Otkazana premijera monodrame „Šta me snađe“
10. februar 2018.
DANAS SU SVETA TRI JERARHA
12. februar 2018.
U krsnoj slavi sržno je njeno jezgro: slavski kolač, žito, sveća, čaša vina i tamjan, a sve ostalo je spram mogućnosti. Umereno u svemu – bez preterivanja, jer onda prelazi u greh!
Poslednjih godina Srbi se svim silama vraćaju svojim korenima i padedovskim običajima. Masovno slave krsnu slavu svojih predaka, koju su za vreme komunizma, što slučajno, što namerno smetnuli s uma. Kao da su im „vrane mozak popile“, pa zaboraviše da je krsna slava: žito, slavski kolač, voštana sveća, čaša vina i tamjan, već pradedovsku svetinju počeše da skrnave po kafanama i restoranima, pa čak i hotelima.
Profesor dr. Dimitrije Kalezić mi je uvek skretao pažnju da krsnu slavu treba svetkovati po starinskim običajima.
„Svaki sveštenik u crkvi jasno čita molitvu za osvećenje semena, da Bog blagoslovi kuvano žito koje predstavlja domaćina i ukućane – koje je spremljeno kao žrtva od strane ukućana u slavu Boga. Pored sveca koji se slavi, moli se Bog i za spasenje ukućana.“
Samo žito koje se donosi u crkvu, ima „nastavak liturgijske žrtve“. Srž same slave treba da bude molitva u crkvi kao i osveštavanje žita i kolača, a nikako bančenje i alkoholisanje do kasno u noć.
„Nakon osvećenja žita i kolača u crkvi, ostatak slave se slavi kako ko može, u zavisnosti od mogućnosti same porodice. Slava se slavi u slavu Boga, to se ne sme zaboraviti“, ističe Kalezić.
PRAVILNO SVETKOVANJE
Gosti obavezno treba da uzmu slavsko žito i parče slavskog kolača. Sve ostalo, porodica treba da ponudi „koliko je u mogućnosti“, naglašava profesor Kalezić.
Slava ne sme preći u greh, jer u mnogim krajevima slave imaju hotelski nivo. Gosti treba da pojedu, ali ne i da se prejedu. Mogu da popiju čašu, jednu i drugu, ali petu i šestu – nikako. To već prelazi svaku granicu i u greh i slava nikako ne sme da služi za to!
U slučaju smrti bližeg člana porodice treba primeniti makar crkveno obeležavanja slave. „Žito, kolač u crkvi obavezno, a ljudi ukoliko mogu, da obeleže u užem krugu porodice.“
Najveći broj Srba slavi Svetog Nikolu
Kod Srba postoji oko 80 slava, krsnih imena, koji se proslavljaju kao krsna slava. Najveći broj svečara slavi Svetog Nikolu – Nikoljdan (oko polovina).
Zatim, po broju svečara koji ih slave, dolaze Sveti Georgije (Đurđevdan, 6. maj, i Đurđic, 16. novembar), pa Sveti Arhanđel Mihailo (Aranđelovdan, 21. novembar), zatim dolaze Sveti Jovan (Jovanjdan, 20. januar), Sveti Dimitrije (Mitrovdan, 8. novembar), Sveta Petka (Petkovača, 27. oktobar), Sveti Luka (Lučindan, 31. oktobar), Sveti Trifun (Trifundan, 14. februar), Sveti Kozma i Damjan (Vračevi, 14. novembar), Sveti Andrej (Andrejevdan, ), itd.
Nađa Andrejević Keleri
