DANAS SU ZADUŠNICE I JEDAN VELIKI PRAZNIK: Obavezno se umite svetom vodicom i očistićete telo i izlečiti se od svih bolesti…

Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen Svetom caru Konstantinu i njegovoj majci carici Jeleni.

Konstantin Flavije Valerije, potonji car Konstantin Prvi, rođen je 274. u Naisusu (Nišu), od oca Konstancija Hlora i majke Jelene. Posle smrti oca, 306. godine, od vojske je proglašen za avgusta (savladara) severozapada Rimskog carstva. Iako mnogobožac, bio je blag prema hrišćanima.

Odmah po dolasku na presto, imao je car Konstantin tri velika neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajni krst kao znak pobede, uz reči: “Ovim pobeđuj”! On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao svoju veliku pobedu. Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana.

Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti. Posle toga strašna bolest nestala je sa njegovog tela.

Sveta Jelena, careva majka, radila je mnogo za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu pronašla je Časni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja Hristovog na Golgoti, a potom i mnoge druge crkve u Svetoj Zemlji (Izraelu).

U svojoj 80. godini umrla je ova sveta žena 327. godine, a car Konstantin poživeo je još deset godina posle svoje majke. Umro je u gradu Nikomidiji 337. godine, a sahranjen u crkvi Svetih apostola u Carigradu.

Njihov kult je posebno negovan kod Grka i Rumuna. Što je kod Srba Sveti Sava, kod Grka je car Konstantin. Kod Srba postoje porodice koje slave današnji praznik kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu današnji dan proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koje danas drže zavetnu slavu i nose litije.

U čast caru Konstantinu, danas valja otići u crkvu i zapaliti sveću za mučenike koji su svoj život dali u odbrani hrišćanstva. Takođe, veruje se da ako se na današnji dan tri puta umijete svetom vodicom, očistićete telo i izlečiti bolesti koje vas muče.

Istog dana ove godine, obeležavaju se i Duhovske zadušnice. Izađite na groblje i upalite sveću za dušu najmilijih koji više nisu sa nama. Ponesite malo rakije ili vina, malo hrane, i sve to na kraju podelite sirotinji.

Zapamtite – pre nego što čašu prinesete ustima da biste popili za dušu pokojnog, malo prospite na zemlju uz i recite: “Bog da prosti dušu (ime umrlog), nek mu je laka zemlja.”

Prema narodno verovanju, sveća upaljena na zadušnice više vredi od svih drugih koje se pale za dušu pokojnika tokom godine. U istočnoj Srbiji se čak verovalo da sveća upaljena na zadušnice gori sve do sledećih zadušnica, i da će mrtvi godinu dana biti u mraku ako im ne upalite sveću na zadušnice.

Tropar, glas 8

Videvši znak Krsta Tvoga na nebu, i kao Pavle primivši poziv ne od ljudi, među carevima apostol Tvoj, Gospode, carstveni grad položi u ruke Tvoje: Čuvaj ga uvek u miru, molitvama presvete Bogorodice, Jedini Čovekoljupče.

Nađa Keleris