„Poslednjih meseci o meni ste čuli mnogo toga. Od toga za šta me optužuju, traže i izmišljaju do toga da umesto Ridžens ulicom prolazim Crvenim trgom. Sve može ljudski um da izmisli, pogotovo da slaže u muci, da zaboravi sve što je bilo i kako je bilo samo da bi sačuvao sebe, svoje privilegije i utolio halapljivu želju za moću. Sve to rade u našoj i njihovoj zemlji njih nekolicina koji su umislili da je Crna Gora samo njihova, privatni posed Prvoga i njegove familije.
Na tom njihovom posedu oni sebi daju za pravo sve, pa i to da organizuju hajke i političke progone svojih protivnika i neistomišljnike, da u taj progon uključe svoje medije servirajući laži i poluitine, ali i da mafiju pozovu u pomoć da me vreba na ulicama Londona. Dugo sam živio u zabludi da tako možda mora. Crna Gora je oduvek volela gospodare, da im služi i kliče sve dok je ne napuste i ostave same sve svoje podanike od kojih su skrivali tajne, imovinu, bogastvo i planove. I danas je tako. Pokazalo se da se ništa nije promenilo ni sa „demokratskim gospodarom“ Crne Gore o čijim tajnama, dvostrukom životu i skrivenom bogatstvu ovih dana svedočim. Ne bez rizika po moju sigurnost, ali bez straha. Ne smeta mi što mi je život ugrožen i što sada živim pod posebnim uslovima, jer je došlo vreme da se sazna puna istina o svemu. Posebno o njemu.
Zašto sam u sve ovo krenuo? Neko kaže iz straha jer su nam oduzeli sve, a onda sam i ja došao na red. Ne, jer su u današnjoj Crnoj Gori sigurniji oni koji ćute nego oni koji govore. Jednostavno je, odlučio sam da se suprotstavim. Hoću da se oduprem besprizornom političkom progonu koji je pokrenut da bi mi lakše oteli ono što sam stvarao 30 godina. Borim se jer sam, iako sam dugo boravio u inostranstvu, svo znanje, međunarodne kontakte i kapaciete, uložio u Crnu Goru.
Odbio sam njihove ponude da pregovaramo. Ja nijesam bez odgovornosti jer sam bio u njihovom društvu. Baš kao i oni u mom, iako bi to oni sada najrađe izbrisali. Zato sam odlučio da me istina vodi i da je podijelim sa Vama. Ne izmišljena i sebična istina već jedina prava, dokumentovana istina. Istina koja oslobađa od straha i zavisnosti sve nas i zarobljenu Crnu Goru, od jedne familije i njene svemoći. Crnoj Gori je potrebno da njome upravljaju zakoni, a ne samovolja pojedinaca i njegovi poslušnici.
Sve što sam izneo i što ću tek saopštiti je puna i dokaziva istina. Njome ne želim da vam se dopadnem ili da mi aplaudirate. Želim da čujete ono što ste već naslućivali i da vidite ono što ste verovatno pretpostavljali. Njima su svi krivi osim njih, koji imaju sve. To što poseduje prva familija u Crnoj Gori nema niko ni približno. Nijedan premijer ili predsednik ni u jednoj zemlji bogate EU. Ali to ima predsednik u siromašnoj Crnoj Gori, koji iza leđa svojih građana i daleko od zakona gomila bogatstvo. Znaće se za svu njegovu imovinu, pa i onu koju za njegov račun drže prolazni „investitori“ iz raznih krajeva sveta.
Pod njihovom kontrolom su i turistički rizorti, ogromni zemljišni posedi na primorju, rudnici, hidrocentrale, banke, zavodi za planiranje prostora… Njemu su odgovorne mnoge sudije i tužilac za specijalne potrebe, tajna društva, agencije, advokatske kancelarije za sve strane investicije, privatizacije, provizije za Telekom I A2A, pa i klanovi koji operišu s druge strane zakona. Sve je njihovo. I naša sudbina i naše pravo na istinu, naše pravo da slobodno živimo. Sve je bilo i ostalo tako.
Zato ih danas plaši glas onoga koji je bio svedok svemu što žele da sakriju od vaših očiju. Da bi je zamaskirali počeli su da žrtvuju ljude koji su im bili odani vojnici. Neće da se zna da su uzimali donacije za sebe, putovali po najskupljim svetskim destinacijama, odmarali se u kraljevskim apartmanima i to od mojih para. Nisu hteli da znate da sam baš njemu, zahvaljujući svom znanju, pomagao da dođe do prvih miliona, koje je on već imao u sivoj zoni.
Da li sam ja bio prijatelj ili neprijatelj Prvoga, koji sada kaže da nisam bio dostojan njegovog prijateljstva? Kako god, valjale su mu moje kartice, moj novac, moja finansijska podrška, moja kuća za zabave i veselja. Istina je da se razlikujemo, jer moj sin ne ide u Las Vegas da kocka. Svakome se samo kaže i svako vidi ko govori istinu, a ko je skriva, izvrće i hoće da je zaključa.
Nisam ni mesija, ni oslobodilac, niti politički vođa. Moje je da podsetim da nije normalno da jedan kontroliše narod, a ne narod njega i da nije zdravo da zakon nije iznad svih, nego da jedan iznad svega. Bolesno je da jedan ima više nego svi zajedno. Takva države je zarobljena. Ona traži slobodu, koja je u vašim rukama. Traži da, umesto nametnute monahrije jedne porodice, Crna Gora uistinu bude demokratska država koja je članica NATO i buduća članica EU porodice, da se afirmišu stvarne vrednosti modernih društava, da svako u njoj bude jednak u pravima i ravnopravan pred zakonima. Za takvu Crnu Goru se ima smisla boriti. Čak i više, to je naše pravo i dužnost.“
Izvor: Srbija danas, Avalainfo.net
