Badnji dan označava početak najsvečanijih priprema u pravoslavnom kalendaru – uvod u Božić, praznik rođenja Isusa Hrista. Iako se način života menjao, a mnogi običaji prilagođavali savremenom vremenu, suština Badnje večeri ostala je ista: porodično okupljanje, mir i duhovna priprema.

Veruje se da ono što se nađe na badnjoj trpezi utiče na zdravlje, slogu i napredak doma u godini koja dolazi. Zato domaćice pripremaju isključivo posna jela, a prema starom običaju, hrana se ne sklanja sa stola sve do Božića.

Duhovna atmosfera Badnje večeri

Badnje veče nije obična večera. To je veče tišine, sabranosti i zajedništva. Po narodnom verovanju, tog dana se ne ide u goste niti se gosti dočekuju – svi ukućani treba da budu pod istim krovom. Smatra se da takvo okupljanje simbolično obezbeđuje jedinstvo porodice tokom cele naredne godine.

I način postavljanja trpeze ima duboko značenje. Sto se ne priprema kao za svakodnevni obrok, već kao deo obreda koji podseća na Vitlejemsku pećinu i skromne uslove u kojima je Hristos rođen.

Slama, orasi i simbolika skromnosti

Pre nego što se na sto raširi stolnjak, domaćin ili domaćica posipaju slamu po podu prostorije u kojoj se večera, dok se manji deo stavlja i ispod stolnjaka. Slama predstavlja jasle i simbol je poniznosti i skromnosti.

U pojedinim krajevima Srbije postojao je i običaj da se ispod stola postavi metalni predmet, poput veriga ili raonika, na koji ukućani stavljaju noge, verujući da će to doneti čvrstinu, zdravlje i snagu porodici. U gradovima se ovaj običaj danas retko praktikuje, ali je ostao zapisan u narodnoj tradiciji.

Sveća i zelena pšenica – srce badnje trpeze

Na sredini stola nalazi se božićna sveća. Pali se nakon unošenja Badnjaka i izgovaranja molitve. Njena svetlost simbolizuje Hristovo učenje koje razgoni tamu i donosi duhovno prosvetljenje.

Uz sveću stoji i posuda sa zelenom pšenicom, najčešće posađenom na Svetog Nikolu ili Svetu Varvaru. Pšenica, koja niče usred zime, predstavlja obnovu života, nadu i vaskrsenje, kako prirode, tako i čovekove duše.

Pravila i zabrane koje se poštuju na Badnje veče

Nož se ne koristi

Jedno od najpoznatijih verovanja kaže da se na Badnje veče ne koriste oštri predmeti. Hleb se lomi rukama, riba jede viljuškom ili prstima, a voće se ne seče. Smatralo se da nož simbolizuje sukob i da bi njegovo korišćenje moglo doneti svađe i narušiti zdravlje ukućana.

Sto se ne rasprema

U mnogim domaćinstvima trpeza ostaje postavljena tokom cele noći. Verovanje kaže da tada duše predaka dolaze u dom i „posećuju“ porodicu. Hrana se uklanja tek ujutru, na Božić.

Ne pozajmljuje se ništa

Na Badnji dan i Badnje veče iz kuće se ništa ne iznosi – ni so, ni brašno, ni novac. Smatra se da bi time sreća i blagostanje „izašli“ iz doma. Ovo je i vreme kada se vraćaju dugovi i zatvaraju stare obaveze.

Ne spava se rano

Iako danas retko ko striktno poštuje ovo pravilo, stari običaj nalaže da se na Badnje veče ne ide rano na spavanje. Verovalo se da će onaj ko zaspi pre ponoći biti trom i lenj tokom cele godine.

Najčešća pitanja o Badnjem večeru

Da li se posti na vodi ili na ulju?

Crkvena pravila dozvoljavaju ulje i vino na Badnji dan, iako se radi o strogoj postnoj sedmici. Prebranac, riba i druga jela mogu se pripremati na ulju. Suština posta nije u samoj hrani, već u uzdržanju, skromnosti i miru.

Šta ako Badnje veče provodim sam/a?

Iako je praznik porodičan, samoća nije razlog za tugu. Postavite trpezu, upalite sveću i pročitajte molitvu. Badnje veče je, pre svega, duhovni susret – i u tom smislu čovek nikada nije sam.

Šta se radi sa ostacima hrane?

Hrana sa badnje trpeze se ne baca. U selima se daje životinjama, dok se u gradovima mrvice mogu prosuti pticama ili vratiti prirodi kroz saksije sa cvećem. Bacanje u đubre smatra se lošim znakom.

Da li se tokom večere pije voda?

Po starom običaju, tokom večere se pije samo crno vino, dok se voda pije nakon obroka. Ovo verovanje nema crkveno utemeljenje i danas se smatra isključivo narodnim predanjem – voda je, naravno, dozvoljena.

Da li su dozvoljeni slatkiši?

Industrijski slatkiši nemaju mesto na tradicionalnoj trpezi. Med, orasi, suvo voće i posne pite sa bundevom ili višnjama smatraju se jedinim primerenim poslasticama. Naglasak je na jednostavnosti i prirodnim namirnicama.

Nadja Keleris /Avalainfo.net