AKATIST Presvetoj Bogorodici u čast njene ikone UMEKŠANJE ZLIH SRCA

(čita se za smirivanje neprijatelja i svih onih koji nam zlo žele u ophođenju prema nama)

Kondak 1.

Tebi, izabranoj Djevi Mariji, uzvišenijoj od svih kćeri zemaljskih, Majci Sina Božijeg, Koga za spasenje sveta predade, sa umilenjem kličemo: pogledaj na mnogožalosno življenje naše, opomeni se tuga i bolesti koje si i sama pretrpela, jer si, kao i mi, na zemlji rođena, i saučestvuj sa nama po milorđu svome, da bismo Ti klicali:
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Ikos 1.

Angeo vitlejemskim pastirima objavi rođenje Spasitelja sveta i sa njim mnoštvo nebeskih sila poslavi Boga, pevajući: „Slava na visini Bogu, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja!“. A Ti, Mati Božija, ne imajući gde glavu Svoju skloniti, jer ne beše mesta u gostionici, rodila si u pećini Svog Sina Prvenca i, povivši Ga pelenama, u jasle Ga položila. Zato, znajući za žalost srca Tvoga, kličemo Ti:
Raduj se, jer si dahom Svojim Sina Svoga Prvenca zagrejala!
Raduj se, jer si Prevečnog Mladenca u pelene povila!
Raduj se, jer si Onoga Koji vaseljenu nosi mlekom Svojim hranila!
Raduj se, jer si pećinu u nebo pretvorila!
Raduj se, jer si presto Heruvima postala!
Raduj se, jer si u rađanju i nakon rađanja Djeva ostala!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 2.

Videvši Prevečnog Mladenca kako povijen leži u jaslama, pastiri, koji su u Vitlejem došli da Mu se poklone, rekoše šta im je Angeo o Detetu govorio, a Marija čuvaše sve te reči u srcu svome. A kada prođe sedam dana, beše obrezan Isus po zakonu Izrailjskom, kao dete osam dana staro. Pevajući strpljenju i smirenju Tvome, Bogorodice, večnome Bogu kličemo: Aliluja!

Ikos 2.

Imajući razum utvrđen u Bogu i čuvajući zakon Gospodnji, u četrdeseti dan, kada se navršiše dani za očišćenje, vi donesoste Isusa u Jerusalim, kao roditelji Njegovi, da Ga stavite pred Gospoda i prinesete za Njega žrtvu, kao što je rečeno u Zakonu Gospodnjem. Stoga mi Ti ovako kličemo:
Raduj se, jer si Stvoritelja vaseljene zbog ispunjavanja zakona u Jerusalimski hram donela!
Raduj se, jer te je tamo starac Simeon radosno susreo!
Raduj se, Jedina Čista i Preblagoslovena među ženama!
Raduj se, jer si Krst svoj, žalostima preukrašen, sa smirenjem nosila!
Raduj se, jer volju Božiju nikada nisi prekršila!
Raduj se, jer si nam sobom smirenje i trpljenje pokazala!
Raduj se, Sasude, ispunjen blagodaću Duha Svetoga!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 3.

Silom višnjom osnažena beše, Mati Božija, kada ču reči starca Simeona dok je govorio: „Gle, Ovaj leži da mnoge obori i podigne u Izrailju i da bude znak protiv koga će se govoriti. A i tebi samoj probošće mač dušu, da se otkriju pomisli mnogih srca“. I velika žalost probode srce Bogorodičino, i sa tugom uskliknu Bogu: Aliluja!

Ikos 3.

Hitajući da pogubi Dete, Irod naredi da se pobiju sva deca u Vitlejemu i okolini njegovoj, od dve godine i mađa, po vremenu koje je doznao od mudraca, ali po zapovesti Božijoj, preko Angela datoj u snu starcu Josifu, pobeže čitava sveta porodica u Egipat i ostade tamo sedam godina, do smrti Irodove. Zbog toga Ti sa umilenjem kličemo:
Raduj se, jer si sve teskobe u tuđini podnela!
Raduj se, jer se svi idoli u zemlji Egipatskoj srušiše, ne mogavši da podnesu moć Sina Tvoga!
Raduj se, jer si među bezbožnicima sedam godina živela!
Raduj se, jer si se sa Prevečnim Mladencem – Dečakom i sa obručnikom Svojim u Nazaret vratila!
Raduj se, jer si kraj starca Josifa drvodelje u siromaštvu živela!
Raduj se, jer si sve vreme svoje u radu provodila!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 4.

