Srpska pravoslavna crkva (SPC) i njeni vernici danas obeležavaju Svetog velikomučenika Georgija – Đurđevdan, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, kojim se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. 

U pravoslavnom kalendaru ovaj dan je označen crvenim slovom, a ovogodišnji je pao tokom trodnevne žalosti u Srbiji. Sveti Đorđe je svojim praznikom svakako zauzeo mesto starog srpskog božanstva plodnosti Jarila i njegovog praznika. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se desilo 23. aprila 303. godine.

Praznik prepun običaja

Postoji mnogo običaja koji su u vezi sa ovim praznikom. Uglavnom se tiču ljubavi, plodnosti, zdravlja… Maj mesec se smatra granicom između zime i leta, a sve ritualne radnje koje se vrše vezane su za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve. Prema narodnom verovanju oni koji u maju okite vrata, prozore i čitavu kuću raznim biljem imaće plodnu godinu.

Najvažniji običaji: plete se venac od biljaka i kupa se u reci. Veče pre Đurđevdana potrebno je da skupite zelene grančice i da napravite venac koji ćete okačiti na vrata. To se radi da bi godina bila uspešna, a u nekim krajevima kićenje se obavlja sutra rano ujutru. Mnogi kupuju venčiće, ali možete ih i sami napraviti i to od đurđevka. Pored đurđevka koristi se i drugo cveće, uglavnom poljsko, kao što je kopriva, grab (da se grabe svi oko neudatih devojaka i neoženjenih momaka), dren (za zdravlje) i crveni konac (protiv uroka). Takođe biljke koje možete koristiti su i selen, vrba, zelena pšenica… Venčiće možete okačiti na ulazna vrata, baciti na krov ili staviti na kapiju.

Uoči Đurđevdana morate se umiti vodom koja ima dren, zdravac, grab, i na kraju crveno jaje od Vaskrsa. Stavi se pod ružu u bašti da prenoći, a sutradan ujutru se umijete tom vodom. Sutradan, svako iz kuće se umiva i želi nešto sebi od onoga što je u toj vodi, znači ili da se udate, da budete zdravi, jaki…
Značaj ima i kupanje u reci (pre Sunca). A da bi bili zdravi i jaki, i ljudi su se kitili cvećem.
Na Đurđevdan ne valja spavati, „da ne bi bolela glava“, a ako je neko spavao „onda na Markovdan da spava na tom istom mestu“. Smatra se da na Đurđevdan deluju veštice i druge zle sile, zbog čega su seljaci palili velike vatre „da bi zaštitili sebe i selo“.

Običaji vezani za Đurđevdan se vrše pre izlaska sunca, i to često na reci, što svakako ima svoj magijski značaj.

Nađa A. Keleris