U krsnoj slavi sržno je njeno jezgro: slavski kolač, žito, sveća, čaša vina i tamjan, a sve ostalo je spram mogućnosti. Umereno u svemu – bez preterivanja, jer onda prelazi u greh!

Poslednjih godina Srbi se svim silama vraćaju svojim korenima i padedovskim običajima. Masovno slave krsnu slavu svojih predaka, koju su za vreme komunizma, što slučajno, što namerno smetnuli s uma. Kao da su im „vrane mozak popile“, pa zaboraviše da je krsna slava: žito, slavski kolač, voštana sveća, čaša vina i tamjan, već pradedovsku svetinju počeše da skrnave po kafanama i restoranima, pa čak i hotelima.

Profesor dr. Dimitrije Kalezić mi je uvek skretao pažnju da krsnu slavu treba svetkovati po starinskim običajima.

„Svaki sveštenik u crkvi jasno čita molitvu za osvećenje semena, da Bog blagoslovi kuvano žito koje predstavlja domaćina i ukućane – koje je spremljeno kao žrtva od strane ukućana u slavu Boga. Pored sveca koji se slavi,  moli se Bog i za spasenje ukućana.“

Samo žito koje se donosi u crkvu, ima „nastavak liturgijske žrtve“. Srž same slave treba da bude molitva u crkvi kao i osveštavanje žita i kolača, a nikako bančenje i alkoholisanje do kasno u noć.

„Nakon osvećenja žita i kolača u crkvi, ostatak slave se slavi kako ko može, u zavisnosti od mogućnosti same porodice. Slava se slavi u slavu Boga, to se ne sme zaboraviti“, ističe Kalezić.

PRAVILNO SVETKOVANJE

Nađa Andrejević Keleri