Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Vozdviženje Časnog Krsta – Krstovdan, sećanje na događaj kada je pronađen krst na kojem je raspet Isus Hristos

Časni Krst je pronašla carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, kada je bila na poklonjenju Hristovom grobu u Jerusalimu. Nakon što je preuzeo vlast nad celim Rimskim carstvom, car Konstantin Veliki želeo je da obnovi hrišćanske svetinje u Svetoj zemlji. Jedna od najvećih želja Svetog cara Konstantina i njegove majke, Svete carice Jelene, bila je da pronađu Časni Krst na kojem je bio raspet Isus Hristos. Carica Jelena je nakon mnogo muke i truda uspela da dozna gde se nalazi Časni Krst i naredila je da se kopa zemlja.

Nakon izvesnog vremena, kopači osetiše divan miris iz zemlje, a nedugo zatim otkopaše i tri krsta, tablicu na kojoj je pisalo „Isus Nazarećanin, car Judejski“ i klinove kojima je bio prikovan za Krst.

Ne mogavši da razaznaju na kojem je tačno krstu bio raspet Hristos, dosete se da na mrtvaca, čija je pogrebna povorka prolazila, polože sva tri krsta. Kada je Časni Krst dotakao telo mrtvaca, on je vaskrsao, a Krst je odnesen na Golgotu.

Na vest da je Časni Hristov Krst pronađen, okupilo se mnoštvo naroda – svi su želeli da ga vide, dodirnu i celivaju. Patrijarh Makarije odlučio je da podigne Krst na jedno uzvišenje.

Prvo uzdizanje, Vozdviženje, Časnog Krsta dogodilo se 326. godine i od tada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog Vaskrsenja koji je carica Jelena potom podigla na Gologoti.

Taj dan se slavi kao Krstovdan, jedan od najznačajnijih praznika u godini.

I pored njene želje da ta relikvija ostane netaknuta, vekovima je od Časnog Krsta uzimana čestica po čestica i raznošena po celom svetu. Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove Časnog Krsta.

Praznik je obeležen crvenim slovom i na taj dan se obavezno posti, a mnogi vernici jedu samo hleb i grožđe.

Jesenji Krstovdan se uvek obeležava 14. septembra po starom, odnosno 27. septembra po novom kalendaru.

Inače, na ovaj, jesenji Krstovdan se bere i sveti bosiljak. Ova biljka je u našem naordu poznata kao „Božja“ i veoma je važna za naše običaje. Kažu da se prvo sadi bosiljak, pa tek onda druge biljke i cveće.

Neka nas sveblagi Gospod okrili Svojom blagodaću i osnaži silom Časnoga Krsta da bismo mogli uvek s radošću uznositi hvalu Njemu sa jedinorodnim Sinom Njegovim i Svesvetim i blagim i životvornim Duhom vavek. AMIN.

Tropar, glas 1.

Spasi Gospode narod Svoj i blagoslovi nasleđe Svoje, daruj pobedu svim Pravoslavnim Hrišćanima nad njihovim protivnicima i sačuvaj Krstom Tvojim narod Tvoj.

Nadja A. Keleri