Bura žalosti obuze Prečistu Majku, kada, vrativši se iz Jerusalima, ne nađe usput Dete Isusa. Toga radi, Ona i pravedni Josif vratiše se da ga traže i posle tri dana nađoše Ga u hramu gde sedi među učiteljima i sluša ih i pita. I reče Mu Mati Njegova: „Sine! Što učini nama tako? Evo otac Tvoj i ja sa strahom Te tražismo“. A On im reče: „Zašto ste me tažili? Zar ne znate da treba da budem u onome, što pripada mome Ocu?“. I Majka Njegova čuvaše sve reči ove u srcu svome i klicaše Bogu: Aliluja!

Ikos 4.

Mati Božija čula je kako Isus prođe čitavom Galilejom, učeći po zbornicama, propovedajući Jevanđelje o Carstvu i isceljujući svaku bolest i svaku ranu na ljudima. Prođe glas po čitavoj Siriji i dovedoše Mu one koji bolovaše od raznih bolesti, strastima i demonima obuzete, kao i uzete i On ih isceljivaše. A Ti, Mati Božija, znajući proročanstva, u srcu sa žalošću osećaše da će uskoro doći čas, kada će Sin Tvoj Sebe prineti na žrtvu za grehove sveta. Zbo toga Te, mnogostradalna Mati, veličamo i kličemo:
Raduj se, jer si Sina Svoga na služenje narodu judejskom predala!
Raduj se, u srcu žalosna, ali volji Božijoj pokorna!
Raduj se, jer si svet od potopa grehovnog spasila!
Raduj se, jer si glavu drevne zmije zgazila!
Raduj se, jer si Sebe na žrtvu Bogu prinela!
Raduj se, jer je Gospod s Tobom, Blagoslovena!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 5.

Propovedajući Carstvo Božije na zemlji, Isus izobličavaše gordost fariseja, koji su sebe smatrali pravednima. Slušajući Njegove priče, razumeše da o njima govori i htedoše da Ga uhvate, ali se uplašiše naroda, budući da Ga smatrahu za proroka. Znajući sve ovo, Bogorodica, beše žalosna zbog ljubljenog Sina i, strahujući da Ga ne ubiju, sa tugom klicaše: Aliluja!

Ikos 5.

Neki od Judeja, videvši vaskrsenje Lazarevo, odoše kod fariseja i ispričaše im šta učini Isus. I reče Kajafa, koji te godine beše poglavar sveštenički: „Bolje je da jedan čovek umre za narod, nego da sav narod propadne“. I od toga dana dogovaraše se da Ga ubiju. Mi, pak, Tebi, Prečista kličemo:
Raduj se, jer si Spasitelja sveta rodila!
Raduj se, Ti koja si razlog našeg spasenja!
Raduj se, jer si od rođenja za Majku našeg Spasa izabrana!
Raduj se, Majko Božija, za stradanje određena!
Raduj se, Blagoslovena, jer si Carica Nebeska postala!
Raduj se, jer se uvek za nas moliš!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 6.

Budući najpre propovednik reči Božije, a zatim izdajnik Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice Apostola, ode kod prvosveštenika da bi im Učitelja svoga predao. A oni, kada to čuše, veoma se obradovaše i obećaše da će mu dati srebrnjake. A Ti, Majko Božija, žalosna zbog svog ljubljenog Sina, sa gorčinom Bogu klicaše: Aliluja!

Ikos 6.

Zablista poslednja večera učenicima Hristovim i na njoj im Učitelj opra noge, ukazujući im Samim Sobom na smirenje, rekavši: „Jedan od vas izdaće Me, onaj koji sa Mnom jede“. A mi, stradajući sa Majkom Božijom, ovako Njoj kličemo:
Raduj se, mukama srca iscrpena!
Raduj se, jer si sve u ovoj dolini mnogožalostivoj podnela!
Raduj se, jer si u molitvi spokoj nalazila!
Raduj se, svih tužnih radosti!
Raduj se, uteho naša u žalosti!
Raduj se, jer nas iz blata grehovnog spasavaš!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 7.

Želeći da pokaže ljubav Svoju prema ljudskom rodu, Gospod Isus Hristos na Tajnoj večeri blagoslovi i prelomi hleb i dade ga svojim učenicima i Apostolima, govoreći: „Primite, jedite, ovo je Telo Moje“. I uzevši časšu i davši hvalu, pruži im je govoreći: „Pijte iz nje svi, ovo je Krv Moja Novoga Zaveta, Koja se za mnoge proliva za otpuštenje grehova“. Blagodareći Milostivom Bogu za Njegovo neizrecivo milosrđe prema nama pevamo Mu: Aliluja!

Ikos 7.

