Ako mislite da ste usamljeni, ovo je molitva svih molitvi za to:
„Gospode Isuse Hriste pomiluj me!“

Ove reči Isusove molitve raširiće Nebesa i približiti vas Hristu. Neko ne zna kako se moli tom molitvom međutim, dovoljno je samo izgovoriti ime Gospoda našeg Isusa Hrista da bi se ono urezalo u vašem srcu.
Sveti Kozma Etolski bilo kuda da je išao i bilo gde da se zaustavljao govorio je ljudima da brojanice ne služe kako bismo uz kafu ubijali vreme sa njima, jer svaki čvorić na brojanici označava reč.

Kada prizivamo ime Gospoda, mi zovemo Hrista k sebi.
Sila te molitve je ogromna, a monasi je izgovaraju celi dan. Da bi postao dobar monah, on ne mora biti usamljen. Dužan je da uvek bude u društvu molitve, a pre svega molitve Isusove. On je obavezan da uvek nosi brojanice u rukama, a pre svega u srcu. Čvorići predstavljaju žudnju, čvorić, ljubav, prinošenje, slavoslavlje, prizivanje tog svetog i svemogućeg imena, imena Gospodnjeg.

– Kuda ti ideš? Zar se vojnik otpravlja u rat bez oružja? – govorio je neko Inoku na Svetoj Gori. Videvši da monah izlazi iz manastira ne uzevši sa sobom brojanice on mu reče – Gde ti ideš bez svojih brojanica? To je tvoje oružje. Brojanice uvek drži u rukama da bi molitva iz ruku prešla u um, a iz uma u srce.

NE IZGOVARAJTE UZALUD IME GOSPODNJE

Kada zovete nekoga po imenu, na primer “Isuse moj!“, „Presveta Bogorodice, pomozi mi!“, „Sveti Anđele!“, „Sveti Nektarije!“, oni će doći jer to ime izražava prisustvo i živi osećaj toga koga zovemo.

Magovi da bi izvršili svoje vračanje, prizivaju imena zlih duhova. Oni takođe prizivaju imena i zli duhovi dolaze.

Tako i Gospod dolazi kada prizovemo ime Hristovo. On dolazi tamo gde smo mi. Ukoliko Hristos dođe tamo gde ste vi, u vašu sobu, ona će se napuniti Njegovim prisustvom a vi ćete shvatiti da pored vas nije samo nameštaj.

U Starom Zavetu postoji zapovest, gde Bog govori – Budi pažljiv! Ne izgovaraj uzalud ime Gospodnje!

– Pre nego Me prizoveš, Ja ću tebi govoriti. Ti ćeš Me pozvati i Ja ću ti reći: „Evo, Ja sam došao! Šta želiš? Reci mi šta hoćeš, da bi Ja to uradio za tebe – govori Gospod Isus Hrist.
A vi njemu odgovarate – Gospode Isuse Hriste, pomiluj me! Ja želim da me Ti pomiluješ.

Sveti Nikodim Svetogorac se obraća ka Hristu u i postojano govori – Isuse, blagodarim Tebi, što si me udostojio velikog dobročinstva i dara umne molitve. To je nešto veliko, to je veliko iskustvo.

Prizvati ime Isusovo je dobro delo. Ukoliko obratite pažnju, uvidećete da i na Svetoj Liturgiji činimo to postojano jer govorimo “Gospode, pomiluj!”

BROJANICE NE SLUŽE ZA DEMONSTRACIJU I ŠEPURENJE

Ako imate brojanice, nosite ih sa sobom i držite ih u ruci. Zatim ih dovedite u loše stanje, istanjite ih do niti, ali samo pazite da ih niko ne primeti. Kada držite brojanice i molite se, onda samo vi, Bog i vaš duhovnik znate o tome.

Šta radite, kako radite, da li ste nešto osetili, plačete li, imate li osećaj Božijeg prisustva, to je sve vaša stvar.

Brojanice ne treba pokazivati, one nisu za demonstraciju i šepurenje, nisu za to da bismo od sebe pravili velikane. Pomoli se u tajnosti, stavi u svoj um, duboko u svoju dušu, ureži unutra to ime: „Isuse moj, Hriste moj“.
Govorite u sebi – „Isuse moj, Hriste moj, Bože moj, Gospode moj“ – samo ne formalno, tehnički, sistematski, hladno i monotono. Ne kao da ispunjavate neki metod ili taktiku, već dajte svoje srce.

Molitva zahteva ljubav, silnu želju, zahteva ljude zaljubljene u Hrista, u istinu, u svetitelje, u Crkvu, u Nebeski svet.

Izvor: Telegraf.rs/Avalainfo.net