih nema. Ali i sa odgovornošću da ih ne izneveriš.

Bila si mis Kanskog filmskog festivala. Uspešno si se bavila i manekenstvom – dve godine uzastopno dobijala si nagradu „Venera“, kao najlepša i najbolja manekenka SFRJ – po izboru čitalaca lista „Praktična žena“. Kako danas gledaš na taj deo svog života?

– Kao na jedan lep, veseo i lepršav period moga života. Tada tome nisam pridavala neku veliku pažnju, a danas su to lepe uspomene.

 Sa velikim uspehom oprobala si se i u rediteljskim vodama. Režirala si predstavu „Kokoške“ (po tekstu svog supruga Žarka Jokanovića), koja je premijerno izvedena u Zaječaru, a potom uz velike ovacije i u Pozorištu na Terazijama. Da li se u tvojoj rediteljskoj kuhinji nešto sprema ili si odustala od režije?

– Život režira sve – pa i to kada ću nešto režirati.

Oficirka OZNE

Koliko ti suprug Žarko pomaže, a koliko odmaže u tvom glumačkom životu? Biti glumica, majka, supruga… danas je prava umetnost!

– Pomaže mi u svemu i sve čini da moj život bude lakši i lepši. Mi smo jedan sjajan tim.

A ko se ne varam, Vaš brak traje 17. godina. Par ste kakav se samo poželeti može. U čemu je tajna uspešne i dugovečne veze dvoje zaljubljenih ljudi? Jer, nekada nije dovoljna samo ljubav, zar ne ?

– Zajednički život je kao specijalitet sa najfinijim začinima: ljubav, poštovanje, razumevanje, podrška, tolerancija, kompromis, svakodnevne male radosti, zajednički ciljevi i putevi koji vode do njih, radovanje uspehu onog drugog… I mnogo, mnogo smeha i pozitivne energije…

Da li i danas volite da zaigrate valcer, s obzirom da te je Žarko zaveo na jednom balu…

– Valcer nikada neće izaći iz mode…

Svekrva

Sve češće Žarkova kulinarska umeća su na meniju Vaše kuhinje. Da li to znači da se on bolje snalazi sa varjačom ili…

– S varjačom se oboje dobro snalazimo, samo što sam ja njega ubedila da je on bolji u tome.

 Koliko si pobornik plastičnih operacija, silikona, pućastih usana…

– Apsolutni sam protivnik te pošasti.

I za kraj, koji recept prirodnih krema bi preporučila našim čitateljkama, s obzirom da neke praviš sama?

– Moja perfektna krema sadrži sledeće sastojke: kakao puter, ši-puter, kokosov puter, uljani E-vitamin, ulje od košpica kajsija, arganovo ulje, aloja vera gej, malo organskog meda, lavandinog i maslinovog ulja i destilovana voda. Prvo se puteri rastope na vodenoj pari i prohlade se, a potom se sa svim drugim sastojcima (sem destilovane vode) sjedine i umute mikserom. Dobije se fina kremasta masa u koju se na kraju polako dodaje destilovana voda. Napomena:ulja možete menjati u zavisnosti od toga šta više volite.

Nađa Andrejević Keleris