Novo znamenje milosti Svoje objavi Gospod učenicima Svojim, kada obeća da će im poslati Utešitelja, Duha Istine, Koji od Oca ishodi i Koji će o Njemu svedočiti. Tebi, Majci Božijoj, dva pua Duhom Svetim osveštanoj, kličemo:
Raduj se, Duha Svetoga obitavalište!
Raduj se, svesvetla ložnice!
Raduj se, prostrani dome Boga Reči!
Raduj se, jer se Božanstveni biser u Tebi stvorio!
Raduj se, jer si nam Rođenjem Svojim rajske dveri otvorila!
Raduj se, jer si nam Sobom znamenje milosti Božije projavila!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 8.

Čudno nam je i tužno da slušama kako Juda Iskariotski poljubcem izdade Učitelja svoga i Gospoda, a čete i vojvode i sluge judejske Isusa uhvatiše, svezaše Ga i odvedoše, najpre prvosvešteniku Ani, a onda i Kajafi, poglavaru svešteničkom. A Mati Božija, očekujući smrtnu presudu Sina svoga Ljubljenog, klicaše Bogu: Aliluja!

Ikos 8.

Od Kajafe, Judeji odvedoše Isusa u sudnicu kod Pilata i rekoše za Njega da je zločinac. A Pilat, ispitavši Ga, reče kako nijedne krivice na Njemu ne nađe. Mi Ti, Bogomati, ovako kličemo:
Raduj se, jer ti je srce bolom izmučeno!
Raduj se, jer si zbog Sina Svoga suze prolivala!
Raduj se, jer si sve, kao prava sluškinja Božija, bez roptanja podnela!
Raduj se, jer si uzdisala i jecala!
Raduj se, Carice Nebesa i zemlje, jer molitve slugu Svojih prihvataš!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 9.

Svi naraštaji veličaju Tebe, Časniju od Heruvima i neuporedivo Slavniju od Serafima, Vladičicu i Majku Izbavitelja našega, jer si Rođenjem Svojim čitavom svetu radost donela, a zatim i veliku žalost doživela, kada si Sina Svoga ljubljenog videla predatog porugama, udarcima i smrti. Mi Ti, pak, Prečista, umilno pojanje prinosimo, pojući svemoćnom Bogu: Aliluja!

Ikos 9.

Svi rečiti govornici ne mogu iskazati sva stradanja koja Si, Spasitelju naš, podneo kada vojnici trnov venac ispletoše i na glavu Tvoju staviše, a rizu skerletnu Ti obukoše, govoreći: „Zdravo, Care Judejski“, i po obrazima Te udarahu. A mi, saosećajući u stradanjima Tvojim, Majko Božija, ovako Tebi kličemo:
Raduj se, Ti koja si gledala kako muče Onoga, Koga si mlekom Svojim hranila!
Raduj se, jer si Ga u skerletnu rizu odevenog i novim vencem krunisanog videla!
Raduj se, jer si u stradanju Njegovom učestvovala!
Raduj se, jer si videla kako Ga svi učenici Njegovi ostaviše!
Raduj se, jer si gledala kako Ga sudije nepravdno osudiše!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 10.

Želeći da spase Isusa, Pilat reče Judejima: „Naš je običaj da vam jednog pustimo, hoćete li da vam pustim Cara Judejskog?“. A svi oni, uzvikujući, govorahu: „Ne Njega, nego Varavu!“. Pojući o velikom milosrđu Božijem, radi koga Sina Svoga Jedinorodnog na krsnu smrt predade, da bi nas od večne smrti iskupio, kličemo Mu: Aliluja!

Ikos 10.

Tvrđava i bedem budi, Vladičice, nama, od žalosti i bolesti iznemoglim, jer si i Ti sama stradala, slušajući Judeje kako viču: „Raspni Ga!“. A sada usliši nas koji Ti kličemo:
Raduj se, jer otireš svaku suzu onima koji od zlobe stradaju!
Raduj se, jer si nam suzu umilenja darovala!
Raduj se, jer grešnike koji propadaju spasavaš!
Raduj se, nepostidna Zastupnice hrišćana!
Raduj se, jer nas od strasti izbavljaš!
Raduj se, jer skrušenom srcu utehu daruješ!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 11.

Sveumilno pojanje Spasitelju sveta prinosimo, jer je dobrovoljno na stradanje pošao i Krst Svoj na Golgotu poneo da bi Ga raspeli. Kod Krsta Isusovog stajahu Mati Njegova, Marija Kleopova i Marija Magdalina. Videvši gde stoje Njegova Mati i učenik koga ljubljaše, Isus Majci Svojoj reče: „Ženo, evo Ti sina!“: a zatim reče učeniku: „Evo ti Majke!“. I od toga časa uze je učenik k sebi. A Ti si, Majko Božija, videvši na Krstu Sina i Gospoda svoga kako strada, sa bolom klicala Bogu: Aliluja!

