Vernici smatraju da će bolesni ozdraviti, ako im se Arhangel Mihail pojavi iznad glave

Arhangel Mihailo je vođa nebeskih vojski koji se uvek javljao na mestima na kojima se javljala i Bogorodica, tako da predstavlja nebesku silu i zaštitu na zemlji.

Po crkvenom predanju, anđeo Mihailo je prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava „onog koji je kao Bog“. Na grčkom jeziku reč „arhi“ znači glavni, prvi, a „angelos“ znači vesnik, anđeo.

Prvi među arhangelima Arhangel Mihailo na ikoni predstavlja se kao borac – vojvoda, sa mačem ili kopljem u ruci, a narodno verovanje smatra da on dolazi i uzima ljudske duše, kad je kome kucnuo čas.

Na ikoni se ponekad predstavlja kako je pobedio Denicu, okovao ga verigama i stao mu nogom za vrat. On se smatra čuvarem vere pravoslavne i borcem protiv jeresi. Mnoga su narodna verovanja ο ovom anđelu. Kažu da on obilazi sve bolesnike i ako stane kod nogu – nije dobro, a ako je kod glave – bolesnik će ozdraviti.

Slavi se u jesen, a po narodnom verovanju to je zato što kad su sveci delili uloge, Arhangel Mihailo dobio je jesenje i zimsko vreme – vreme zime i zimskih teškoća. Govori se da u ovo vreme Arhangel luta svetom obučen u prosjaka da izgrdi nevernike i pomogne nevoljnicima.

Jedno narodno verovanje kaže da se prema vremenskim uslovima na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Kaže se: kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća!

Zato, ako ujutru bude vedro, čeka nas godina puna sunca, a ukoliko bude oblačno i tmurno, biće mnogo padavina, i godina bez mnogo sunčanih i lepih dana. Čim ustanete, pogledajte u nebo, i saznaćete kakva godina je pred nama.

U nekim krajevima Srbije, ovaj anđeo se slavi i kao zaštitnik stočara jer se veruje da samo on može oterati vukove.

Postoji verovanje i običaj kod mnogih hrišćana koji slave svetog Mihaila, da pošto ga smatraju živim svetiteljem, ne spremaju žito, što je neopravdano i netačno. Neophodno je pripremiti žito za slavu, jer svi svetitelji i svi umrli živi su pred Bogom.

Da li će Aranđelovdan biti proslavljen uz posnu ili mrsnu trpezu, zavisi od toga na koji dan pada. Ako pada u sredu ili petak, onda treba da bude posna, a žito je obavezno.

„Žito za slavu se ne donosi za sveca već za naše upokojene pretke“, ističe sveštenstvo SPC.

Nađa A. Keleris