Monah Arsenije Jovanović koji je do skoro bio u manastiru Ostrog progovorio je iskreno o svom putu u veru, grehovima ali i o tome da li će doći do otkrovenja kakvo stoji u Svetom pismu.

Šest godina je proveo u Ostrogu gde je kako kaže pored hrišćana dolazilo i dosta muslimana.

„Islam i hrišćanstvo su monoteističke religije, obe vuku koren iz judeizma. Nema tu velike barijere osim ako smo nešto zadrti. Uvek sam se radovao kada dođu muslimani da pokažem da su svi dobrodošli. Jedno vreme sam bio dežurni kod ćivota, kod sarkofaga gde su mošti. Puno ljudi prolazi, dolazi i dosta muslimana, i čitali smo zajedno molitve“, kaže monah Arsenije.

On ističe da u manastiru ima čudesa onoliko koliko se priča.

„Možda ih ima čak i više. Ti nekom možeš da kažeš da je tamo negde svetinja i da se čuda dešavaju i da ga prevariš. Da mu prevariš intelekt. I on dođe. Ali u Ostrog dolazi stotine hiljada ljudi, i uglavnom su to povratnici. Čovekovu dušu ne možeš da prevariš. Svako nešto doživi tamo. A to je mir, duboki iskonski mir. Naravno da ima i isceljenja“, priča monah Arsenije.

Inače monah Arsenije je pre nego što se zamonašio završio stomatologiju da kako kaže tati i mami da diplomu, mada sam ja hteo likovnu akademiju. Bavio se rokenrolom bio u prvoj grupi odakle je iznikla Ekatarina velika, bio prijatelj sa Milanom Mladenovićem.

„Meni je rokenrol bio bogotražnja. U Njujorku sam se nadao da ću naći slobodu, ali je tamo najmanje ima. I tada i sada SAD je okupirana rasistička država“.

Na pitanje zašto je svet ovakav i zašto smo mi ovakvi kaže da je to zbog toga što nemamo Boga u sebi.

„Mi smo svi veliki licemeri. Imamo Boga na rečima ali to nije dovoljno, on to vidi i on se povlači. Ako nema ljubavi onda je tu mržnja, ako nema svetla tama je tu. Nema sredine. Ako smo mi licemeri onda je jasno kakav je svet“, kaže on.

Mnogi se pitaju kako kaže zašto je to sve Bog dozvolio.

„Zašto je to Bog dopustio da budemo bez njega? On nas je stvorio sa slobodnom voljom, dao nam veliku odgovornost, da činimo sebi i drugima dobro. Mnogi veliki zapadni filozofi su rekli da je Bog ako postoji jedno licemerno biće i tako su otpali od Boga. Uvek postoji mogućnost da se kroz dobre ljude Bog izlije i da čovečanstvu bude bolje. U Svetom pismu to ne piše, tj u Novom zavetu ne piše da će biti bolje. Tu piše da će doći do Otkrovenja, do uništenja univerzuma i formiranje novog univerzuma“, kaže monah Arsenije.

Prema njegovim rečima mi jesmo na tom putu.

„Ali ja nisam neko ko priča o šesticama, katastrofama koje će biti sutra… Mi to ne možemo da znamo. Može da bude sutra ili kroz hiljadu godina. Bog je tolerantan a čovek je spreman još za mnogo veća zla. Nije ovo dno. Ima vremena do dna. Ali polako ali sigurno tonemo“, kaže on.

Iskreno kaže da i u samoj crkvi ima ljudi koji nisu dostojni da tu budu.

„Mnogi ljudi u crkvi su tu samo zbog dobrog položaja. U crkvi nisu anđeli. Oduvek je zemlja bila zalivena krvlju, oduvek su bili ratovi, oduvek je bilo mržnje, oduvek je u crkvi bilo ljudi nedostojnih tog zvanja.“

O porodici, deci…

„Kada sam doneo odluku da budem monah to je bilo to… Nisam imao dilemu. Naravno ima napada strasti ljudske pale prirode. Vidim lepu ženu i zaljubim se. Naravno ne u svetovnom smislu. To je jedan trenutak onog starog Ace. U tome jeste borba. Prve godine monaštva su blagodarne. Čovek ne oseća ni seksualni poriv, ni želju za suprotnim polom, on je potpuno u blaženom rajskom stanju. Ali to nikad ne traje bez prekida. Onda kad blagodet prođe onda se budi stari čovek. E to je borba. I u toj borbi čovek dobija poene kod Boga. Lako bi bilo kad bih bio skroz neosetljiv. To je drugačijeg tipa nego pre ali to je tu prisutno i ko god kaže drugačije, taj laže“, iskreno kaže monah Arsenije Jovanović u intervjuu za FaceTv.

Posle šest godina u Ostrogu on odlazi da obnovi manastir Ribnicu. Nada se da će tamo obnoviti monaštvo i da će napraviti jedna novi duhovni centar.

Izvor: Kurir.rs / FaceTV.ba/ Avalainfo.net