Ikos 11.

„Svetlosti moja i Bože Prevečni, Tvorče svih tvari, Gospode, Koji muke na Krstu trpiš“.- Prečista Djeva plačući govoraše o čudesnom rođenju Tvome: „Sine Moj, bejah uzveličana više od svih drugih majki, ali sada, avaj meni, vidim Te raspetog i utroba se moja razdire“. A mi, prolivajući suze dok Tebe slušamo, kličemo:
Raduj se, jer si radosti i veselja lišena!
Raduj se, jer si dobrovoljno stradanje Sina Svog na Krstu gledala!
Raduj se, jer si Čedo Svoje ljubljeno izranavljeno videla!
Raduj se, Ovčice, jer si gledala Čedo Svoje kao Jagnje na zaklanje vođeno!
Raduj se, jer si Izbavitelja od rana duševnih i telesnih prekrivenog ranama videla!
Raduj se, jer si Sina Svoga, vaskrslog iz mrtvih, ugledala!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 12.

Blagodat Svoju podari nam, Svemilostivi Spasitelju, jer Si na Krstu Duh Svoj ispustio i priznanicu koja beše protiv nas pocepao. „Svetlost moja blaga, Bog moj, na krstu se ugasi“. A Djeva, jecajući govoraše: „Pohitaj Josife, k Pilatu da ti dozvoli da sa drveta Učitelja Tvoga skineš. Videvši Te izranavljenog i nagog na Krstu, bez ikakve slave, Čedo Moje, dušu Moju mač probode, po proročanstvu pravednog Simeona“- provide Mati Božija, kličući: Aliluja!

Ikos 12.

Pojući o milosrđu Tvome, Čovekoljupče, klanjamo se obilju milosti Tvoje, Vladiko, jer: „Želeći da stvorenje Svoje spaseš, samog si Sebe smrti predao“, reče Prčista. Vaskrsenjem Tvojim, Spase, pomiluj sve nas, koji Prečistoj Majci Tvojoj sa umilenjem kličemo:
Raduj se, jer si mrtvog i bez daha preblagog Gospoda gledala!
Raduj se, jer si Telo Sina Svoga ljubljenog celivala!
Raduj se, jer si Svetlost Svoju kao nagog i izranavljenog mrtvaca videla!
Raduj se, jer si Svetlost Svoju u grob položila!
Raduj se, jer si novom plašatnicom Telo Njegovo obavila!
Raduj se, jer si Njega Vaskrslog videla!
Raduj se, mnogožalostiva Majko Božija, jer tugu našu u radost pretvaraš!

Kondak 13.

O, mnogoopevana Mati, iznemogla od žalosti pod Krstom Sina Tvoga i Boga, pogledaj na suze i uzdahe naše i izbavi od žalosti, bolesti i večne smrti sve koji se uzdaju u neizrecivo Tvoje milosrđe i kliču: Aliluja!
(Ovaj Kondak se čita triput, a onda Ikos 1. i Kondak 1.)
MOLITVA Presvetoj Bogorodici u čast njene ikone UMEKŠANJE ZLIH SRCA
O, Mnogostadlana Majko Božija, Uzvišenija od svih kćeri zemaljskih po čistoti Svojoj i po stradanjima koja si na zemlji podnela, primi mnogobolne uzdahe naše i sačuvaj nas pod krovom milosti Svoje. Jer, drugog utočišta i toplog zastupništva osim Tebe ne znamo i imajući smelosti pred Onim Koji je od Tebe rođen pomozi nam i spasi nas molitvama Svojim, da bismo bez spoticanja stigli do Carstva Nebeskog, gde ćemo sa svetim pevati u Trojici Jedinome Bogu sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

TROPAR Presvetoj Bogorodici u čast njene ikone UMEKŠANJE ZLIH SRCA

Umekšaj naša zla srce, Bogorodice, napade onih koji nas mrze odagnaj i svaku teskobu duše naše razreši. Na Tvoju svetu ikonu gledamo, stradanjima se Tvojim i milošću Tvojom prema nama ražalošćujemo i rane Tvoje celivamo a od strela, naših koje Te ranjavaju, strahujemo. Ne dozvoli nam, Mati milosrdna, da od tvrdoće srca svoga i tvrdoće srca bližnjih naših stradamo, jer Ti vaistinu jesi zlih srca umekšavanje.

Nađa Andrejević Keleri